Predsednik Srbije i lider Demokratske stranke (DS) Boris Tadić je, u intervjuu koji objavljuju "Novosti", naglasio da nijednim gestom nije odustao od državne politike prema Kosovu i Metohiji i da nagoveštaji promene te politike dolaze zapravo iz DSS.
Funkcioner DSS i ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić optužuje Tadića da mu "podmeće takav stav".
Tadić, u čije namere premijer i lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica više nema poverenja kada je reč o odbrani državne celovitost, tvrdi, međutim, da je obrnuto i "da upravo iz DSS stižu planovi drugačiji od dogovorene državne politike za južnu pokrajinu".
"Primećujem da se pravi atmosfera: drž'te lopova. Izmišljaju se navodne primedbe, pokreću optužbe za koje nema osnova, a u međuvremenu se lansiraju planovi koji znače promenu državne strategije o Kosovu i Metohiji", kaže Tadić i navodi da tu, pre svega misli, na ideju funkcionalnog razdvajanja albanskog i srpskog naroda na Kosovu, koju je izneo ministar Slobodan Samardžić.
Ističući da "nema govora o promeni jedinstvene državne politike", predsednik Srbije je podsetio da je ta jedinstvena državna politika pregovaračkog tima kreirana zajedničkim snagama, "a građani su imali na izborima mogućnost da ocene ko kakvu politiku zastupa i realizuje".
Predsednik Srbije je rekao da o promeni "dogovorene i usvojene politike" moraju da odluče i Skupština, i Vlada, i predsednik, i da je na kraju neophodan i referendum građana, "jer podela u krajnjem znači promenu granica Srbije".
On je ocenio da je "ovo opasan politički momenat, jer je bez ikakve prethodne diskusije u Vladi i institucijama sistema, Samardžić izneo ideju o funkcionalnom razdvajanju srpskog i albanskog naroda, kroz plan predložen UNMIK-u što de fakto vodi podeli Kosova".
"Indikativno je što SRS, obično najgrlatiji u odbrani teritorijalnog integriteta zemlje, sa ideologijom proširivanja granica velike Srbije na liniju Karlovac, Karlobag, Virovitica, sada ćuti o predlogu koji direktno vodi podeli Kosova i Metohije", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije je najavio da će do zasedanja Generalne skupštine UN u septembru, nastupiti nova faza u odbrani Kosova i Metohije, u kojoj Srbija mora da ima jasno definisanu državnu politiku i strategiju.
"Naša diplomatska ofanziva nije više vezana samo za zemlje 'petorke' koje su učestvovale u pregovorima o statusu, već za sve članice UN, jer se borimo za što manji broj priznanja, i to usmereni ka svim međunarodnim forumima, Islamskoj konferenciji, nesvrstanima, OEBS-u i drugim organizacijama, da se u njima ne donese odluka o podršci nezavisnosti", rekao je Tadić.
On nije isključio mogućnost povratka naših diplomata povučenih iz zemalja koje su priznale jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, dodajući da ako se tako odluči, to će biti, ne samo zbog ekonomskih interesa koji su važni, već i da bismo se još snažnije borili za naše interese i vršili diplomatski uticaj braneći interes zemlje.
Tadić smatra da ako su neke zemlje EU priznavanjem nezavisnosti Kosova, pogazile SSP, kako to tvrdi premijer Koštunica, ne znači da i Srbija treba da ga pogazi, jer od njega ima koristi.
Samardžić je izjavio da se nikada nije zalagao za podelu pokrajine i dodao da mu predsednik Srbije Boris Tadić "podmeće" takav stav.
"U svom intervjuu 'Večernjim novostima", Boris Tadić mi podmeće stav o podeli Kosova, iako zna da takav stav ne zastupam i da tako nešto nikada nisam izjavio", naveo je Samardžić u izjavi Tanjugu.
"To što Boris Tadić ne poznaje razliku između funkcionalnog odvajanja Srba i Albanaca s jedne, i podele Kosova s druge strane, njegov je lični problem. Ali ne treba zbog toga da unosi smutnju u državnu politiku Srbije na KiM, niti da obmanjuje javnost o onome što kao ministar za KiM radim poslednjih dana i nedelja", kazao je Samardžić.
On je ocenio da su "Boris Tadić i Demokratska stranka pretvorili Kosovo u žalostan predmet izborne kampanje. Kada to učinite, onda se ponašate kao da vam je sve dopušteno, a pre svega sistematsko obmanjivanje javnosti".

