Raspravu o Kosovu, naknadno uvrštenu u dnevni red, otvorio je Šveđanin Bjorn von Sidou iz Socijalističke grupe ističući da na Kosovu živi dva miliona Evropljana koji nisu zastupljeni u međunarodnim organizacijama, a koji bi trebalo da uživaju sva prava kao i ostali Evropljani bez obzira na etničku pripadnost.
On je podsetio da je Parlamentrna skupština u januaru povodom Kosova usvojila preporuke za ostvarivanje ljudskih prava, borbe protv kriminala i korupcije, dobre vladavine i da SE može pružiti svoju ekspertizu u ostvarivanju tih ciljeva.
Podela po pitanju priznanja nezavisnosti Kosova ne bi trebalo da bude prepreka za sprovođenje tih preporuka, rekao je Von Sidou i istakao da je misija EU na Kosovu u saglasnosti s tim preporukama.
Šef srpske delegacije Miloš Aligrudić ocenio je da je proglašenje nezavisnosti Kosova "opasan presedan" kojim je ugrožen proces demokratizacije, ali i bezbednost regiona.
Aligrudić je ponovio da Srbija nikada neće prihvatiti nezavisno Kosovo, a odluku o proglašenju nezavisnosti ocenio "nelegalnom i nemoralnom".

Dejvis: Nema destabilizacije
Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis rekao je da postoji "velika zabrinutost" za ono što se dešava na Balkanu, ali se nije složio sa konstatacijom novinara da je podrška jednostranom proglašenju nezavisnosti izvedena kako bi se destabilizovao Balkan.
“Mislim da niko nije ništa uradio da dođe do destabilizacije Balkana. Niko ništa nije uradio sa namerom da destabilizuje taj region. Da li je to utisak, to je drugo pitanje, ali to nije urađeno sa tom namerom. Svi događaji koji su se odigrali doveli su do velike zabrinutosti o tome šta se dešava na Balkanu i do teškoća između i unutar zemalja, ali ja mislim da sliku treba gledati u krupnom planu“, kazao je Dejvis.
Lord Rasel-Džonston, koji je bio izvestilac za Kosovo, rekao je da je pozadina sadašnje složene situacije "gruba i okrutna", ocenjujući da je tome doprineo "divljački rat Miloševića".
Taj član Alijanse demokrata i liberala za Evropu naveo da je u svom izveštaju iz 2006. godine predvideo plan izaslanika UN Martija Ahtisarija koji predlaže nadziranu nezavisnost i zaštitu srpske manjine i njenog kulturnog nasleđa.
Ocenjujući da je Ahtisarijev plan bio jedino održivo rešenje, Rasel-Džonston je naveo da je u svom izveštaju predvideo odluku kosovske skuštine i izrazio žaljenje što nije bilo moguće postići rešenje kroz pregovore.
Član srpske delegacije Dragoljub Mićunović ukazao je na tri posledice proglašenja nezavisnosti Kosova, ističući da se može očekivati da taj primer slede i neki drugi regioni.
Prva posledica je, istakao je Mićunović, grubo gaženje međunarodnog prava, Povelje UN, Rezolucije 1244. Povodom argumenata da je Kosovo slučaj sui generis, Mićunović je rekao da to nikada nije moglo da se kaže unapred i da treba očekivati da ostali u regionu slede kosovski primer.
"Drugi problem jeste problem nas privrženih EU. Kako da se krećemo u dva smera. Evropa je u sve većim integracijama, a na drugoj strani, drobe se zemlje. Taj proces dezintegracije suprotan je duhu evropskih integracija", rekao je Mićunović.
Treći problem jeste bezbednost, ukazao je Mićunović, podsećajući da je to "vrednost o kojoj brine Savet Evrope i međunarodna zajednica".
"U istoriji Balkana, velike sile su cesto crtale granice i bilo je uvek nekih nepravdi. Svaki put kad se pojavi deficit pravde iza toga će doći suficit nasilja. To je istorijska logika", upozorio je on.
Podsećajući da je Beograd ponudio kosovskim Albancima široku autonomiju ali da je za Prištinu to bilo neprihvatljivo, Mićunović je zato upitao "zašto onda Srbi nemaju prava na samoopredljenje ne samo na Kosovu nego i u Bosni".
Konstantin Kosačov iz Evropske demokratske grupe ocenio je da odluka kosovske skupštine predstavlja "grubo narušavanje međunarodnog prava".
Kosačov je rekao da kosovski separatizam može uticati i na druge slične pokrete u svetu i kritikovao Rasela-Džonstona i ostale koji su podržavali nezavisnost Kosova, jer je njihovom podrškom albanska strana dobila podsticaj da čvrsto ostane na svojim pozicijama i da je time onemogućeno postizanje rešenja kroz pregovore.

Savet Evrope i srpski izbori
Generalni sekretar SE nije želeo da komentariše mogući ishod predstojećih izbora u Srbiji, izrazivši uverenje da će izborni proces proteći na najbolji mogući način.
"Ne mogu da komentarišem ko bi voleo da pobedi ili ko ne bi trebalo da pobedi, to bi bilo mešanje u unutrašnje stvari. Moj posao je da sarađujem sa svakim ko je izborima došao na vlast u nekoj zemlji članici, a ne da komentarišem izborne rezultate", rekao je generalni sekretar SE.
Predsedavajući Komitetu ministara Saveta Evrope Jan Kubiš nada se da će orijentacija Beograda ka evropskim integracijama biti potvrđena na parlamentarnim izborima.
Kubiš je najavio da će o razvoju u Srbiji i regionu razgovarati tokom posete Beogradu i Prištini, koja je planirana za kraj aprila, preneo je Radio Slobodna Evropa.

Ostale vestiArhiva