AKO nisu uspeli da dođu do krova nad glavom dok su bili zaposleni, penzioneri će uskoro dobiti još jednu priliku da pokušaju da reše ove životno pitanje. Istina, ako im se ovaj put posreći, te stanove neće moći da ostavljaju deci u nasleđe, ali bar neće kraj života morati da dočekaju kao podstanari.
Prema upravo u usvojenom Pravilniku o rešavanju stambenih potreba penzionera (važi samo za Fond zaposlenih), stanovi će se davati u zakup, na pet godina, uz mogućnost da se ugovor, ako korisnik poživi, produži.
Pošto se rang-liste korisnika penzija ne prave već desetak godina, a mnogi od onih koji su svojevremeno bili na njima odavno nisu među živima, o broju penzio­nera bez stana samo se nagađa. Po nekim procenama, ima ih oko 100.000.
Valerijan Kadijević, savetnik direktora Penzijskog fonda zaposlenih Srbije, pod­seća da se za stambene potrebe penzionera svojevremeno izdvajalo četiri odsto sredstava za penzije, od čega je izgrađeno 10.000 stanova. U vlasništvu Fonda je, posle otkupa, ostalo samo 670 stanova, od čega je 145 pod sporom, a ostali su dati u akup. Za stanove se ne izdvaja duže od decenije, ali je u međuvreme­nu od otplate otkupljenih stanova, vraćanja zajmova, zakupnina i kamata priku­pljeno stotinak miliona dinara.
Uslov da penzioner dođe na rang-listu je da nema stan, da je on neodgovarajući ili nekomforan, ali i da je otuđenjem, poklonom ili zamenom nije pogoršao svoje stambene prilike. Kako je Pravilnikom precizirano, smatraće se da je rešio stam­beno pitanje ako su on ili članovi domaćinstva, kao zaposleni ili korisnici penzi­ja, dobili stan ili kredit na teritoriji bivše SFRJ, kao ukoliko su do njega došli na­sleđem, poklonom, kupovinom u mestu prebivališta ili onom koje mu gravitira.
Penzioneri koji žive sami moći će da računaju na garsonjere ili jednosobne sta­nove, dvočlano domaćinstvo na jednosoban, a tročlana i brojnija na jednoiposo­ban ili veći, ali ne preko 50 kvadrata. Ukoliko da pismenu saglasnost, penzioner može dobiti u zakup i manji stan od onog koji mu po pravilniku pripada.
Ako žive u neuslovnim stanovima, korisnici penzija će moći da konkurišu za zaj­move za poboljšanje uslova stanovanja, s desetogodišnjim rokom otplate, ali naj­više do deset odsto vrednosti stana koji im pripada. Mesečna rata pritom ne mo­že biti veća od trećine njihovih primanja, osim ako članovi porodice ne pristanu da pokrivaju razliku. Oni koji su svojevremeno otkupili stan od Fonda neće moći da računaju na takav zajam.
- Za kupovinu stanova utrošiće se 80 odsto sredstava, a ostalo za davanje zaj­mova - kaže Kadijević i naglašava da namera da se sačuva, a postepeno i uve­ća, stambeni fond i da se koristi za zadovoljenje socijalnih potreba korisnika penzija koji nisu uspeli na drugi način da reše stambeno pitanje. - Nastojaćemo da novac što racionalnije iskoristimo, što znači da sigurno nećemo kupovati sta­nove u centru.
Konkurs za raspodelu stanova i zajmova će biti objavljen najesen.

RANG-LISTA
PREMA kriterijumima utvrđenim ovim pravilnikom, najviše bodova na rang listi do­nosiće stambene prilike - podstanari će dobijati 170 bodova, oni koji imaju nužni smeštaj 150, penzioneru koji živi u bespravno sagrađenom objektu, ali ima izvr­šno rešenje o rušenju sledi 140 bodova, neuslovan (bez vode, kanalizacije, vla­žan), kao i stanovanje u podrumu donosi 120... Od uticaja će biti i dužina staža, dužina korišćenja penzije, borački staž (iz dva svetska rata i onaj iz oružanih ak­cija posle 17. avgusta 1990), kao i broj članova domaćinstva i zdravstveno sta­nje

Ostale vestiArhiva