Vesti
Društvo i ekonomija
Naplate i dobar dan31.03.2008. 12:00
Izvor: Večernje novosti
Građani koji se zadužuju kod banaka, osim na visinu kamate, treba da obrate pažnju i na prateće troškove - provizije i naknade, kao i na kursne razlike... Bankari koriste mogućnost da različitim metodama obračuna kamata, obrade dokumentacije i drugim uslugama, uzmu što više novca od klijenata. Zbog toga treba obići što više banaka i uporediti uslove, a pre potpisivanja ugovora pročitati i najsitnije redove.
Mnoge banke i na šalteru i preko kol-centra daju samo informacije o nominalnoj kamatnoj stopi, koja u prvom trenutku izgleda pristupačno. Ali, kada se napravi obračun to je često skupa pozajmica. Ima banaka koje ponude nisku kamatnu stopu, ali ne kažu klijentu da je promenljiva i da na nju utiču troškovi života svakog meseca.
Pažnju treba obratiti i na bankarski trošak, koji se obračunava jednokratno na ukupan iznos kredita i kreće se od 0,5 do tri odsto. Tako, na primer, za kredit od 10.000 evra, uz proviziju od tri odsto, banka će naplatiti 300 evra, a ako odobri 1.000 takvih zajmova, zarada iznosi 300.000 evra. Neke banke imaju tarifu koja se ne meri u procentima, nego na primer, ne može biti manja od 30 evra, dok je u pojedinim bankama ova "granica" - 200 evra. Prilikom podnošenja zahteva za bilo koji kredit, plaća se i izveštaj Kreditnog biroa po ceni od 130 do 220 dinara. Kod stambenih zajmova, pored provizije za obradu zahteva, osiguranja kod Nacionalne korporacije, plaća se i provizija osiguranja zajma. Ukoliko se klijent odluči da vrati pozajmicu, to će koštati od jedan do tri odsto od vrednosti ostatka duga. Zbog toga se veoma mali broj i stambenih kredita refinansira. Prilikom kupovine stana, mora se računati i na trošak prenosa novca sa računa kupca na račun prodavca. Pojedine banke naplaćuju fiksne provizije, dok druge to čine procentualno. Ako su kupac i prodavac u istoj banci, provizija se kreće od 750 dinara, do 0,20 odsto od vrednosti nekretnine. Ako ista banka odobrava stambeni zajam, onda ovaj trošak obično ne zaračunava.
Neke banke primenjuju srednji kurs NBS za obračun mesečnih rata, dok druge imaju svoje kursne liste. Većina pozajmica se pušta po kupovnom, odnosno nižem kursu, a rata zaračunava po prodajnom, odnosno višem kursu. Sve banke na devizne prilive iz inostranstva zaračunavaju proviziju od 0,12 do 0,80 odsto. To i ne bi bilo previše da nisu ustanovili minimalne iznose koji se moraju platiti bez obzira na to koliko je malo novca nekome stiglo iz bilo koje zemlje.
Obrada i osiguranje
Troškove obrade kredita većina banaka naplaćuje od 0,5 do tri odsto. Za pojedine zajmove, troškovi osiguranja koštaju od 0,5 do dva odsto. Kao obezbeđenje se koristi menica od 50 dinara. Provizije za administriranje kredita, banke naplaćuju jednom godišnje u iznosu od jednog do dva odsto, na ostatak duga. Za stambene kredite osiguranje kod Nacionalne korporacije je fiksno i košta 30 evra.
Tekući računi
Otvaranje tekućeg računa kod svih banaka je besplatno, ali se zato sve druge usluge naplaćuju. Vođenje računa košta od 50 do 150 dinara, a ukoliko se izabere neki od paketa koji podrazumeva i pozajmicu, karticu ili slanje stanja SMS-om, onda mesečno treba izdvojiti i do 400 dinara. Opomena da je klijent ušao u nedozvoljeni minus košta od 100 do 230 dinara, a deblokada računa kod pojedinih banaka i 250 dinara. Zatvaranje tekućeg računa u nekim bankama naplaćuje se 350 dinara.
Mnoge banke i na šalteru i preko kol-centra daju samo informacije o nominalnoj kamatnoj stopi, koja u prvom trenutku izgleda pristupačno. Ali, kada se napravi obračun to je često skupa pozajmica. Ima banaka koje ponude nisku kamatnu stopu, ali ne kažu klijentu da je promenljiva i da na nju utiču troškovi života svakog meseca.
