Predsednik Srbije Boris Tadić saopštio je sinoć da uvažava stav premijera da više nije u mogućnosti da vodi Vladu Srbije i najavio da će, kada bude dobio odluku Vlade, raspisati izbore u skladu sa svojim ustavnim ovlašćenjima.
"Premijer Vojislav Koštunica obavestio me je da će u ponedeljak sazvati sednicu vlade na kojoj će predložiti odluku o raspuštanju parlamenta i raspisivanju parlamentarnih izbora za 11. maj", navodi se u saopštenju predsednika Srbije.
Tadić se nije složio sa ocenom premijera da Vlada nema jedinstvenu državnu politiku prema Kosovu u sastavu Srbije.
"Smatram da se radi o tome da Vlada Srbije nema jedinstven stav oko evropske i ekonomske perspektive Srbije i njenih građana. Uveren sam takođe da ćemo naše Kosovo od nezavisnosti najbolje braniti upravo članstvom u Evropskoj uniji", navodi se u Tadićevom saopštenju.
DS i G17 plus će podržati predlog premijera Vojislava Koštunice da Vlada sutra na vanrednoj sednici zatraži raspuštanje Skupštine Srbije i raspisivanje vanrednih izbora.
Potezom premijera zadovoljni su SRS i LDP, dok SPS smatra da će novi izbori produbiti krizu u zemlji.
Prema Ustavu, Skupštinu na obrazloženi predlog vlade ukazom raspušta predsednik Srbije.
Raspuštanjem skupštine predsednik Srbije raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se izbori okončaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja.
Narodna skupština koja je raspustena vrši samo tekuće ili neodložne poslove, određene zakonom.
Koaliciona vlada na čijem je čelu Vojislav Kostunica biće treća Vlada Srbije od povratka višestranačja 1990. godine koja nije navršila godinu dana.
Vlada Srbije formirana je 15. maja 2007. godine, posle višemesečnih pregovora, svega pola sata pre isteka zakonskog roka za njeno formiranje.
Tada je dogovoreno da vlada počiva na pet principa - borbi za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, evropskim integracijama, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, jačanju socijalne i ekonomske politike i saradnji sa Haškim tribunalom.

Ingerencije "vlade u odlasku"
Zakon o Vladi Srbije predviđa da vlada kojoj je prestao mandat obavlja samo tekuće poslove, ne predlaže zakone i druge opšte akte niti donosi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane, prirodna, privredna ili tehnička nesreća.
Zakonom o Vladi nije precizirano koje je okolnosti podražumevaju pod "potrebom države" niti ko odlučuje o njima.
Član 17 Zakona o vladi precizira da vlada kojoj je prestao mandat ne može postavljati državne službenike na položaj u organima državne uprave, a pri vršenju osnivačkih prava Republike Srbije može jedino da imenuje ili da daje saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora.
Takođe, član vlade kome je mandat prestao usled prestanka mandata ima ista ovlašćenja kao član vlade koji je podneo ostavku.
Vlada kojoj je prestao mandat ne može predsedniku Republike predložiti raspuštanje Narodne skupštine.
Mandat Vlade teče od polaganja zakletve pred Narodnom skupštinom, a prestaje prestankom mandata Narodne skupštine, izglasavanjem nepoverenja, neizglasavanjem poverenja, ostavkom Vlade, izglasavanjem nepoverenja predsedniku Vlade i ostavkom predsednika Vlade.
Ustavom Srbije propisano je da predsednik Republike "može, na obrazloženi predlog Vlade, raspustiti Narodnu skupštinu". U tom slučaju, dužan je da raspiše vanredne parlamentarne izbore.

Ostale vestiArhiva