Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Raiffeisen banke smatra da se prema saopštenjima Monetarnog odbora NBS-a, Izveštaja o inflacji i izajva guvernera videlo da je zaoštravanje monetarne politike neminovno:
"Imamo narasla inflatorna očekivanja, rast cena energenata, uzdržanost i povlačenje investitora na deviznom i trzistu kapitala što utiče na smanjenje likvidnosti tih tržista i pad berzanskih indeksa, depresijaciju valute, izostanak stranih direktnih investicija, realnu opasnost od povecanja budžetskih rashoda, što je karakteristika za predizborne periode", kaže on.
Bazna inflacija je "preskočila" gornju granicu koridora za 2008. i imajući u vidu odlučnost NBS-a da se ostvari zacrtani cilj, zbog vremenski "odloženog" dejstva koji rast kamatne stope ima, prvo tromesečje je momenat za ovakve odluke, dodaje on.
"Što se efekata na kurs tiče, učesnici na deviznom tržištu sada više "težine" daju političkom riziku tako da u ovom trenutku ne očekujem blagu apresijaciju. Kurs je gotovo od početka februara u intervalu od 83-84 i to ukazuje da će kljucni faktor u koju će stranu krenuti biti pre svega rasplet u pogledu rasta ili pada političkog rizika".
"Mislim da će se sa ovako oštrim povećanjem kamatne stope postepeno smanjivati uticaj konkurencije u bankarskom sektoru kao stabilizujućeg faktora na rast kamatnih stopa u uslovima borbe za tržišno učešće, i po cenu manje profitabilnosti. Dobro je što NBS nije posegla za dodatnim administrativnim merama kojima je moguće 'ugasiti požar' samo na kratak rok: praksa niza zemalja pokazuje da se samo tržišnim instrumentom, kakav je referentna kamatna stopa, može obezbediti stabilnost cena na dugi rok. Centralna banka ovom odlukom još više učvršćuje svoj kredibilitet", zaključuje Petrović.
Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Societe Generale banke kaže da „zvoni zvono na uzbunu“, jer će pristisci na inflaciju biti jaki, pa je bilo neophodno da Narodna banka Srbije pošalje oštru poruku podizanjem referentne kamatne stope.
On dodaje kako će zbog podizanja referentne stope poskupeti dinarski krediti, kao i oni koji su u stranoj valuti, ali indeksirani u dinarima. „Ako je u ugovorima komercijalnih banaka definisano da će se ’kamatne stope na kredite menjati u skladu sa poslovnom politikom banke’, onda će krediti poskupeti zbog najnovijeg podizanja referentne stope. Mislim da je to ipak više signal za buduće kredite da će biti skuplji, nego za postojeće plasmane banaka“, zaključuje Pitić.
Ivan Radojčić, član Izvršnog odbora UniCredit banke kaže kako prethodno povećanje referentne stope očigledno nije imalo efekta, pa je trebalo reagovati odlučnije. „Bankarski sektor nije reagovao na poslednje povećanje referentne stope, ali sad će već reagovati tako što će poskupeti dinarski krediti, kao i kamatne stope na kreditne kartice. Jedino se možda neće odraziti na gotovinske kredite koji su merama NBS smanjeni još prošle godine“, kaže Radojčić.

Olakšice EFG-a
Eurobank EFG je odlučila da, tokom promotivnog perioda, od 17. marta do 1. maja, sve koje podnesu zahtev za stambeni kredit budu oslobođeni plaćanja troškova obrade kredita, uz specijalan poklon od svog savetnika za stambene kredite.
Nominalna kamatna stopa za kredite u švajcarskim francima je 4,85 odsto (tj. tromesečni Libor plus 2,2 odsto; EKS 5,32 odsto), a za kredite indeksirane u evrima 7,03 odsto (tj. tromesečni Euribor plus 2,7 odsto; EKS 7,59 odsto).

Ostale vestiArhiva