Šta će biti sa Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji, hoće li oni jednog dana pod pritiskom agresivnih Albanaca nestati sa tih prostora - tema je o kojoj se ovih dana mnogo govori i u Rusiji. O tome kako da Srbi sačuvaju barem deo KiM, kao i o razlozima zašto su Amerikanci odlučili da tako bezdušno prekrše sve međunarodne dokumente i pravo, razgovarali smo sa jednim od najuglednijih i najiskusnijih ruskih političara Jevgenijem Primakovom, bivšim premijerom, a pre toga ministrom spoljnih poslova i šefom KGB.
Primakov je čovek koji se nikada nije ustručavao da moćnim američkim političarima poput Madlen Olbrajt u oči kaže da su nepravedni prema Srbima i da ih podseti da su donedavno govorili sasvim drugo - da je Kosovo sastavni deo Srbije. U svojim autorskim tekstovima, kao i u intervjuima, Primakov je upozoravao slovenske narode na Balkanu da će se jednog dana grdno kajati što nisu imali solidarnosti sa Srbima. Primakov priznaje da je iskreno zabrinut za sudbinu Srba koji „mogu da iščeznu sa prostora na kom su vekovima živeli“.

Vi ste prvi ruski političar koji je javno rekao da bi Srbi trebalo da razmišljaju o ideji podele Kosova i Metohije.Sada kad vidimo šta se događa u Kosovskoj Mitrovici, smatrate li da je pravi trenutak da se to pitanje pokrene?
- Kao i ostali ruski političari, i ja sam bio kategorički protiv da Kosovo i Metohija dobije suverenitet. Želim da istaknem da je prvi put u istoriji autonomija dobila pravo da se odvoji. Dakle, autonomna pokrajina, a ne republika u federalnoj državi, izdvaja se bez saglasnosti ostalog dela te države. To stvara vrlo opasni presedan koji šteti ne samo Srbiji, već svim državama gde postoje separatističke tendencije. To je direktno kršenje međunarodnog prava. Pokušaj je bio da se problem statusa KiM reši putem pregovora, ali se došlo samo do ćorsokaka. Srbi su sa svojim predlozima dokazali da stvarno žele kompromis, nudili su Albancima ogromna prava autonomije. Kosovo bi bilo de jure u sastavu Srbije, a de fakto bi imalo elemente nezavisnosti. No, na to nije pristala albanska strana. U takvim uslovima, mislio sam, a i sada tako mislim, da je podela jedino rešenje. Ako se ne ide na podelu, stalno će biti sukoba i stradaće nedužno stanovništvo. Moram da upozorim na to da može doći i do genocida na Kosovu.

Na koji način se taj scenario može realizovati?
- Mislim da bi sada bilo najbolje rešenje da se Srbi presele iz južnih delova u severne, koji su bliže Srbiji, a zatim da se sjedine sa Srbijom. Svestan sam da me neki mogu kritikovati za to što govorim da Srbi treba da odu iz centralnog dela Kosova, ali smatram da to može biti jedini izlaz iz situacije.

Smatrate li da je vaša ideja realna sada kada Amerikanci tamo imaju svoju bazu i kad su Albanci dobili državu na celoj teritoriji. Je li kasno da Srbi sada uopšte pokušavaju da pokrenu tu temu?
- Tačno je da su Amerikanci jaki i oslanjaju se na prisustvo NATO na Kosovu. Međutim, i oni će morati da traže modus vivendi.Ako tamo stalno budu sukobi, NATO snage ne mogu ostati večno, pa će zato i oni morati da traže izlaz iz situacije. Hoću još jednom da kažem da moj stav može biti nepopularan pogotovo kod onih koji uzvikuju samo parole, a ne misle o tome kako da reše problem. Velika je razlika između stava - ne dati Kosovo i onog drugog kad je Kosovo već postalo samostalna država odvojena od Srbije.

Govorili ste više puta da presedan Kosova može uticati na situaciju u BiH, Crnu Goru i Makedoniju. Vaše prognoze su se, nažalost, ostvarile. Albanske partije u Makedoniji već ucenjuju vladu, Srpska traži referendum... Kakva je vaša prognoza - može li se mašina separatizma zaustaviti?
- Nažalost, bio sam u pravu i moja prognoza se ostvaruje.Istovremeno, smatram da Amerikancima sada ne ide u korist da podržavaju albanski separatizam na drugim prostorima dok se ne reši pitanje nezavisnosti Kosova. A, ako Kosovo bude priznato i postane član UN, Amerikanci možda i ne budu hteli da spreče ostale koji krenu tim putem. Mislim da sada Amerikanci neće podsticati Albance u Makedoniji na separatizam.

