Banke do početka leta treba da odluče da li će dozvoljeni minus po tekućem računu da odobravaju po starom ili će klijentima koji su već opteretili platu ratom kredita ili kreditne kartice do 30, odnosno 50 odsto, ukinuti ovu pozajmicu. Naime, Narodna banka Srbije im je ostavila odrešene ruke da izaberu između ove dve opcije.
Ukoliko se odluče za prvu varijantu, odnosno nastave da obnavljaju ugovore sa građanima o dozvoljenom prekoračenju bez toga da ga tretiraju kao kreditnu stavku koja ulazi u mesečne obaveze sa pet odsto, onda bi trebalo da izdvajaju više novca u rezervi, zbog potencijalnog rizika. Druga mogućnost je da praktično "kazne" svoje klijente sa ratama koje po svim zajmovima, dostižu trećinu, odnosno polovinu zarade i da im ukinu dozvoljeni minus. Još je neizvesno šta će bankari od jula da učine. Pojedini se nadaju da odluka da se dozvoljeno prekoračenja na tekućem računu tretira kao zajam koji sa pet odsto ulazi u mesečne obaveze klijenta, neće važiti retroaktivno, odnosno za građane koji su već potpisali "ugovore za minus", već da će se primenjivati samo za buduće korisnike kredita. Nije isključeno da će neke nastaviti po starom i izdvajati više novca za takozvano rezervisanje. Naravno, to bi bio dobar povod za poskupljenje ove usluge, koja sada, inače košta od 24 do 35 odsto godišnje. Većina bankara smatra da građani, ipak, treba polako da vraćaju pozajmice, kako bi za tri meseca uklopili svoje rate po kreditima sa trećinom, odnosno polovinom plate.
- U našoj banci, dozvoljeni minus koristi 300.000 klijenata,koji redovno primaju platu - kaže Ljiljana Milošević, zamenik direktora Sektora za poslove sa stanovništvom Komercijalne banke. - Vodimo računa o njihovoj ukupnoj zaduženosti i mogućnosti otplate duga po svim tipovima kredita. Tako da ova mera na naše klijente neće previše uticati. Prema rečima Svetozara Šijačića, člana Izvršnog odbora Rajfajzen banke, izdvajanje novca banke u rezervu za potencijalne gubitke ne utiče na visinu kamatne stope na dozvoljeni minus, nego na stvaranje pokriće eventualnih gubitaka i povećanje kapitala banke. Visina kamate na pozajamicu po tekućem računu zavisi od kretanja međubankarske kamate na našem tržištu novca, odnosno Belibor.
"Banka Inteza" očekuje da će odluka NBS važiti za buduće korisnike, a ne retroaktivno, odnosno na one koji su već potpisali ugovore o dozvoljenom minusu. Ukoliko bi se išlo na varijantu rezervisanja sredstava, "Inteza" bi morala da poveća kapitalnu bazu. S druge strane, ova banka ima ogroman broj korisnika i kredita i pozajmica po tekućem računu, tako da je potreban određen rok da smanje svoja dugovanja i uklope se u predviđenu ratu kojom mogu da opterete svoja primanja.
- Kada bude stupila na snagu mera NBS, koja tretira pozajmicu na tekućem računu kao kredit, nećemo menjati kamatne stope, ali očekujemo da će stopa odbijenih zahteva klijenata biti veća - kaže Erik Blanšet, predsednik Izvršnog odbora "Findomestik banke". - Prilikom odobravanja svakog zajma procenjujemo kreditnu sposobnost klijenta, kako ne bi došlo do prezaduženosti. Zbog striktne regulative, već smo odbili više od 20 odsto kreditnih zahteva, a očekujemo da će mera NBS koja stupa na snagu 1. jula,još povećati taj procenat.
Dozvoljeni minus banke odobravaju u visini jedne plate, koja se sračunava na osnovu tromesečnog proseka. Neke banke ga automatski povećavaju kako rastu primanja, dok druge traže da se celokupan iznos duga namiri i dovede račun u pozitivno stanje, a zatim odobravaju novi limit. Svaka pozajmica po tekućem računu važi godinu dana.
Mesečna kamata za korišćenje ove usluge se kreće od dva do tri odsto, a održavanje računa od 50 do 300 dinara. Tako, na primer, ukoliko neko ima pozajmicu od 30.000 dinara i u punom iznosu je koristi sa kamatom od 2,5 odsto, mesečno mora da izdvoji 750 dinara plus za troškove održavanja računa.
Prema podacima Kreditnog biroa, u našoj zemlji otvoreno je 5,4 miliona tekućih računa, koje koristi 3,7 miliona građana. Odobreni dozvoljeni minus dostiže skoro 40 milijardi dinara. Kako kaže Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka Srbije od 1. jula bi mnogi morali da se preračunaju i da se jednog kredita odreknu, ukoliko već imaju ratu koja opterećuje njihovu platu sa 30 odsto.

Ostale vestiArhiva