Moguće obnavljanje pregovora?
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izrazio je uverenje da bi odlukom Međunarodnog suda pravde u korist Srbije da je prekršeno međunarodno pravo u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, u međunarodnoj zajednici preovladao racionalan stav i bilo bi moguće obnavljanje pregovora.
Šef srpske diplomatije izjavio je da je važno da za stav Srbije da je pravo prekršeno u slučaju jednostrane nezavisnosti Kosova dobijemo većinu i da je cilj da u septembru na Generalnoj skupštini UN inicijativa da se zatraži mišljenje Međunarodnog suda pravde dobije većinu.
"Možemo biti umereni optimisti da će inicijativa Srbije u septembru u Generalnoj skupštini UN dobiti većinsku podršku, uprkos onome što su predstavnici privremenih institucija u Prištini tvrdili da će nezavisnost 'ubrzo priznati sto država' ", rekao je Jeremić u intervjuu za "Politiku".
"Glavna ideja onih koji podržavaju nelegalno proglašenu nezavisnost Kosova jeste da se velikim brojem priznanja pokrije realnost koja je nepobitna - da je prekršeno međunarodno pravo", rekao je Jeremić.
Na pitanje šta bi Srbija dobila eventualnom odlukom Međunarodnog suda pravde da je jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova prekršeno međunarodno pravo, ministar spoljnih poslova je odgovorio da bismo dobili "kredibilnu potvrdu našeg stava da je došlo do kršenja međunarodnog prava, što bi učvrstilo našu poziciju u nastavku diplomatske borbe".
"Kad se ispostavi da jednostrano proglašenje nezavisnosti nije dovelo do potvrde suvereniteta takozvane države Kosovo, verujem da će u međunarodnoj zajednici prevladati racionalan stav i da ćemo se vratiti za pregovarački sto", rekao je Jeremić.
On je rekao da je pravna procedura za podnošenje tužbi protiv pojedinačnih država koje su priznale nezavisnost Kosova izuzetno složena jer prvo zahteva prihvatanje nadležnosti suda.
"Odluku o prihvatanju te nadležnosti može da donese samo skupština, a mi trenutno nemamo skupštinu. To je samo jedan od elemenata složenosti ovog pitanja", objasnio je on.
"Mislim da je najpragmatičnije da se traži mišljenje Međunarodnog suda pravde, jer ono ima jako političko dejstvo - ne samo da nas dublje uvodi na teren međunarodnog prava, gde mi mislimo da imamo veoma jake argumente, već i za efekat ima smanjivanje broja onih koji su spremni da priznaju nelegalnu nezavisnost", objasnio je Jeremić.

A na Kosovu...
Kfor je u saradnji sa Kosovskim zaštitnim korpusom (KZK) i Međunarodnom civilnom kancelarijom počeo pripreme za formiranje Bezbednosnih snaga Kosova, piše prištinski dnevnik "Kosova Sot".
"Odluka predsednika SAD-a Džordža Buša o podršci u naoružanju Bezbednosnih snaga Kosova olakšala je rad, jer će potrebnih 20 miliona evra dati SAD", piše list, koji navodi da poseduje predlog plana Kfora u vezi sa formiranjem Bezbednosnih snaga Kosova.
Kako piše, obuka i naoružanje jednog predstavnika tih bezbednosnih snaga će, prema planu, koštati oko osam hiljada evra, uključujući njegovu platu.
Plan predviđa da Bezbednosne snage Kosova nemaju teško naoružanje i da budu u skladu sa zahtevima NATO-a koji se odnose na vojske zemalja pre njihovog učlanjenja u Alijansu.
"Plan, u skladu sa predlogom Martija Ahtisarija, predviđa da Bezbednosne snage Kosova imaju 2.500 aktivnih vojnika i 800 rezervista, od 19 do 35 godina", piše "Kosova Sot".
Kako se dodaje, 50 eksperata NATO-a stići će na Kosovo krajem maja ili početkom juna, kada će početi prijem i obuka pripadnika bezbednosnih snaga.
Portparol KZK-a Enver Dugoli potvrdio je da KZK blisko sarađuje sa ekspertima NATO-a u fazi priprema za formiranje Bezbednosnih snaga Kosova. "Formirane su zajedničke radne grupe i rad se odvija uspešno", rekao je Dugoli.
Neimenovani izvori u KZK-u rekli su da je sadašnji komandant KZK-a, general Sulejman Selimi, odlučio da ne bude na čelu Bezbednosnih snaga, dok je Dugoli rekao da nema informacija o tome.
Portparol međunarodnog predstavnika za Kosovo Pitera Fejta, Endi Mek Gafi, rekao je da u tehničkom aspketu NATO vodi formiranje Bezbednosnih snaga Kosova.
Bezbednosne snage Kosova predviđaju se Ahtisarijevom planom i biće profesionalne i multietničke, rekao je Mek Gafi.
On je dodao da je uloga Međunarodne civilne kancelarije da osigura da se i po ovom pitanju poštuju načela Ahtisarijevog plana.

Ostale vestiArhiva