Gorivo na našim pumpama i dalje strašno „miriše” na sumpor, kojeg ima dvadeset puta više nego u evropskim derivatima
U Srbiji se toči najskuplje gorivo u Evropi, ali i najnekvalitetnije. Međutim, to državu mnogo ne pogađa, što je ovih dana potvrdila, ne libeći se da posle nedavnog poskupljenja od 4,5 ponovo podigne cene derivata za još četiri dinara. Više od osam dinara za samo dve nedelje.
To što će se, od vikenda, litar goriva točiti po ceni od 101,4 dinara pogađa, međutim, vozače. Ali ko njih pita. Izbora nemaju, jer se sve pumpe u Srbiji gorivom snabdevaju sa istog izvora – NIS-ovih rafinerija.
I dok ekonomisti posle najavljenog poskupljenja apeluju na državu da se odrekne zahvatanja u ceni goriva, jer je nedopustivo da se tako loša roba prodaje po evropskim cenama, u NIS-u tvrde da se gorivo proizvodi po JUS standardima, a da se cena formira shodno kretanju cena sirove nafte na svetskom tržištu. Uostalom kao i svuda u okruženju.
Upitan da li ima primedbi vozača na kvalitet goriva koje se prodaje na domaćim pumpama, kao i šta pokazuju kontrole uzoraka, Dragiša Pejčić, direktor sektora za kontrolu kvaliteta u „Jugoinspektu”, kaže za naš list da derivati ispunjavaju sve propisane standarde.
Sada u dizelu D-2 koji se proizvodi u domaćim rafinerijama ima jedan odsto sumpora, što JUS standard i propisuje. Istovremeno, sumpora u evropskim dizelima ima samo u tragovima, kaže Pejčić.
Preračunato, ispada da u našem dizelu D-2, koji se u Evropi zove „šumski dizel”, ima 20 puta više sumpora. Domaća proizvodnja izgubila je trku sa Evropom i kada je u pitanju proizvodnja eko-3 dizela. Rafinerija Pančevo uspevala je do sredine 2006. godine da isprati evropski kvalitet ovog goriva. Od tada do danas, međutim, i u ovom dizelu ima šest puta više sumpora od evropskog.
Kada je reč o benzinima, situacija je nešto malo bolja. Utoliko što se domaći benzini od evropskih razlikuju po prisustvu aromata (benzene i toulena). U domaćem gorivu ima ih oko pet odsto, a u evropskom do jedan procenat. Oni, međutim, tvrde nadležni u NIS-u, ne štete radu motora, ali su opasni po životnu okolinu, jer su kancerogeni.
Gorivo koje izlazi iz naše rafinerija redovno se uzorkuje i punilište ne može da napusti dok nema sertifikat. Da gorivo natočeno u cisterne ispunjava propisane norme kvaliteta, kategorični su u NIS-u, napominjući da osim svoje akreditovane laboratorije za uzorkovanje koriste i usluge „Jugoinspekta”.
Vozači koji imaju primedbe na kvalitet goriva mogu u svakom trenutku pozivajući telefonski broj koji je istaknut na svakoj pumpi da prijave bilo šta sumnjivo. Dovoljno je da zatraže da se gorivo koje su natočili u svoje automobile odmah uzorkuje kako bi se uporedilo sa onim što je na pumpi, apeluju u NIS-u.
Jedino po čemu Srbija parira Evropi, kada je u pitanju kvalitet goriva, odnosi se na evrodizel, ali taj derivat se slobodno uvozi, iako u NIS-u tvrde da mogu sami u ovom času da pokriju potrebe tržišta za ovom vrstom derivata. Nejasno je zbog čega to već ne urade.
Ono što ostaje kao enigma jeste gde su završile pare od Uredbe o zabrani uvoza derivata koja je uvedena upravo da bi se obezbedio dodatni novac za modernizaciju rafinerija. Da je potrošen za pravu namenu mi bismo verovatno imali kvalitetnije gorivo, blisko evropskom, ali pošto to nije učinjeno, mi ne možemo gorivo da izvezemo ni u Bosnu i Hercegovinu ni na Kosovo i Metohiju.

Ostale vestiArhiva