U nekim oblastima ljudskih prava naše društvo je zabeležilo pomak. Opšti je utisak da su građani nešto sigurniji i, pored ostalog, imaju mogućnost da zaštitu potraže i van zemlje, ocenio je dr Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava, juče prilikom predstavljanja izveštaja o stanju ljudskih prava u Srbiji prošle godine. Ova nevladina organizacija već deset godina priprema izveštaje o ljudskim pravima posmatrajući domaću pravnu regulativu i primenu propisa u praksi.
Navodeći podatke nevladinog sektora o nasilju u porodici, Snežana Malović, pomoćnik ministra pravde, podsetila je da je svaka četvrta žena u Srbiji doživela neku vrstu nasilja u porodici, ali se gotovo 80 odsto žrtava nije obratilo za pomoć. Najčešće su nasilju izložene udate žene koje, u proseku, tek posle 12 godina prijavljuju zlostavljanja. Srbija je pre dve godine dobila Porodični zakon koji je doneo brojne novine i kazne, pa i mogućnost da nasilnik bude iseljen iz kuće, bez obzira na to da li je vlasnik, zatim zabranu približavanja žrtvi i druge mere.
Međutim, u prvoj godini primene, po rečima Snežane Malović, sudije nisu izricale ovakve mere zaštite, a najviše otpora je bilo u primeni mere iseljenja nasilnika. Iako takve postupke zakon tretira kao hitne, u praksi se pokazalo da procesi traju duže od osam meseci. Sudovi su u takvim predmetima u 70 odsto slučajeva izricali uslovne kazne, a oko 30 odsto kazni bile su zatvorske, do jedne godine. Ocenjujući da je stanje, uprkos poteškoćama, bolje nego pre, pomoćnica ministra pravde smatra da je potrebno razviti nacionalnu strategiju u borbi protiv nasilja u porodici.
Bojan Đurić, saradnik Centra, izneo je zaključak da, nažalost, u društvu još ne postoji pozitivna klima za suočavanje i borbu protiv organizovanog kriminala, ratnih zločina, diskriminacije, pa i nasilja u porodici. Opšta klima nije pogodna za rad pravosudnih i drugih državnih organa, a nedavni događaji u vezi sa Kosovom bitno su promenili raspoloženje javnosti prema suđenjima za ratne zločine. Srbija još nema celovit zakon za borbu protiv diskriminacije, ali samo usvajanje takvog zakona neće dati efekata ako se ne bude primenjivao, napomenuo je Đurić.
Prošla godina bila je prva godina primene novog Ustava koji obezbeđuje bolju zaštitu ljudskih prava, kao i pravo na ustavnu žalbu. Ustavni sud je počeo da radi tek krajem prošle godine, a najavljeni apelacioni, upravni i kasacioni sudovi još nisu formirani.
Lane je Srbija dobila svog prvog ombudsmana, ali s godinu dana zakašnjenja, a ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama, uprkos napretku, nije zadovoljavajuće, jer se mnogi državni organi oglušuju o obaveze iz tog zakona.
Šikaniranje na radnom mestu ili mobing je pojava o kojoj se sve više govori.
Ivan Protić, saradnik Centra, kaže da se na osnovu prikupljenog materijala nameće zaključak da je stanje u pogledu slobode izražavanja lošije nego godinu dana ranije.

Bez prekršajnih prijava za nerede u Beogradu
Na pitanje koliko će se čekati na procesuiranje izgrednika koji su posle mitinga „Kosovo je Srbija” napali ambasade i pljačkali prodavnice u Beogradu, Snežana Malović je rekla:
- Da bi sudski postupak otpočeo, potrebno je da postoji inicijativa MUP-a. Kada policija prikupi dovoljno podataka da podnese krivičnu prijavu, Tužilaštvo će preuzeti korake - rekla je pomoćnik ministra.
Tužilaštvo se angažuje kada je u pitanju krivična odgovornost, ali je inicijativa MUP-a neophodna i za utvrđivanje prekršajne odgovornosti.
- Saznali smo da je bilo nekoliko izveštaja koje je MUP podneo Tužilaštvu u vezi sa ovim događajima, a bilo je i nekoliko krivičnih prijava - objasnila je Malovićeva.
Po njenim rečima, do utorka nije bio podnet nijedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka što ne znači da to neće biti urađeno ovih dana.

Ostale vestiArhiva