Savet bezbednosti UN razmotriće tromesečni izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki Muna i šefa UNMIK-a Joahima Rikera o situaciji na Kosovu, a na sednici će govoriti i predsednik Srbije Boris Tadić.
Sednica bi trebalo da počne u 15 sati po lokalnom vremenu (21.00 po srednjeveropskom vremenu). Kako je saopštila kosovska vlada, premijer Kosova Hašim Tači učestvovaće na sednici Saveta. U izveštaju koji je na dnevnom redu generalni sekretar UN Ban Ki Mun istakao je da rezolucija 1244 ostaje na snazi sve dok Savet bezbednosti ne odluči drugačije i da UNMIK nastavlja da deluje u skladu sa tom rezolcuijom. U redovnom izveštaju koji obuhvata period od 16. decembra 2007. do 1. marta ove godine, Ban Ki Mun je ukazao da je nasilje neprihvatljivo i da se ne može tolerisati i pozvao sve strane da se uzdrže od svih akcija ili izjava koje bi mogle da ugroze mir i da dovedu do nasilja ili da ugroze bezbednost na Kosovu i u regionu . Predsednik Tadić će, kako se očekuje, tokom boravka u Njujorku razgovarati i sa generalnim sekretarom Ban Ki Munom. Planirani su i susreti sa ambasadorima Rusije Vitalijem Čurkinom, Kine Van Guangiom i Južne Afrike Dumisanijem Šadrakom Kumalom. Kako je najavljeno, predsednik Tadić bi trebalo da se, kao i pre tri meseca, ambasadorima 15 zemalja članica Saveta bezbednosti obrati na početku zasedanja, nakon čega će sednica biti nastavljena iza zatvorenih vrata. Tadić će, kako je najavio pred polazak u Njujork, poručiti u najuticajnijem telu svetske oganizacije da Srbija neće odustati od borbe za očuvanje svog teritorijalnog integriteta, ali i da ostaje privržena opredeljenju za evropske integracije i otvorenost ka svetu. Predsednik Srbije će se, kako je najavljeno, sastati u Njujorku sa generalnim sekretarom UN, južnoafričkim ambasadorom Dumisani Kumalom, čija zemlja predsedava Savetom bezbednosti, te ambasadorom Kine Vangom Guanđaom i ruskim ambasadorom Vitalijem Čurkinom. Novi izveštaj generalnog sekretara UN, objavljen još krajem marta, nije, međutim, doneo odgovore na čitav niz ključnih pitanja proisteklih iz jednostrane odluke kosovskog parlamenta o proglašenju nezavisnosti pokrajine, uključujući budućnost UNMIK-a, mandat pod kojim će nastupati misija Evropske unije, te čitavu seriju incidenata na severu pokrajine, u kojima je poginuo ukrajinski policajac, a povređeno na desetine ljudi, srpskih demonstranata i pripadnika međunarodnih snaga. Jasno je da je proglašenje nezavisnosti imalo dalokosežan uticaj na situaciju na Kosovu. Proglašenje nezavisnosti i događaji koji su usledili predstavljaju izazov za sposobnost UNMIK-a da održi autoritet. Kako bi se izborio sa tim izazovima, UNMIK, vođen najvažnijim zadatkom očuvanja mira i bezbednosti, delovao je i nastaviće da deluje na praktičan i realan način u skladu sa razvojem događaja, navodi se u izveštaju generalnog sekretara UN. Na još jedan bled izveštaj prvog čoveka svetske organizacije reagovalo je oštrim komentarom srpsko Ministarstva za Kosovo i Metohiju, koje je oštro kritikovalo izostanak reakcije UNMIK-a na proglašenje nezavisnosti, navodeći da su vlasti u Beogradu očekivale da će misija svetske organizacije, shodno nadležnostima, poništiti taj nelegalan čin. Ukazujemo da se u Izveštaju samo pominje jednostrano proglašenje nezavisnosti i samo potvrduje nova realnost na terenu . U Izveštaju se ne navode zahtevi Srbije niti njeni argumenti da je nova realnost proizvod kršenja Rezolucije 1244 , navodi se u dokumentu Ministarstva. Ovaj put, interesantan bi mogao biti i nastup šefa UNMIK-a Joahima Rikera, koji u Njujork stiže posle razmene teških reči sa regionalnim predstavnikom UN za sever Kosova Džerardom Galučijem, tokom koje su pljuštale pretnje ostavkama, međusobne teške optužbe i, na koncu, intervencija samog generalnog sekretara koji je Galučija ubedio da odustane od odlaska sa Kosova. Problemi oko jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova su, istovremeno, doneli ozbiljne glavobolje diplomatama na Ist Riveru, pošto su sekretarijat UN, ali i čitava organizacija Ujedinjenih nacija duboko podeljeni oko narednih poteza vezanih za status te pokrajine. Uzdržavanje čitavog niza čelnika UN da se jasno odrede prema kosovskoj krizi, uključujući i generalnog sekretara, proizvod je već duže prisutnog pritiska SAD i Rusije na svetsku organizaciju da se stave na stranu jedne od uticajnih strana, te podrže nezavisno Kosovo, ili, pak, očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije. Sednica Saveta bezbednosti vremenski se poklopila i sa razmenom prilično oštrih optužbi između Vašingtona i Moskve, zarad pojačane ruske saradnje sa Abhazijom i Južnom Osetijom, što je Stejt department protumačio kao povredu teritorijalnog integriteta Gruzije. Rusija je, pak, SAD optužila za agresivnu spoljnu politiku, pre svega u podržavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, najave raspoređivanja protivraketnog štita u Poljskoj i Češkoj, te pribiližavanje Gruzije i Ukrajine NATO-u. Podele su, neminovno, u prvi plan izbile i među članstvom UN, jer je u prethodna dva meseca nezavisnost Kosova priznalo svega 37 od ukupno 192 države članice svetske organizacije, što najavljuje burne političke rasprave pred naredno zasedanje Generalne skupštine.

Ostale vestiArhiva