Beograd - Srbija ne može bitno da popravi svoj imidž u svetu, jer državni vrh još uvek nije izgradio modele za ispravljanje slike koja je o nama stvorena tokom poslednjih petnaest godina, a u zemlji ne postoji opšta saglasnost koje vrednosti posedujemo i šta treba da promovišemo.
Još se nismo prepoznali kao celina i tragamo za sopstvenim identitetom, a iluzija više je i pokušaj da plasiramo brendove, poput kajmaka, šljiva, Egzita ili Guče, bez razvijanja ključnog elementa koji svet prepoznaje kao industriju i uzlaznu privredu. Ovo su glavni zaključci međunarodne konferencije pod nazivom "Kako graditi novi identitet i imidž države Srbije".

Beograd - Dok elita na vlasti ne učini zemlju privlačnom za život sopstvenom stanovništvu, nema govora o većim pomacima u popravljanju imidža, jer to nije samo pitanje forme, strategije i izbora odgovorajuće PR agencije, već je u velikoj meri odraz sadržaja koji sami stvaramo.
To su ukratko osnovne teze izrečene na međunarodnoj konferenciji koja je pod nazivom "Kako graditi novi identitet i imidž države Srbije" juče okupila domaće novinare, dopisnike evropskih medijskih kuća, predstavnike međunarodnih ekonomskih i investicionih organizacija i pojedince iz oblasti kulture, komunikacija, strateškog planiranja i odnosa sa javnošću. Konferenciju je organizovala marketinška agencija Ataše, a među gostima su bili i brojni predstavnici diplomatskog kora.
- Srbija treba da se, poput Poljske, razvije kao homogena zemlja potpomognuta svojom dijasporom, ali istovremeno treba i da se suoči sa svojom prošlošću, da podstiče dobre istoričare na pisanje i o događajima koji joj ne idu u prilog, ali i onima koji govore o toleranciji - rekao je Reno Žirard, dopisnik francuskog Figaroa.
On je kao primer naveo intervju koji je pre dve godine radio sa Slobodanom Miloševićem. "Neposredno po padu Srebrenice, posredstvom Karla Bilta zatraženo je da se muslimanska brigada povuče, bez oružja, preko Srbije, rekao mi je Milošević u šta nisam mogao da poverujem, ali je i Karl Bilt potvrdio da je to učinjeno, što samo dokazuje da je situacija na Balkanu izuzetno složena i da o njoj treba mnogo pisati i tumačiti je, kao što i priča o Kosovu mora biti ispričana" kazao je Žirard.
Na skupu je ukazano i da izgradnja imidža ne mora da se vezuje za dnevnu politiku, jer se kroz kulturu ili sport mogu razbijati politički stereotipi. "Duboko sam ubeđen da osim slike zemlje sa selima zaustavljenim u prošlom veku, nekoliko manastira, ćevapa i rakije, posedujemo i mnogo dublje vrednosti ali je za predstavljanje mnogobrojnih zvezdica koje sijaju u raznim oblastima, potreban teži i komplikovaniji rad" naglasio je Vigor Majić, šef istraživačke stanice Petnica.
- Naše javno mnjenje se polako usaglašava kad je reč o kvalitetima koje posedujemo, a stranci nas vide kao inventivan narod jer su naši privredni uspesi i sportovi u kojima smo poznati, izgrađeni na toj osobini - istakla je Jasna Matić, direktor Agencije za promociju izvoza. Dodala je da ta agencija, po donatorskom programu, sve više dobrih vesti, pre svega iz privrede, uspeva da plasira kroz svetske medije.

Lepe žene i sjajni zubari

- Kada su oko 2000. prvi saradnici Agencije za rekonstrukciju došli iz jedanaest zemalja, zamolio sam ih da napišu desetak ključnih reči koje ih asociraju na Srbiju. Napisali su: rat, Hag, Milošević, Kosovo, siva ekonomija... Kada su proveli neko vreme ovde, isti saradnici su, na odlasku imali drugačije asocijacije: Beograd, lepe žene, salaš, sjajni zubari, dobar provod - ispričao je Srđan Staletović iz Evropske agencije za rekonstrukciju.

Ostale vestiArhiva