Sporazum o udruživanju kompanija iz Rumunije, Srbije i Hrvatske koje će učestvovati u izgradnji Panevropskog naftovoda (PEOP) potpisan je juče u Bukureštu, potvrdio je Nebojša Lemajić, generalni direktor Javnog preduzeća „Transnafta”, koga je vlada imenovala za nosioca ovog projekta u Srbiji.
Prema njegovim rečima, u narednih mesec i po dana u Londonu će biti osnovana razvojna kompanija, a pravni eksperti svih članica potpisnica treba da usaglase stavove i pripreme neophodnu dokumentaciju za registraciju nove kompanije koja će sprovoditi ceo ovaj projekat gradnje.
Iako bi u PEOP trebalo da budu uključene i Italija i Slovenija, one juče nisu potpisale sporazum. Međutim, očekuje se da uskoro to učine. Kao razlog zašto je Italija odložila ovaj rok za verifikaciju su izbori, pa se čeka da nova vlada odredi kompaniju koja će ispred države voditi ceo projekat.
Pomoćnik ministra energetike prof. dr Slobodan Sokolović potvrdio je da su predstavnici Slovenije prisustvovali skupu u Bukureštu, ali da će za sada ostati samo u ulozi posmatrača i pratiti sve što se bude dešavalo u vezi sa PEOP-om.
Ova bivša jugoslovenska republika, kao što je poznato, sa celom stvari oteže zbog ekologije. Međutim, čak i ako odustane od projekta gradnje, PEOP se može graditi tako što će cevi biti položene ispod nivoa mora.
Susret u Bukureštu biće iskorišćen, kako je istakao Lemajić, i za operativni sastanak predstavnika zemalja potpisnica, koji će razgovarati o logistici osnivanja i daljih razvojnih koraka nove kompanije.
Izgradnja ovog naftovoda, čiji se godišnji kapacitet procenjuje između 60 i 90 miliona tona, trebalo bi da košta oko 3,5 milijardi dolara, a gradnja kroz Srbiju oko 300 miliona dolara.
Izgradnjom Panevropskog naftovoda, crno zlato bi bilo transportovano iz istočne zone Crnog mora ka evropskom tržištu. Reč je o prvom većem regionalnom integracionom poduhvatu u jugoistočnoj Evropi koji će se sprovoditi kroz partnerstvo javnog i privatnog sektora. Gradnjom PEOP-a Srbija bi postala tranzitna zemlja kroz koju bi prolazilo oko 200 kilometara naftovoda. Puštanjem u rad naftovoda, osim jevtinije sirovine za srpske rafinerije, ostvarivao bi se i prihod od transportne takse. Učešće u ovom projektu uzeće i Evropska unija, koja je vrlo zainteresovana za alternativne energetske izvore, a o tome je izrazila i političku volju potpisivanjem ministarske deklaracije u Zagrebu prošle godine.

Barel više od 118 dolara
London - Nafta je i juče na svetskim tržištu vredela rekordno, više od 118 dolara po barelu, zbog bojazni da bi problemi u britanskoj rafineriji i nemiri u Nigeriji mogli da ograniče isporuke te energetske sirovine.
Američka laka nafta na berzi u Njujorku poskupela je na 118,05 dolara za barel jer sindikati planiraju štrajk u škotskoj rafineriji u Grendžmautu, koja prerađuje sirovu naftu iz Severnog mora.
Naftna kompanija „Rojal-Dač Šel" je istovremeno saopštila da je obustavila proizvodnju 160.000 barela nafte dnevno u Nigeriji zbog prošlonedeljnih napada pobunjenika na naftovode u toj zemlji, najvećem proizvođaču glavne energetske sirovine u Africi.
Evropska nafta tipa „brent" na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu je ugovarana po 115,05 dolara za barel.
Nigerijska proizvodnja nafte u martu ove godine, prema pregledu agencije Blumberg, iznosila je 1,96 miliona barela dnevno, prema 2,4 miliona barela na kraju 2005, pre nego što su počeli učestali napadi pobunjenika.
U isto vreme, kompanija „Ineos grup holding" počela je obustavu proizvodnje u rafineriji u Grendžmautu, dok su u toku pregovori sa sindikatima kako bi se izbegao štrajk radnika.

Ostale vestiArhiva