"Gaspromnjeft", prema sporazumu i protkolu potpisanom 25. januara u Moskvi, preuzima 51 odsto akcija Naftne industrije Srbije. Taj kontrolni paket uključuje sve objekte NIS od vađenja, prerade nafte do proizvodnje naftnih derivata - objasnio je u utorak Dmitrij Mališev, savetnik predsednika izvršnog odbora "Gaspromnjefta", kompanije-ćerke ruskog "Gasproma", na konferenciji "Budućnost energetskog sektora na Balkanu".
Mališev je rekao i da svaki dan odlaganja ratifikacije energetskog sporazuma između Rusije i Srbije predstavlja gubitak za obe zemlje, jer se odlažu i rekonstrukcija i modernizacija Naftne industrije Srbije.
- Svaki izgubljeni dan košta ne samo "Gasprom", nego i Srbiju, te da je to situacija u kojoj svi gube, a niko nema koristi - naglasio je Mališev.
On napominje da "Gasprom" ima razumevanja za demokratske procese u Srbiji, kao i da znaju da energetski sporazum mora biti ratifikovan u Narodnoj skupštini Srbije i u potpunosti uvažavaju tu proceduru.
- Predstavnici nekih drugih naftnih kompanija potencijalnih investitora pokušavaju da poseju sumnju u racionalnost prodaje, aludiraju kako bi se za paket NIS moglo dobiti više, ali cena akcije nije jedini uslov našeg učešća - rekao je Mališev. - "Gasprom njeft" se razlikuje od tih potencijalnih kupaca, jer ima najbogatiju bazu resursa. U današnjim uslovima ograničenog pristupa nalazištima, postepenog trošenja zaliha nafte u svetu i nestabilnosti cena, garancija snabdevanja sirovinama je odlučujuća i konkurentna prednost naše kompanije.
Mališev je pomenuo i da je već sada jasno da će za rekonstrukciju srpskih rafinerija biti potrebno više od 500 miliona evra. Ali, konačna cifra znaće se tek posle usaglašavanja programa obnove rafinerija sa Vladom Srbije. On je ukazao i da će biti teško da se posao rekonkstrukcije postrojenja NIS završi do 2012. godine, jer su rokovi za isporuku opreme od momenta naručivanja između godinu i godinu i po. Zato je i bitno što pre krenuti sa modernizacijom.
- Planiramo da dvostruko povećamo preradu nafte, na osam miliona tona i to će omogućiti da NIS postane lider na Balkanu, odakle će se distribuirati gorivo u zemlje regiona - rekao je savetnik predsednika IO "Gasprom njefta". - Spremni smo da sami finansiramo kupovinu 51 odsto akcija NIS i za investicije u rekonstrukciju i modernizaciju.
Mališev je objasnio da je "Gasprom" došao na srpsko tržište jer ga smatra perspektivnim i Srbija će dobiti investicije, tehnologiju, nova radna mesta i ekonomski rast.
Povodom ukidanja Uredbe o zabrani uvoza derivata u Srbiju, koji je određen za proleće 2010. godine, Mališev je rekao da "Gaspromnjeft" shvata da je Vlada Srbije preuzela obavezu da tu zabranu ukine, ali da obnova rafinerija neće biti završena do tada.
- To će biti teško vreme za NIS, ali "Gaspromnjeft" i Vlada Srbije moraće da nađu rešenje za ovo bitno pitanje - smatra Mališev. - Naša strana je spremna, sad je red na srpsku.
Resursi "Gasprom njefta", koje je potvrdio međunarodni revizor rezervi, firma "Miler end Lents", iznose više od milijardu tona nafte, u koje spada više od 850 miliona tona dokazanih, a to je više od šest milijardi barela.
"Gasprom njeft" planira da eksploatacija nafte ove godine dostigne 50 miliona tona. Dok bi za deset godina dokazane rezerve, u skladu sa planovima razvoja, trebalo da budu povećane na 2,2 milijarde tona nafte, a eksploatacija - na 100 miliona tona godišnje.
Posle Srbije, ruski gasovod "Južni tok" kreće u drugu bivšu jugoslovensku republiku - Sloveniju i najverovatnije će zaobići Austriju, piše ruski informativni sajt Km.ru.novosti.
Takvu maršrutu severnog kraka gasovoda usaglasio je u toku svoje posete Sloveniji šef ruskog gasnog koncerna Aleksandar Miler.
Iako nikakva dokumenta između "Gasproma" i slovenačke strane nisu potpisana, ne treba sumnjati u postizanje principijelnog dogovora, navodi se na sajtu.
Sa slovenačke strane to su odobrili predsednik zemlje Danilo Turk i premijer Janez Janša, sa kojima je Miler vodio pregovore.
Južni tok, koji sada projektuje "Gasprom" zajedno sa italijanskim "Enijem", počinje sa južne obale Crnog mora, odakle "cev" ispod vode ide do bugarske obale, a potom se gasovod račva u dva kraka: jedan - severni, treba da prođe kroz Srbiju i Mađarsku u Austriju i Sloveniju (uz kasnije usmeravanje na sever Italije), a drugi - južni, preko Grčke na jug Italije.
Pri tom nije isključena ni alternativna maršruta severnog kraka - preko Hrvatske i Slovenije na sever Italije.
Austrija, kao što se vidi, ne spada stoprocentno u učesnike "Južnog toka", piše Km.ru novosti.

Ostale vestiArhiva