Građani koji, uzimajući kredite kod banaka, troše više nego što im je dugačak guber dobili su pre nekoliko dana još jednu opomenu Monetarnog odbora Narodne banke Srbije da obuzdaju želje inače će ih skupo koštati. Odbor je u četvrtak podigao referentnu kamatnu stopu za 0,75 odsto, na 11,5 odsto, što je signal bankarima da i oni usklade svoje kamate na pozajmice odobrene u domaćoj valuti.
Čini se da je ovo poslednje upozorenje koje dužnike ipak neće mnogo koštati jer izgleda da bankari neće listom podići kamate na gotovinske i potrošačke kredite u dinarima, koje su i sada astronomske i iznose od 16 do 32 odsto. Sledeća korekcija referentne kamate mnogim bankama značila bi, kako kažu, podvlačenje crte ispod izdržljivosti i podizanje kamata. Na najnoviju meru Monetarni odbor bio je prinuđen jer je rast cena u februaru već dostigao godišnji plan i preti da preraste u inflatornu spiralu. Zbog toga se mora smanjivati potrošnja, koja se bazira i na kreditnom zaduživanju.
Bojan Lečić, zamenik direktora Sektora trezora u Inteza banci, kaže da treba očekivati da ova mera primora banke da podignu kamate na dinarske, ali ne i na devizne kredite.
Vlada Manić, član Izvršnog odbora Laiki banke, tvrdi, međutim, da ova banka sada neće povećavati kamate na dinarske kredite, ali da će se pratiti situacija. „U Laiki banci kamata je trenutno na granici rentabilnosti. Pošto ova korekcija referentne kamate nije veliki poremećaj, a naša poslovna politika je da poštedimo građane i ne reagujemo pri svim promenama uslova poslovanja, jer to i bankama stvara tehničke probleme, kamata će ostati ista“, objašnjava Manić i dodaje da tražnja za zajmovima ne opada, ali da građani zbog mera NBS sve teže mogu da ispune uslove da bi im banka odobrila pozajmicu, pa se samim tim i rast opšte zaduženosti stanovništva usporava.
Poslednja odluka NBS, prema rečima Vladana Markovića, potpredsednika u Findomestik banci, neće uticati na kamatu na dinarske kredite iz više razloga. „Ta mera treba da zaustavi rast inflacije. Kreditno zaduženje građana već stagnira, možda čak i opada, jer se ljudi plaše da u nestabilnoj političkoj situaciji neće moći da vrate kredite, pa ih i ne podižu. Osim toga, referentna kamata ima manji uticaj na povećanje kamate na pozajmice od obaveznih rezervi, a one nisu povećane, ali su inače visoke i iznose 40 odsto, dok su u većini zemalja od 10 do 15 odsto. Još jedan razlog zbog koga većina bankara, mogu da potpišem, neće podići kamatu je što je broj odobrenih dinarskih zajmova znatno manji od deviznih“, kaže Marković.
On ističe da banke od povećanja referentne kamate u ovom trenutku više brine neizvesna politička situacija, naročito ako potraje šest meseci, jer nijedan ozbiljan investitor neće doći u Srbiju, već će se otvoriti prostor za špekulativni kapital koji nosi i veći prinos, ali će to na kraju krajeva platiti građani Srbije.
LJubiša Jovanović, direktor AIK banke, ističe da je korekcija referentne kamatne stope iznuđena mera. „Pošto nema mnogo alatki za vođenje restriktivne monetarne politike guverner, odnosno Monetarni odbor, uzeo je u ruke jedinu koju ima, a to je referentna kamata. Istina je da ona utiče na visinu kamata na dinarske kredite, ali ih AIK banka neće menjati pošto ima puno banaka i konkurencija je jaka, pa treba sačuvati tržišnu poziciju. Osim toga, stanovništvo se sve manje zadužuje zbog rasta kursa evra, a da bi banke širile kreditne plasmane potreban je dodatni kapital, odnosno da se banke dokapitalizuju. Osnivači domaćih banaka nemaju para za tako nešto, a strane se ustežu zbog političkog rizika, pa smo svi u problemu“, kaže Jovanović.

Ostale vestiArhiva