Sasvim je očigledan dogovor i koordinacija DSS i SRS. Naprasna promena odluke Tomislava Nikolića, koji je ranije kategorično odbijao mogućnost da Koštunica bude premijer u njegovoj vladi, a sada mu to nudi, nije mogla biti doneta bez intervencije lidera SRS Vojislava Šešelja iz Haga - tvrdi u razgovoru za „Blic nedelje“ Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, povodom tvrdnji DS, čiji je funkcioner, da su lideri DSS i SRS potpisali sporazum o formiranju zajedničke vlade posle izbora 11. maja.
- Šešelj rukovodi tom koalicijom i još poručuje da je sasvim u redu što je pokojni premijer Đinđić ubijen. Ako tome dodamo najavu puštanja Legije na slobodu i rehabilitacije porodice Milošević, jasno je da se ne radi o propagandi, već o objektivnoj opasnosti da se vratimo u devedesete godine i strahote koje su građani tada preživljavali. Da se sprema koalicija ove dve stranke, potvrđuju i njihovi čelnici, poput Velimira Ilića koji to i izjavljuje. Inače, koalicija DSS-SRS formalno postoji i u predizbornim koalicijama te dve stranke na lokalu u Subotici, Novom Pazaru, Bečeju i drugim mestima.

Sarađivali ste s Koštunicom, veujete li da je spreman da zarad premijerskog mesta pravi vladu s radikalima?
- Koštunica je oborio Vladu zato što nije hteo da vodi Srbiju u Evropu. Jasno je da se DSS, pre svega oko odnosa prema Evropi, pomerio ka radikalima, pa se sada radi i o podudaranju ideologija.
Kada Koštunica kaže da Srbija još mnogo , mnogo dugo neće ući u EU, on građanima zapravo poručuje da će oni još dugo, dugo biti siromašni. Srbija izvozi u EU i zemlje Cefta koje će ući u EU oko 90 odsto svoje robe, tri četvrtine stranih investicija nam stiže iz EU, a ista ta Evropa nam je od 2000. godine kao bespovratnu pomoć dala dve milijarde evra i potpisali smo sporazum za još milijardu evra do 2011. Zato svaka antievropska izjava koja dolazi od Koštunice ne samo da smanjuje naše izglede u borbi za Kosovo, već ide duboko protiv nacionalnih interesa. Uz to, primećuju se i velike kontradiktornosti u politici DSS. Svi se dobro sećamo da je ministar Samardžić krajem prošle godine branio SSP u Skupštini Srbije od radikala kao važan za Srbiju i zaštitu našeg teritorijalnog integriteta, a sada se DSS oštro protivi potpisivanju istovetnog sporazuma.

Ako bi Srbija dobila vladu DSS-SRS, šta bi to značilo za nas građane i naš standard?
- Rizik od zaustavljanja Srbije na putu ka EU doneo je najavu smanjenja investicija u Srbiju. Banke koje finansiraju investitore su zbog političkog rizika odustale od pružanja garancija. Zbog toga koncesionar za autoput Horgoš-Požega nije uspeo da zaokruži finansijsku konstrukciju, isto to nije uspeo „Atek“ za RTB „Bor“, čime počinje nova neizvesnost za građane tog grada. Investitori za „Lastu“ u „Zastavu“ tražili su produženje rokova, dakle, svi čekaju ishod izbora. Srbiji je godišnje neophodno između dve i tri milijarde evra stranih investicija da održi stabilnost dinara i obezbedi dalji ekonomski razvoj. Vlada koja nije na jasnom evropskom putu sigurno neće obezbediti te investicije, pa bi to za građane značilo znatno veću inflaciju, pad standarda i zaustavljanje rasta zarada.
Ipak, verujem da će posle 11. maja biti formirana proevropska vlada, koju će predvoditi DS, a u koju će biti dobrodošli svi oni koji su za očuvanje teritorijalnog integriteta i za što brži ulazak zemlje u EU. To će direktno ubrzati razvoj i dotok investicija, a to znači nova radna mesta i izvesnost za naše građane.

Ruska delegacija sa ministrom Šojguom na čelu prekjuče je bila u Beogradu, tražeći da se ubrza ratifikacija energetskog sporazuma. Šojgu je sa ministrom Bubalom u ruskoj ambasadi potpisao protokol o namerama dve vlade da se sporazum ratifikuje pre 11. maja. Zašto se DSS-u toliko žuri?
- Energetski sporazum je još jedan pokušaj DSS da nepotrebno uvede dnevnu politiku u poslove od državnog značaja, koji time mogu biti ugroženi. Predsednik Tadić je preksinoć pronašao zajednički jezik s ruskom delegacijom i dogovoreno je da tehnička vlada odmah posle izbora uputi taj sporazum novoj skupštini na ratifikaciju. Dakle, imamo stalne pokušaje DSS da ugroze opšti interes zarad sitnih političkih poena. Tako je bilo sa koncesijom, „Magnohromom“, sada energetskim sporazumom...

