U Srbiji posluje oko 9.000 firmi sa stranim kapitalom u kojima je zaposlen veliki broj stranaca. Pa ipak Nacionalna služba zapošljavanja (NSZ) je tokom 2007. stranim državljanima izdala svega 1.721 radnu dozvolu, što znači da najveći broj stranaca radi na crno a njihovi poslodavci državi ne plaćaju propisani porez na plate od 14 odsto.
Prema podacima MUP-a, tokom 2007. boravište na teritoriji Srbije prijavilo je 292.618 stranih državljana, a među njima više od 5.000 ima odobren stalnu i oko 16.500 privremenu boravišnu dozvolu. Nevena Latić, načelnik Odeljenja za posredovanje u zapošljavanju NSZ, kaže za "Blic nedelje" da ova služba na zahtev poslodavaca izdaje radne dozvole samo onim stranim državljanima kojima MUP Srbije izda dozvolu boravka.
- Moj je utisak da je problem mnogo više u propisima koji su nefleksibilni i neprilagođeni novim uslovima nego što se radi o namernom izbegavanju poslodavaca da prijave strane radnike. Jer iskustvo govori da strane firme u većini vole da sve rade u skladu s propisima, pa mnoge od njih upravo zbog stranih radnika angažuju advokatske kancelarije kako bi obavile proceduru prijavljivanja - kaže Nevena Latić.
Položaj stranih radnika u Srbiji regulisan je Zakonom o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima, koji je donet još 1978. Za razliku od većine zemalja koje ograničavaju broj stranaca koji tokom jedne godine mogu dobiti radnu dozvolu, u Srbiji je jedino ograničenje obaveza NSZ da domaćim radnicima da prednost nad stranim s istim kvalifikacijama. Istovremeno, stranim kompanijama je omogućeno je da zaposle radnike samo na osnovu boravišnih viza i putnih naloga i da na taj način izbegnu plaćanje radnih dozvola. Koliko je ova oblast zapuštena, najbolje svedoči podatak da sve doskoro NSZ nije registrovala nijednog državljanina Kine koji je zatražio radnu dozvolu, iako, prema podacima MUP-a, u Srbiji boravi oko 5.000 Kineza, a prema nezvaničnim podacima, ima ih nekoliko puta više. Prošle godine stanje je nešto poboljšano i NSZ je, kako kaže Latićeva, kineskim državljanima izdala 172 radne dozvole, uglavnom za poslove u oblasti trgovine. Od ostalih dozvola izdatih u 2007, većina se odnosi na rad u bankama i menadžerske poslove. Ovi podaci ukazuju na činjenicu da u Srbiji na crno ne rade samo Rumuni u pograničnim područjima i Kinezi na buvljaku, već da među ilegalcima ima i poslovnih ljudi koji mesečno zarađuju po nekoliko hiljada evra, a porez na zaradu ne plaćaju.
A da se stvar može relativno lako regulisati, pokazuje Zakon o zapošljavanju stranaca koji je Crna Gora uvela prošle godine. Vladinom uredbom o angažovanju nerezidentnih radnika propisano je da crnogorski poslodavci koji unajmljuju strance dnevno za budžet izdvajaju dva i po evra po osobi. Prošle godine u Crnoj Gori je bilo registrovano 46.788 stranih radnika, a procenjuje se da je crnogorski budžet njihovim angažovanjem zaradio između pet i sedam miliona evra.

Crnogorci u Srbiji domaći, Srbi u Crnoj Gori stranci
Državljani Crne Gore koji rade u Srbiji imaju isti tretman kao i naši državljani. Budući da MUP Srbije Crnogorcima ne izdaje dozvole boravka, ni Nacionalna služba zapošljavanje nema osnova za izdavanje radnih dozvola. Nasuprot tome, državljani Srbije koji, posebno tokom letnje sezone, rade u Crnoj Gori imaju tretman kao i ostali stranci. Tokom 2007. na privremenom radu u Crnoj Gori bilo je 26.682 državljana Srbije.

Ostale vestiArhiva