Da li su na redu nova prekrajanja granica na Balkanu?
- Taj proces će ići na dve strane. Sa jedne strane, biće aktivni Albanci koji naseljavaju deo Makedonije, Crne Gore, pa i Srbije. Sa druge strane, to što se dogodilo na Kosovu može da se odrazi na Bosnu. Objektivno govoreći, to mogu iskoristiti Srbi u Republici Srpskoj, kao i Hrvati koji su hteli da izađu iz federacije sa muslimanima i pripoje se Hrvatskoj. Mogu početi procesi koji bi narušili teško postignut dogovor iz Dejtona. Priznavanje samostalnosti Kosova je vidno nepromišljeni potez Zapada. To nije mudar potez Amerikanaca i njihovih saveznika u Evropi i on zaista može da dovede do posledica koje će dovesti u opasnost sadašnje državne granice na Balkanu, a to će destabilizovati situaciju. Pri tom se mora imati u vidu da je davanje nezavisnosti Kosovu početak stvaranja jake muslimanske države u centru Evrope. Hteo bih da istaknem da sada niko ne može da kaže hoće li ona biti radikalno muslimanska ili ne. Neki govore: primićemo ih sve u Evropsku uniju i tamo će se sve smiriti i urediti. Ali, ja ne mislim da će to sve ići tako lako.

Jedan broj američkih političara sada govori: da se Rusi nisu mešali, pitanje Kosova bi davno bilo rešeno, zato će oni biti krivi ako se tamo pogorša situacija...
- To je besmislica. Uveren sam da smo mi ćutali, bilo bi još gore. Uostalom, pogledajte - i sada samostalno Kosovo ne priznaju mnoge zemlje. Smatram da mnogi od tih koji ne priznaju Kosovo čine to jer se orijentišu i na rusku poziciju. Zar je to loše ili kontraproduktivno?

Posle svega što se dogodilo, logično je da se opet postavi pitanje: zašto su Amerikanci izborili nezavisnost Kosovu?
- Kako ja vidim, postoje dva glavna razloga. Prvi razlog je moralno-političkog karaktera. Hteli su da opravdaju bombardovanje Jugoslavije koje niti jedan normalan čovek ne može da opravda. Kad sam sa Borisom Jeljcinom bio u poseti bivšem nemačkom kancelaru Helmutu Kolu, čak je on kazao: da sam ja tada bio kancelar, bio bih protiv bombarovanja Jugoslavije.Amerika hoće da dokazuje kako je ona bila u pravu kad je bombardovala Jugoslaviju. Njihovi dokazi za to su: eto nema više Miloševića, došlo je demokratsko rukovodstvo u Beogradu, Crna Gora se odvojila, a sada i Kosovo. Ciklus je tako završen.

Ne mislite da je to slab argument za ovoliku podršku Albancima, a rušenje Srbije?
- Ima, naravno, još razloga. Kad su Amerikanci ušli u ćorsokak u Iraku, u SAD je krenula jako velika kritika na račun Buša i njegove administracije. Ali, većina političara ne kritikuje Buša za to što je krenuo u rat u Irak bez rešenja Saveta bezbednosti, već što je to učinio u uslovima kada ga po automatizmu nisu podržali najbliži saveznici u Evropi. Kod priznavanja Kosova, Amerikanci su koristili drugi model. Buša podržavaju glavni saveznici u Evropi. I ovog puta su krenuli u akciju zaobilazeći UN. Kritičari Buša u Americi sada ne mogu da mu zamere da u tu akciju nije krenuo bez podrške saveznika. U vreme hladnog rata, automatizam podrške Americi od strane zapadne Evrope bio je obavezan, isto tako kao što je SSSR automatski podržavala istočna Evropa. Pošto je završen hladni rat zapadna Evropa se lišila neophodnosti da nad sobom ima američki atomski kišobran, i u tim uslovima se zaljuljala blokovska disciplina. Sada Amerika ponovo uspostavlja tu blokovsku disciplinu.

Hoće li model zaobilaženja Saveta bezbednosti posle Kosova postati stalna praksa?
- Amerikanci, nažalost, za sada uspevaju da ostvare to što su želeli. Kosovo je jednostrano proglasilo samostalnost u suprotnosti sa međunarodnim pravom, a podržali su ga SAD,Engleska, Francuska i Nemačka. Oni sada žele da odgurnu OUN od važnih pitanja kako bi se ta međunarodna organizacija bavila samo drugorazrednim pitanjima, kao što je borba sa siromaštvom, sidom... Ne kažem da to nisu važna pitanja, ali su ipak drugorazredna u poređenju sa sudbinom mira i bezbednosti u svetu. Što se tiče oružanih akcija, oni su sada za to da ih sprovodi SAD zajedno sa svojim evropskim saveznicima.

Ostale vestiArhiva