"Nema nikakve dileme. Ja bih takođe voleo da vidim da se sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom ratifikuje u Dumi, što se do sada nije desilo. Tako bismo imali veću sigurnost za sprovođenje tog sporazuma u budućnosti", rekao je Tadić u intrvjuu današnjoj "Politici" koja će taj list u celini objaviti u ponedeljak.
Tadić je istakao da se, isto tako, zalaže se za ratifikaciju energetskog sporazuma sa Rusijom u Skupštini Srbije dodavši da bi bilo tragikomično da se ne zalaže za to, jer je pre nekoliko godina bio inicijator celog sporazuma.
"Tada me je vlada (Vojislava) Koštunice i (Miroljuba) Labusa kritikovala zbog te ideje. Dobro je da je bar jedan partner iz te vlade u međuvremenu promenio mišljenje", kazao je Tadić.
Na pitanje da li bi Srbija - ako poboljša trgovinski sporazum sa Rusijom u smislu da i na primer automobile može da izvozi bez carine - mogla da privuče velike investicije iz EU, Tadić je odgovorio da je to nesumnjivo.
"Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i proširivanje liste proizvoda koji bi mogli biti plasirani na ruskom tržištu - deo su strategije. Do punopravnog članstva u Evropskoj uniji mi treba da širimo zone slobodne trgovine, ne samo sa Rusijom, već i sa Ukrajinom, Turskom. Jer, što je tržište veće - osim već postojećeg ugovora Cefta o trgovini sa susednim državama - to su veće šanse za podizanje konkurentnosti naših proizvoda na svetskom tržištu", kazao je Tadić.
"I Rusija ima interes da Srbija bude u Evropskoj uniji, jer želi da preko Srbije transportuje svoj gas i energente do EU. Pa i ideja gasovoda koju sam pokrenuo u prvom razgovoru sa Putinom u februaru 2005. godine jeste ideja prodaje gasa na zapadnom tržištu. A Srbija će kad postane članica EU ostati dobar prijatelj Rusije", zaključio je Tadić.

Sporazum čeka saradnju sa Hagom
Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju međutim, prema rečima portparola holandskog šefa diplomatije, zavisi i dalje od ispunjavanja obaveza Srbije prema Haškom tribunalu.
Sporazum može biti potpisan 28. aprila, samo ako do tada bude ostvarena puna saradnja s Tribunalom, što uključuje i izručenje Ratka Mladića sudu u Hagu, naveo je portparol Maksima Ferhagena u izjavi za B92.
U isto vreme, navodi on, Holandija je spremna da zauzme "kreativan stav" u rešavanju tog pitanja, ukoliko se "sadašnja, ali i buduća Vlada u Srbiji jasno i javno obaveže da će ispuniti sve preostale obaveze".
Ispunjavanje tih obaveza pratio bi Evropski savet koji bi ocene saradnje morao da daje jednoglasno.
Ukoliko saradnja ne bude zadovoljavajuća, Holandija će insistirati da Sporazum ne bude ratifikovan, kao i da ne počne da se primenjuje.

Sporazum – povlašćeni položaj proizvođača
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju pre svega je trgovinski ugovor kojim EU i Srbija otvaraju svoja tržišta i omogućavaju znatno liberalnije kretanje roba u oba smera.
Za potrošače, to znači veći izbor i niže cene, dok proizvođači dobijaju povlašćen položaj na evropskom tržištu u odnosu na konkurenciju iz zemalja koje nemaju potpisan Sporazum.
Stručnjaci kažu da potpisivanje tog dokumenta otvoriti nove mogućnosti za poljoprivrednike i proizvođače hrane.
Zoran Cvetkov, poljoprivrednik iz okoline Dimitrovgrada, očekuje da će sredstvima Unije unaprediti svoju proizvodnju, onako kako su to učinili susedi iz Bugarske.
"Evropa ulaže za zdravu hranu, za razvoj poljoprivrede i proizvodnju hrane. Znam da to nas čeka kada uđemo u Evropu“, navodi Cvetkov.
On kaže da je siguran da će poljoprivreda imati koristi od Evropske unije.
„Ovakvi krajevi će imati veću korist, nego ravničarski krajevi, koji imaju jaku industriju i zagađenja. Ja ovde nemam zagađivača u krugu od sto kilometara. Ne postoji firma koja zagađuje. Ovde i krave pasu lekovito bilje", kazao je je Cvetkov.
Srbija i EU su u rekordnom roku završile pregovore o detaljima Sporazuma, a ugovor je parafiran u novembru prošle godine.
Glavna prepreka da se na dokument stave i potpisi predstavnika 27 članica Unije i vlade u Beogradu, bila je politička.
Najpre su članice EU insistirale na izručenju Ratka Mladića, a posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i slanja misije EU na teren, od Sporazuma je odustala stranka premijera Koštunice, koju u tome podržavaju Srpska radikalna stranka i Socijalistička partija Srbije.
Te stranke traže da se pre potpisa Evropska unija izjasni da li Kosovo smatra sastavnim delom Srbije.
Zagovornici evropskih integracija, s druge strane, smatraju da na to pitanje jasno odgovara član 135 pomenutog Sporazma, u kome se navodi da se Sporazum ne primenjuje na Kosovo, koje je u skladu sa Rezolucijom 1244 pod međunarodnom upravom.

Ostale vestiArhiva