Nekada je stambeni fond Fonda PIO na teritoriji Srbije iznosio 10.000 stambenih jedinica, a sada se sveo na svega 670 stanova, od kojih je, da zlo bude veće, 145 u neizvesnim sudskim sporovima. Upravo zbog ovih činjenica Upravni odbor Fonda PIO doneo je novi pravilnik o rešavanju stambenih potreba korisnika penzija.

Po novim pravilima penzioneri će, ubuduće, svoje stambeno pitanje moći da reši na tri načina: dobijanjem stana u zakup na određeno vreme, na pet godina, zatim dobijanjem zajma za kupovinu stana, kao i učešćem Fonda PIO u izgradnji ustanova za smeštaj. Ono što penzioneri neće moći, i zbog toga se donosi ovaj pravilnik, jeste da otkupe stanove. Tako će se, kako tvrde u Fondu PIO, očuvati njihov stambeni fond i do krova nad glavnom će moći da dođe veći broj budućih penzionera.

Preko Fonda PIO do stana će moći da dođe svaki korisnik penzije koji je to pravo ostvario u ovom Fondu, u bivšim republikama SFRJ i SRJ, pod uslovom da su državljani Republike Srbije. Dalje, mora se utvrditi za svakog penzionera koji konkuriše za stan da li poseduje drugi ili je, možda, član zajedničkog domaćinstva. U članove domaćinstva se, predviđeno je Pravilnikom, ubrajaju bračni drug, deca do 18 godina ukoliko žive s njima ili do 26. godine, pod uslovom da su na rednovnom školovanju i da nisu u radnom odnosu, te druga lica koja je penzioner po zakonu dužan da izdržava.

Pravilnikom je predviđena i veličina i struktura stana za koji penzioner može da konkuriše, bilo da se radi o zakupu ili davanju zajma za njegovu kupovinu. Tako će penzioner koji živi sam imati pravo na konkuriše za garsonjeru, eventualno jednosoban stan, onaj koji živi u dvočlanom domaćinstvu na jednosoban, dok penzioner sa tročlanim ili većim domaćinstvom može da konkuriše za jednoiposoban ili veći stan, ali ne preko 50 kvadratnih metara. Penzioneru se, pod uslovom da se s tim složi, može dodeliti i manji stan nego što mu pripada, ili veći, ako mu je za funkcionisanje potrebna tuđa nega i pomoć.

Što se tiče zajma za kupovinu ili renoviranje stana, pravo nemaju oni penzioneri koji su već nekada otkupili stan od Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Po kriterijumima utvrđenim Pravilnikom, najviše bodova na rang-listi će donositi stambene prilike. Tako će podstanari u startu dobijati 170 bodova, oni koji imaju nužni smeštaj 150, penzioneru koji živi u bespravno sagrađenom objektu, ali ima izvršno rešenje o rušenju, sledi 140 bodova, neodgovarajući stan, kao i stanovanje u podrumu donosi 120 bodova. Na bodovnu listu uticaće i dužina staža korišćenja penzije, borački staž, broj članova domaćinstva i zdravstveno stanje.

Stanovi će se davati u zakup na pet godina, s tim što penzioneri imaju mogućnosti da, po isteku ovog roka, obnove ugovor na isti period. To praktično znači da doživotno mogu ostati u stanu koji su dobili u zakup od Fonda, s tim što pravo na obnavljanje ugovora imaju i članovi domaćinstva koji su sa penzionerom živeli u trenutku sklapanja ugovora. Zakupac stana je dužan da dva meseca pre isteka roka obavesti zakupodavca o svojoj nameri da produži ugovor, to jest da ponovo zaključi ugovor o zakupu stana na još pet godina.

Novac dobijen od otkupa stanova i kredita koji su već dati i koji se sada vraćaju Fond će upotrebiti za učešće u izgradnji novih stanova koje će davati isključivo u zakup i tako stvarati fond raspoloživih penzionerskih stanova. Novim pravilnikiom predviđeno je i da se 80 odsto prikupljenih sredstava može koristiti za izgradnju novih stanova koji bi bili davani u zakup na određeno vreme. Na taj način bi bio obezbeđen veći broj stanova, odnosno veći broj stambeno ugroženih penzionera moglo bi da reši svoj problem. U vidu zajma za poboljšanje uslova stanovanja penzionera dodeljivalo bi se 20 odsto od preostalih sredstava. Iznos bi se ograničio na 10 odsto vrednosti stana i služio bi za zadovoljenje osnovnih stambenih potreba ugroženih korisnika.

Ostale vestiArhiva