Pažnju treba obratiti i na bankarski trošak, koji se obračunava jednokratno na ukupan iznos kredita i kreće se od 0,5 do tri odsto. Tako, na primer, za kredit od 10.000 evra, uz proviziju od tri odsto, banka će naplatiti 300 evra, a ako odobri 1.000 takvih zajmova, zarada iznosi 300.000 evra. Neke banke imaju tarifu koja se ne meri u procentima, nego na primer, ne može biti manja od 30 evra, dok je u pojedinim bankama ova "granica" - 200 evra. Prilikom podnošenja zahteva za bilo koji kredit, plaća se i izveštaj Kreditnog biroa po ceni od 130 do 220 dinara. Kod stambenih zajmova, pored provizije za obradu zahteva, osiguranja kod Nacionalne korporacije, plaća se i provizija osiguranja zajma. Ukoliko se klijent odluči da vrati pozajmicu, to će koštati od jedan do tri odsto od vrednosti ostatka duga. Zbog toga se veoma mali broj i stambenih kredita refinansira. Prilikom kupovine stana, mora se računati i na trošak prenosa novca sa računa kupca na račun prodavca. Pojedine banke naplaćuju fiksne provizije, dok druge to čine procentualno. Ako su kupac i prodavac u istoj banci, provizija se kreće od 750 dinara, do 0,20 odsto od vrednosti nekretnine. Ako ista banka odobrava stambeni zajam, onda ovaj trošak obično ne zaračunava.
Neke banke primenjuju srednji kurs NBS za obračun mesečnih rata, dok druge imaju svoje kursne liste. Većina pozajmica se pušta po kupovnom, odnosno nižem kursu, a rata zaračunava po prodajnom, odnosno višem kursu. Sve banke na devizne prilive iz inostranstva zaračunavaju proviziju od 0,12 do 0,80 odsto. To i ne bi bilo previše da nisu ustanovili minimalne iznose koji se moraju platiti bez obzira na to koliko je malo novca nekome stiglo iz bilo koje zemlje.
Obrada i osiguranje
Troškove obrade kredita većina banaka naplaćuje od 0,5 do tri odsto. Za pojedine zajmove, troškovi osiguranja koštaju od 0,5 do dva odsto. Kao obezbeđenje se koristi menica od 50 dinara. Provizije za administriranje kredita, banke naplaćuju jednom godišnje u iznosu od jednog do dva odsto, na ostatak duga. Za stambene kredite osiguranje kod Nacionalne korporacije je fiksno i košta 30 evra.
Tekući računi
Otvaranje tekućeg računa kod svih banaka je besplatno, ali se zato sve druge usluge naplaćuju. Vođenje računa košta od 50 do 150 dinara, a ukoliko se izabere neki od paketa koji podrazumeva i pozajmicu, karticu ili slanje stanja SMS-om, onda mesečno treba izdvojiti i do 400 dinara. Opomena da je klijent ušao u nedozvoljeni minus košta od 100 do 230 dinara, a deblokada računa kod pojedinih banaka i 250 dinara. Zatvaranje tekućeg računa u nekim bankama naplaćuje se 350 dinara.
Ostale vestiArhiva
- 31/10 Đedović Handanović:EPS u prvih devet meseci…
- 23/10 Stranci u Srbiji troše sto evra dnevno
- 19/10 Vesić: Bez dokaza o kretanju građevinskog…
- 18/10 NIS ulaže 144,5 miliona dinara u projekte…
- 17/10 Čadež: Srpske kompanije mogu biti pouzdani…
- 15/10 Vesić: „Er Srbija” potpisala ugovore za obuku…
- 14/10 Država dala zeleno svetlo Telekomu za emisiju…
- 11/10 Pokrenut postupak protiv četiri maloprodajna…
- 10/10 Vučević pozvao američke investitore u Srbiju
- 07/10 Ovo nije samo poplava
- 06/10 Mali: Novi kreditni rejting najvažnija stvar…
- 05/10 Blumberg: Srbija ekonomski otporna na šokove,…
- 04/10 Obaraju li radnici iz Afrike cenu rada u…
- 02/10 Bajatović: Neće se menjati cena gasa za domaćinstva,…
- 01/10 Srđan Kondić postavljen za predsednika Izvršnog…
- 30/09 Sahranjivanje srpske poljoprivrede: „Postali…
- 28/09 Siniša Mali: Uskoro počinje novo, jesenje…
- 27/09 Svetska banka odobrila dodatnih 25 miliona…
- 26/09 Evrostat: cene žitarica u EU pale za 14 odsto…
- 25/09 Teglu plaćamo preko 1100 dinara! Poljoprivrednici…
- 24/09 Siniša Mali: Predloženi rebalans budžeta…
- 23/09 Toplane u Srbiji spremne za isporuku toplotne…
- 22/09 Cene ogreva na stovarištima niže za 12 odsto…
- 20/09 Vesić: Uskoro raspisivanje tendera za rekonstrukciju…