Prema istraživanjima koje je sproveo Institut za istraživanje tržišta u Beogradu, a objavio Tanjug, tročlano domaćinstvo u Srbiji troši na hranu i bezalkoholna pića više od 40 odsto prihoda. Ukoliko se tome dodaju troškovi stanovanja, struje i komunalni troškovi, tročlano domaćinstvo odvaja 55 odsto prosečnih prihoda samo na osnovne egzistencijalne potrebe. Međutim, predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine Goran Papović za naš list kaže da prava vrednost potrošačke korpe već iznosi 70 odsto prihoda.
– Statistika je čudo. Pokazuje sve, a ne otkriva ništa. Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine i Srbije već godinama je protivnik zvanične statistike, gde se potrošačka korpa koristi uglavnom u marketinške svrhe. Potrošačka korpa uopšte nije realna. Prema našim istraživanjima u Vojvodini i Srbiji došli smo do podataka da je u pokrajini za najosnovnije potrebe neophodno 50.000, a u Srbiji 47.000 dinara. Toliko u stvari treba mesečno jednoj četvoročlanoj porodici da bi preživela – ističe Papović.

Potrošačka korpa "ukida" pravo na obrazovanje, kulturu...
Sadašnja potrošačka korpa, prema njegovim rečima, ukida građanima pravo i na obrazovanje, kulturu, na normalnu higijenu, a da se ne govori o odeći i obući. – Voleo bih da oni koji sprovode takva istraživanja s tom sumom novca stvarno prežive jedan mesec – naglašava Papović.
– Trenutno samo za najosnovnije potrebe dnevno treba između 1.000 i 1.500 dinara. U taj iznos, međutim, nije uračunato voće, neki slatkiš, a kamoli odeća i obuća – dodaje naš sagovornik.
Papović ističe da je zadovoljavanje osnovnih životnih potreba prvo i osnovno pravo potrošača, a da zatim slede pravo na odeću i obuću.
– Stalno izbegavamo da definišemo koliko je stvarno potrebno za najosnovnije potrebe, a dobro znamo da je u ovom trenutku neophodno blizu 500 evra da bi porodica mogla živeti normalno. Da je za potrošačku korpu potrebna prosečna plata to je nerealna konstatacija. Moramo biti svesni činjenice da većina građana ima standard ispod proseka – naglašava Papović.

Prosečna zarada u martu 30.800 dinara
Saša Đogović iz Instituta za istraživanje tržišta izjavio je agenciji Tanjug da samo građani Beograda, Pančeva, Novog Sada, Smedereva i Zrenjanina mogu pokriti troškove standardne potrošačke korpe, dok u ostalim gradovima prosečna plata ne može podmiriti te troškove. Prema podacima tog instituta, prosečna neto zarada u Srbiji u martu je iznosila 30.800 dinara, što je realno 2,1 odsto manje nego u februaru, ili za 13,2 odsto manje nego u decembru prošle godine. Što se tiče rasta cena na malo, one su u aprilu bile više za 1,1 posto nego u martu.

Ostale vestiArhiva