Uporedo sa reinkarnacijom Socijalističke partije Srbije u političkom životu, slično se dešava i u privredi, odnosno na tenderu za nabavku 240.000 tona sirove nafte za potrebe Naftne industrije Srbije. Kao ponuđač, naime, pojavio se švajcarski „Vitol“, renomirana evropska kompanija, ali poznata po aferi sa prodajom iračke nafte iz akcije Ujedinjenih nacija „Nafta za hranu“, u kojoj su visoki funkcioneri SPS-a Dragan Tomić, bivši direktor NIS-a, Goran Marković, direktor „Jusika“, ćerke firme NIS-a, i Dušan Vuković, bivši direktor Direkcije za spoljnu trgovinu, osumnjičeni da su od decembra 1997. do jula 2000. uzimali mito i procenat od transakcija prodaje iračke nafte, čime su oštetili domaću kompaniju za 660.000 dolara i 184.000 maraka.
Do saradnje sa „Vitolom“ došlo je posle dogovora Srbije i Iraka o prodaji iračke nafte iz programa „Nafta za hranu“. NIS i „Vitol“ su osnovali zajedničku firmu „Eurol internešnel“ na Bermudskim ostrvima preko koje je obavljana prodaja iračke nafte. Poslovanje „Eurola“ bilo je predmet zvanične istrage nadležnih organa u Srbiji u 2001. godini, što je rezultiralo blokadom računa tri direktora u Švajcarskoj, ali i kasnijom deblokadom, čime se bavila i emisija „Insajder“ B92.
Ugovor dve zemlje predviđao je da posrednik za određenu proviziju u prodaji iračke nafte bude deo NIS-a - Jugopetrol. U istrazi je otkriveno da je „Eurol“ na nezakonit način prisvojio 1.719.156 dolara. Takođe, utvrđeno je da je „Vitol“ isplatio Tomiću pet miliona dolara u dobrotvorne svrhe i sume od 51.866 dolara, 25.322, 11.543 i 60.856 dolara u vidu donacija. Isplaćeno je i 300.000 dolara kao nagrada za direktora, odnosno Tomića. NJegova ćerka Tamara Tomić-Vajagić, kao član uprave „Eurola“, primila je 300.000 dolara. Direktori su dobili od „Vitola“ u kešu u nekoliko navrata u drugoj polovini 2000. više od 180.000 maraka, a nešto od novca je prebačeno i na račun „Dži trejda“ iz Praga, što je takođe firma trojice direktora.
I bez „Vitola“ tender NIS je prilično zanimljiv jer je rukovodstvo NIS-a na pravim mukama. Naime, posle otvaranja ponuda, u sredu se pristupilo pogađanju, u kojem je engleski „Glenkor“ dao za jedan dolarski cent bolju ponudu od kiparskog „Moil koula“.
- S obzirom na rokove isporuke i cenu, ponuda „Glenkora“ je pomalo nerealna. Uz to, ova firma izgleda nije otvorila ni garanciju za dobro izvršenje posla, pozivajući se na dugovanja NIS-a prema njoj, što znači da bi NIS u slučaju da isporuka propadne mogao ostati praznih šaka. Postavlja se i pitanje da li je ponuda „Glenkora“ samo data da bi se nekome pokvario posao. Zato se čeka stav rukovodstva s kim sklopiti posao - nezvanično saznajemo u NIS-u. Glavnu reč trebalo bi da ima nedavno postavljeni direktor Miloš Saramandić, ali je moguće da se pita i Srđan Bošnjaković, predsednik Upravnog odbora. Zastupnik „Glenkora“ je Marko Rovčanin, vlasnik firme „Evolucija“, a „Moil koula“ pominjani Dušan Vuković.
U svakom slučaju, ishod će biti iznenađenje jer će ponovo pobediti trgovac, što je praksa koja je trebalo da bude završena dogovorom o preuzimanju 51 odsto NIS-a od „Gasprom njefta“, mada je čudno što Rusi nisu učestvovali. S obzirom na to da je ćerka firma „Gasproma“ budući gazda NIS-a očekivalo se da će ona u narednim mesecima isporučivati naftu. Najava toga bila je pobeda „Gasprom njefta“ na prvom ovogodišnjem tenderu NIS-a, što je posle više godina značilo prvu nabavku od proizvođača, a ne od trgovaca kao što su „Glenkor“, „Moil koul“ ili „Ipko“. U samom NIS-u su se hvalili da nabavka od Rusa „predstavlja posle više godina direktnu kupovinu nafte bez posrednika“, ali izgleda da će trgovci imati još posla.

Gde su rezultati istrage
Istraga o direktorima NIS-a pokrenuta je u junu 2001. godine, a pet meseci kasnije, u novembru 2001. tadašnji Okružni tužilac Rade Terzić poslao je pismo švajcarskim vlastima da zamrznu njihova sredstva, u kome se navodi da je utvrđeno da trojica funkcionera poseduju račune u stranim državama koji su korišćeni za uplate i isplate. Računi su blokirani, ali su kasnije odblokirani, međutim nije razjašnjeno zašto se to desilo, kao što nisu saopšteni ni rezultati pokrenute istrage. Okružno tužilaštvo je 2002. odustalo od krivičnog gonjenja, ali je kasnije ponovo pokrenulo postupak. Sporne firme imale su račune u Kanadi, Austriji i Švajcarskoj, a istrazi je dosta doprinela predusretljivost „Vitola“. Ova firma povezana je i sa aferom sa ugovorima sa Republikom Srpskom o preradi nafte u rafineriji nafte Bosanski Brod, koji je zbog štetnosti po državu raskinut.

Rusi (ne)opravdano odsutni
Pojavljivanje BP-ja (Britiš petroleuma) na tenderu je takođe zanimljivo jer ovaj gigant nekoliko puta nije prošao na prethodnim tenderima. Razlog za njegovo učešće može se tražiti i u promenjenim uslovima tendera. Naime, na poslednja dva tendera, koja su raspisana posle dogovora o preuzimanju Rusa, NIS je umesto korporacijske garancije za plaćanje nafte davao garanciju domaće banke, što je mnogo sigurnije za isporučioce. Prethodnih godina NIS nije mogao da obezbedi bolju garanciju od korporacijske, pa su velike kompanije izbegavale tendere dok trgovcima to nije smetalo i dobijali su posao - najčešće „Moil koul“ i „Glenkor“. Razlog za odustajanje „Gasprom njefta“ je verovatno što Rusi mnogo manje trguju libijskom naftom „es sider“, koju je na ovom tenderu tražio NIS.

Ostale vestiArhiva