Pravoslavni vernici slave danas Uskrs koji Srpska pravoslavna crkva (SPC) naziva praznikom nad praznicima.
U svim hramovima SPC-a služene su jutarnje liturgije na kojima je pročitana poslanica patrijarha Pavla i svih arhijereja.
Jutarnju liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu služio je episkop bihačko-petrovački Hrizostom.
U hramu Svetog Save u Beogradu ponoćnu uskršnju liturgiju služio je episkop hvostanski Atanasije.
Predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica uputili su patrijarhu Pavlu sveštenstvu i vernicima SPC uskršnje čestitke.
Predsednik Tadić prisustvovao je uskršnjoj liturgiji u manastiru Visoki Dečani na Kosovu, a premijer Koštunica u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu.
Patrijarh Pavle pozvao je u uskršnjoj poslanici sve vernike da ispune kosovski, svetolazarevski zavet, jer Kosovo i Metohija "nije samo pitanje srpske teritorije", nego je pitanje duhovnog bića Srba.
"Ako držimo taj zavet, niko nam neće oteti Kosovo i Metohiju. Pozivamo sve, počevši od političara i naučnika do najskromnijih i najmlađih sinova i kćeriju naše otadžbine, da svojim radom i čestitim življenjem zaslužimo i sačuvamo pred Bogom Kosovo i Metohiju", navedeno je u poslanici.
Uskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja zapravo označava vaskrsnuće Hristovo iz mrtvih. To je pobeda vere i života nad smrću.
Vernici se za Uskrs pozdravljaju sa: "Hristos vaskrese" i "Vaistinu vaskrese" i kucaju se jajima ofarbanim u crveno, što simbolizuje prolivenu krv Isusa Hrista.

Praznik nad praznicima
Uskrs se slavi od vremena prvih apostola i njegovo načelo i suština objašnjavaju se rečima svetog apostola Pavla, zapisanih u apostolskim delima: ''Ako Hristos ne vaskrse prazna je propoved naša i prazna je vera naša''.
Praznovanjem Uskrsa hrišćani naglašavaju svoju veru u pobedu života nad smrću i veru u hrišćansko spasenje koja rušeći starozavetna pravila uči ljude praštanju i ljubavi i otvara vrata spasenja i carstva nebeskog.
U pravoslavnim hrišćanskim crkvama se na Uskrs otvaraju Carske dveri na oltaru čime se simbolično ukazuje da je Isus svojim vaskresenjem pobedio tamu i smrt i otvorio rajska vrata i put spasenja čitavom ljudskom rodu.
Prema hrišćanskim jevanđeljima, događaj se zbio na grobu Hristovom a radosnu vest je ženama mironosicama, "Mariji Magdaleni i drugoj Mariji", saopštio anđeo blagovesnik Gavrilo.
''A lice njegovo bijaše kao munja i odjelo njegovo kao sneg'', zapisao je jevanđelist Matej opisujući arhangela Gavrila koji sedi na "grobnom kamenu" i pokazuje prstom na prazan grob.
''Ne bojte se vi, jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovde, jer ustade kao što je kazao'', zapisano je u Jevanđelju po Mateju, a slično i u drugim jevanđeljima koja se završavaju porukama nove vere čiju propoved nastavljaju Hristovi apostoli.
''I bijahu jedno u crkvi hvaleći i blagosliljajući Boga'', zapisano je u poslednjem redu Jevanđelja po Luki kao preporuka o stvaranju jedinstvene vaseljenske crkve čiji je kanon uspostavljen na Prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine.
Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi. Isus je vaskrsao.
Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima.
Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica "neverni Toma".
Prema odlukama Nikejskog sabora, Vaskrs treba slaviti u prvu nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevnice.
Uskrs je, dakle, pokretan praznik, koji se određuje prema prirodnom kalendaru i uvek se vezuje za nedelju sa odstupanjem od 35 dana - od 4. aprila do 8. maja.
Proslava počinje ponoćnim bogosluženjima u svim hrišćanskim crkvama, a potom svečanim jutarnjim liturgijama na kojima se uz molitvu i čitanje Jevanđelja objavljuje najveća radost hrišćanskog sveta.
Prva molitva služi se pred zatvorenim vratima hramova koja se otvaraju tačno u ponoć kada se prvi put posle Dana žalosti, Velikog Petka i Velike Subote, u znak radosti Vaskresenja oglašavaju prva zvona.
Vaskršnjim obredima prethodi unošenje plaštanice sa Hristovog groba, koja je na Veliki Petak izneta pred oltar i koju vernici celivaju u dane najveće hrišćanske žalosti.
Vaskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja koja, se prema drevnom običaju, farbaju u crveno kao simbol - prolivene krvi Hristove.
Prema predanju, prva jaja je caru Tiberiju poklonila Marija Magdalena koja je u Rim došla sa porukom o Vaskrsenju.
Na pravoslavnim vaskršnjim ikonama i freskama slika se blagovesnik Gavrilo na grobnom kamenu, a najlepša predstava sačuvana je u manastiru Mileševi kraj Prijepolja, zadužbini srpskog kralja Vladislava iz 1234. godine, koja je proglašena za sliku prethodnog milenuijuma.
Uskrs hrišćani slave tri dana, pa su u kalendaru Srpske pravoslavne crkve crvenim slovom obeleženi Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak. U SPC pravoslavni vernici razmenjuju pozdrave - Hristos vaskrse i - Vaistinu vaskrse!
Za ovaj praznik sprema se kolač koji domaćin za vreme ručka lomi zajedno sa decom. Na Uskrs se narod ujutro umiva svežom vodom u koju su stavljeni crveno obojeno jaje, bosiljak i zdravac.

Ostale vestiArhiva