Deklaracije na prehrambenim proizvodima u Srbiji su daleko sažetije od evropskih. Osim roka trajanja i nekoliko najosnovnijih sastojaka, na retko kom proizvodu stoji energetska vrednost, količina ugljenih hidrata i masti, a to je minimum koji traži naše zakonodavstvo. Iako su potrošači u Srbiji nenaviknuti na čitanje deklaracija, srpski proizvođači hrane moraće time da se pozabave, ukoliko žele da svoje proizvode plasiraju na tržište Evropske unije.
Stručnjaci smatraju da srpska prehrambena industrija može da ima svoje mesto u Evropi, kako zbog autentičnosti hrane tako i zbog povoljnog geografskog područja. Za naše najbolje proizvode, koji bi dobro mogli da se plasiraju na evropskom tržištu, smatraju se meso, voće i povrće, dok nepoverenje ulivaju svi prerađivački proizvodi. Ipak, zajedničko im je to što gotovo i ne postoji kontrola njihovog sastava od strane države.
- Za jednog potrošača najvažnije je da zna šta jede. Na osnovu deklaracija srpskih proizvoda, to je nemoguće. Mi ne znamo koliko ima kog vitamina u mleku, koliko ima kalcijuma ili soli u određenom proizvodu. Količina ovih sastojaka, koji se unose putem hrane, veoma je važna za neke kategorije stanovništva. Važno je, na primer, koliko ima fosfata u viršlama ili salami. To je sastojak koji daje crvenu boju, ali unos u prekomernim količinama može da škodi bubrežnim bolesnicima - priča dr Jagoda Jorga, specijalista za ishranu i profesor na Medicinskom fakultetu.
Pre tri godine donet je prvi pravilnik o obaveznom deklarisanju hrane, koji u Evropi postoji već dve decenije.
- Ovaj pravilnik je dovoljno dobar, ali je problem u njegovoj primeni. Najviše propusta u tom pogledu ima kod proizvođača hleba, čije deklaracije su sadržale pogrešen sastojke, a neki nisu ni naznačeni, kao na primer količina soli. Međutim, nedovoljna primena propisa zahvatila je sve grupe proizvoda. Razlika je u tome što ih neki proizvođači poštuju, a neki ne - kaže Petar Bogosavljević iz Udruženja za zaštitu potrošača.
Neophodno je doneti i novi zakon o bezbednosti životnih namirnica. Njegova aktuelna verzija postoji već dugo, ali je u odnosu na slične evropske propise potpuno zastarela. Nacrt novog zakona, koji je u saglasnosti sa evropskim, tek je u pripremi, a na njemu se radi već četiri godine.
- Zašto se on ne donosi, ne znam. Mislim da su u pitanju nečiji interesi - priča Bogosavljević.
Deklaracije na proizvodima prehrambene industrije u zemljama Evropske unije osavremenjavaju se sa svakim novim naučnim saznanjima i istraživanjime. Tako se na njima mora naznačiti sve ono što nauka utvrdi da je potencijalno štetno po zdravlje. Osim onog što stoji na našim proizvodima, „evropske“ deklaracije sadrže još broj kalorija, belančevina, ugljenih hidrata i masti. Na njima su posebno naznačene i pojedine mineralne materije, kao što su kalcijum, natrijum ili fosfat, kao i neki vitamini (A i D). Takođe, naglašena je i preporučena dnevna količina proizvoda na određenu kilažu. Na primer, na „koka-koli“ je istaknuto da je za čoveka od 70 kilograma preporučljivo najviše dve litre ovog pića.

Upozorenja u deklaraciji
Po ovom pravilniku, deklaracija svakog proizvoda mora da sadrži ime proizvođača, sastav po opadajućim vrednostima, aditive i njihovu količinu, upozorenje za posebne kategorije, datum proizvodnje i rok upotrebe. Ukoliko se radi o proizvodima iz uvoza, na njima mora da stoji i zemlja porekla, kao i zemlja preko koje je proizvod transportovan. Deklaracija mora da sadrži i telefon i adresu proizvođača.

Sumnjivi i proizvodi iz Evrope
Iako važi mišljenje da su proizvodi iz zemalja Evropske unije potpuno sigurni, neki na graničnim prelazima ne mogu dobiju dozvolu za prelazak u Srbiju. Ipak, nekako uspevaju da se proguraju do srpskih maloprodajnih objekata.
- Na području Sandžaka pojavio se šećer iz jedne evropske zemlje, granična inspekcija nije dozvolila njegov uvoz. Kao i kod srpskih proizvođača, i u zemljama Evropske unije postoje oni koji ne poštuju propise, ali su uspeli da se plasiraju na tržište - kaže Petar Bogosavljević iz Udruženja za zaštitu potrošača.

Ostale vestiArhiva