Da li je tačno da ima svađa na Vladi zato što ministar za KiM Slobodan Samardžić po sopstvenoj odluci isplaćuje platu smenjenim koordinatorima na Kosovu iz redova SPS i DSS?
- Tačno je. Samardžić očito krši zakon jer isplaćuje naknadu koordinatorima koji su smenjeni. To će biti posao za budžetsku inspekciju. Inače, rekao sam Koštunici da ministri iz redova DSS ne treba da prave od Vlade političku verziju filma „Rat Rouzovih“ gde zajednički život tokom razvoda postaje nepodnošljiv.

Kada će Srbija potpisati SSP? Je li 29. april još aktuelan i hoće li potpisa biti pre izbora?
- Datume koje pominjete plasiraju domaće političke kuhinje koje su protiv Evrope. Iz kuhinje DSS je stigao datum 29. april kako bismo mi, eto, ispali neuspešni ukoliko ga tada ne potpišemo. A ako ga potpišemo, sve rade da ga obezvrede. Zato ne treba nasedati na provokacije. Realnost je da je malo verovatno da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bude potpisan do 11. maja. Znam da se Koštunica sprema, u slučaju da se najavi potpisivanje sporazuma, da promeni svoju odluku s početka mandata koja je definisala delokrug mog rada i da iz njega izbaci rad na evropskim integracijama. Ionako mi tehnička priroda vlade ne omogućava da pokrenem nove inicijative u Evropi, ali ovlašćenje da potpišem SSP koje je jednoglasno izglasano decembra prošle godine je punovažno. Sam potpis je sada tehnički čin. Suština je da je ovaj sporazum važan za napredak naše zemlje i bolji život svih građana. Član 135. sporazuma jasno se poziva na rezoluciju 1244 koja je garant teritorijalnog integriteta naše zemlje. Takav sporazum je parafiran i tu nema promena.

Radikali vam svakodnevno prete hapšenjem posle izbora. Koliko ozbiljno shvatate te pretnje?
- Ne plašim se takvih pretnji i ne brinem za sebe, ali brinem za našu zemlju i put koji će ona izabrati 11. maja. Negativna kampanja protiv mene traje već više od godinu dana. Podsetiću vas da sam javnosti predstavio celokupnu imovinu i pozivam sve službe da to provere. Nemam šta da krijem. Voleo bih da oni koji me napadaju kažu odakle im stanovi i imovina. Založiću se da se Zakon o sprečavanju sukoba interesa dopuni tako da javnosti bude dostupna celokupna imovina političara, kao i njihove poreske prijave.

Na nedavno održanom prvom Samitu preduzetnika i Vlade Srbije najavili ste podsticajne mere za preduzetnike. Koje su to mere?
- Na tom samitu okupilo se više od 800 malih i srednjih preduzeća koja su prošle godine povećala broj zaposlenih za 22 odsto, a najavila za ovu godinu povećanje od još 16 odsto. Njima treba podsticaj i zato predviđamo uvođenje kredita za početnike, koji bi se odobravali bez hipoteke s kamatnom stopom od jedan odsto. Ovim kreditima bi bilo obuhvaćeno 3.000 početnika, a cilj je otvaranje 12.000 novih radnih mesta širom Srbije. Jedna od mera je i smanjenje poreza na zarade sa 12 na deset odsto. Sve ovo bi trebalo da pomogne našim preduzetnicima da osvoje tržišta u regionu.

Izjavili ste da čitate „Blic ženu“ jer je važno da čovek zna šta misli neprijatelj?
- To je bila slatka šala, a istina je da poređenje ženske i muške štampe pokazuje koliko su raznovrsniji centri pažnje žena od onih muškog, navodno jačeg pola.

Zašto kasne novi pasoši i hoće li to usporiti vizne olakšice?
- Moram da kažem da sam bio vrlo nezadovoljan kada me je Zavod za izradu novčanica obavestio da će zbog određenih teškoća doći do kašnjenja u izdavanju novih pasoša, i da ćemo ih imati tek od avgusta ili septembra. Lično sam išao u Minhen, gde sam se sa firmama koje proizvode tehničke elemente za naš biometrijski pasoš dogovorio da se procesa ubrza i očekujem da krajem maja počnemo da primamo prve zahteve za novi pasoš, a izdavanje prvih pasoša očekujem u junu. Što se tiče ukidanja viza, očekujem da će nam za par nedelja biti i zvanično predstavljen plan mera koje treba da ispunimo. Lista uslova je podugačka, ali smo većinu već ispunili. Jedan od uslova je sigurno i izdavanje novih pasoša do leta.
Krajnji cilj ostaje isti, a to je da do kraja godine dođemo na belu šengen listu.

Ostale vestiArhiva