Državna sekretarka u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Jasna Matić je izjavila je Tanjugu da će rok pristupanja zavisi od toga kojom brzinom je Srbija spremna da prilagođava regulativu pravilima STO i zahtevima članica STO o liberalizaciji spoljne trgovine.
Matićeva je istakla da je u tom procesu potrebno izmeniti ili doneti nova zakonska i podzakonska akta, a njih je okvirno preko 70, što znači da i vlada i skupština treba da funkcionišu normalno i taj obiman posao obave što pre, odnosno do kraja godine.
Ona je podsetila da je za početak maja predviđen peti sastanak Radne grupe za pristupanje Srbije STO, na osnovu pomaka koji su učinjeni promenom regulative tokom protekla tri meseca.
"Za nove pregovore, pogotovo one koji se odnose na liberalizaciju trgovine uslugama, potrebno je da vlada i skupština ponovo počnu da funkcionišu u svom punom kapacitetu i da usvoje dodatne izmene regulative", istakla je ona.
Matićeva je naglasila da članstvom u STO Srbija ulazi u "klub" u kome su skoro sve značajne zemlje sveta, koje odlučuju o pravilima međusobne trgovine konsenzusom i na njih otpada 97 odsto svetske trgovine.
U ovom trenutku STO ima 151 članicu, a još 28 zemalja i autonomnih carinskih teritorija vodi pregovore o članstvu, navela je ona.
Ukoliko se pregovori ne ubrzaju i ne okončaju do kraja godine, Srbija će verovatno biti jedina u regionu van sistema STO, istakla je Matićeva, navodeći da osim Srbije, status posmatrača imaju još samo Crna Gora i Bosna i Hercegovina.
Predviđa se da će Crna Gora završiti pregovore do kraja ove godine, a i Bosna i Hercegovina napreduje u ovom procesu, napomenula je ona.
Ukoliko pregovori ne budu ubrzani Srbija će morati da "plati veću cenu ulaska" u STO, jer okončanjem tekuće Doha runde pregovora o liberalizaciji, od zemalja u pristupanju će se zahtevati veći nivo liberalizacije, navela je Matićeva.
Prema njenim rečima, članstvom u STO Srbija obezbeđuje poziciju sa koje može da utiče na budući status Kosova i Mehotije u toj organizaciji, a članstvo u STO je i preduslov za članstvo u EU.
Krajnji rezultat članstva bi trebalo da bude efikasniji i racionalniji ekonomski sistem, veća konkurentnost proizvoda i usluga, rast izvoza, investicija, zaposlenosti, društvenog proizvoda, standarda stanovništva.
Članstvom će roba i usluge imati na tržištu drugih članica STO povoljniji tretman - niže carine i ograničenja, a Srbija će obezbediti sigurnost i zaštitu svojih prava u međunarodnoj trgovini i uputiti pozitivan signal stranim investitorima u pogledu predvidivosti i stabilnosti uslova privređivanja, navela je Matićeva.
Ona je naglasila da uslovi ulaska u STO nisu precizno definisani, već zavise od dogovora kandidata i članica STO, a i u tom slučaju, kao i u slučaju većine drugih organizacija, "važi nepisano pravilo da su zahtevi sve veći, odnosno da je cena ulaska viša što se kasnije ulazi u STO".
Generalni savet STO je 15. februara 2005, nakon tri godine neuspešnih napora da državna zajednica SCG postane članica te organizacije, doneo odluku o početku postupka za prijem Srbije u STO i formirao posebnu Radnu grupu za pregovore.
Matićeva je ukazala da se dužina pregovora kreće od minimum tri godine, koliko je trebalo Kirgistanu, preko pet do osam godina za Hrvatsku, Makedoniju, Litvaniju, do čak 15 godina, koliko traju pregovori Rusije, koji nisu završeni u potpunosti.
Ona je naglasila da se najduže pregovora o oblastima koje su od suštinske važnosti za privredu kandidata, odnosno o oblastima u kojima je regulativa najmanje prilagođena pravilima STO.
Pregovori se vode na dva koloseka - jedan je multilateralni i podrazumeva prilagođavanje našeg spoljnotrgovinskog sistema pravilima i principima STO koji se odnose na trgovinu robom, uslugama i trgovinske aspekte intelektualne svojine.
Matićeva je navela da su u toj oblasti za Srbiju ostala još tri ključna pitanja koja se odnose na proceduru izdavanja uvoznih dozvola, primenu tehničkih propisa i standarda i primenu sanitarnih i fitosanitarnih mera.
Drugi kolosek obuhvata bilateralne pregovore, koji se odnose na maksimalnu visinu carinskih stopa za industrijske i poljoprivredne proizvode i na maksimalnu visinu ograničenja koju primenjuju pružaoci usluga.
Kada je reč o visini carinskih stopa, poznato je da je sektor poljoprivrede osetljiv za svaku zemlju, kao i određene grane industrije, istakla je Matićeva.

Ostale vestiArhiva