O stavovima premijera da je Kosovo bilo i zauvek će biti deo Srbije, međutim, nije raspravljano. Taj stav u Beogradu, tačnije u vladajućoj koaliciji, ocenjen je kao primeren i u skladu sa Ustavom, dok ga u opoziciji tumače kao predizborni govor.

Poseta premijera Srbije Vojislava Koštunice Gračanici izazvala je vanrednu raspravu u Skupštini Kosova. Niko u Skupštini nije otvorio pitanje stavova koje je juče Koštunica izneo u Gračanici o tome da je Kosovo bilo i da će zauvek ostati deo Srbije, već je Skupština zatražila zvaničnu informaciju o intervenciji policije, koja je uhapsila 116 demonstranata koji su se suprotstavili dolasku Koštunice na Kosovo, a među njima i jednog člana Skupštine, koji uživa poslanički imunitet. Iz Prištine dopisnik B 92 Ismet Hajdari:

Raspravu o poseti Vojislava Koštunice Kosovu, kao i o intervenciji policije prema pokretu Samoopredeljenje, inicirao je Sabri Hamiti, šef poslaničke grupe najveće kosovske partije Demokratskog saveza Kosova. Hamiti je predložio, a Skupština prihvatila, da se o jučerašnjem sukobu policije sa demonstrantima zatraži službena informacija od MUP-a i najviših zvaničnika policije. Hamiti je ocenio da je neshvatljivo da se među uhapšenima nađe i Emruž Džemajlji, predsednik partije Narodni pokret Kosova, kao i poslanik u Skupštini Kosova. "Izabrani predstavnik kosovskog naroda treba da uživa status izabranika u svakoj situaciji, kao i imunitet. Vi svi dobro znate da je došlo do neslaganja našeg društva sa dolaskom premijera Srbije na Kosovo", rekao je Hamiti.

Iako je Džamajlji u međuvremenu pušten zbog poslaničkog imuniteta, generalni sekretar Narodnog pokreta Kosova Gašuređ Šani rekao je da je policija, umesto da uhapsi Koštunicu, uhapsila predsednika njegove partije.

Stav premijera Koštunice nameće pitanje koliko su ponavljanja parola iz devedesetih godina i pozivanje na međunarodno pravo u suprotnosti. Poslanik DSS-a Đorđe Mamula smatra da je govor premijera potpuno primeren. "Država Srbija je kao nezavisna država priznata u Ujedinjenim nacijama, u Savetu Evrope i u OEBS-u, što jeste prema Ustavu iz 1990, po kome je Kosovo sastavni deo Srbije. Prema modernoj liberalnoj teoriji patriotizam je odbrana Ustava. Prema tome, govor gospodina Koštunice je bio potpuno u skladu i sa Ustavom i sa modernom liberalnom teorijom", rekao je Mamula.

Šef poslaničke grupe G17 plus Miloljub Albijanić u izjavi Vojislava Koštunice vidi opravdani istorijski smisao, dok je o diplomatskom smislu izbegao da iznese svoj stav. "Ako hoćete, u istorijskom smislu, zbog Vidovdana kao važnog datuma, mit o Kosovu i Metohiji kod svakog Srbina biće neizbrisiv, ma šta se dešavalo za budući statusu Kosova i Metohije. Eto, u tom smislu to je potpuno jasna i precizna izjava. Da li je ona više ili manje diplomatska ostaje da se o tome rasuđuje."

S druge strane, poslanik SDP-a Meho Omerović kaže da je premijer juče u Gračanici održao samo jedan u nizu predizbornih govora. "Nažalost, gospodin Koštunica je juče ponovio građanima Kosova i Metohije srpske nacionalnosti ono što bi oni voleli da čuju. Nije im govorio o realnosti i nije im govorio o izazovima koji ih očekuju u narednim mesecima i, nažalost, rekao bih, to je samo za domaću upotrebu i to jeste u marketinške svrhe."

Podsetimo, Koštunica je u Gračanici osim podsećanja da je Kosovo deo Srbije rekao i da je to pravo mesto da se kaže šta Srbija želi, a to su pravo, pravda i mir, kao i da je Kosovo u našem narodu druga reč za to.

Jesen Petersen: Vratiću se kada ostvarite san

Odlazeći šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen rekao je poslanicima Skupštine Kosova da će se na Kosovo vratiti kada njihov san postane stvarnost.

Opraštajući se sa poslanicima, Jesen Petersen je ocenio da su pred institucijama, političkim partijama i građanima Pokrajine tri izazova - vladavina zakona, ekonomski razvoj i multietničko Kosovo.

Vlada Kosova najavila je da će sutra organizovati niz svečanosti u znak poštovanja i priznanja za uspešan rad i odličnu saradnju sa šefom UNMIK-a. Soren Jesen Petersen peti je šef UNMIK-a od kada je, u junu 1999, uspostavljena međunarodna administracija na Kosovu. Na toj funkciji pre njega bili su Bernar Kušner, Hans Hekerup, Mihajl Štajner i Hari Holkeri.

Nezavisnost želi 95 posto Albanaca

Kod kosovskih građana povećan je ekonomski pesimizam a pitanje nerešenog statusa vide kao glavnu pretnju stabilnosti Kosova, saopšteno je u jednom izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, UNDP.

Anketa koju je UNDP, sa svojim partnerima, sproveo među ispitanicima svih etničkih zajednica pokazuje da je 58 odsto građana spremno da protestuje zbog ekonomskih a 40 odsto zbog političkih razloga.

Devedeset pet odsto anketiranih Albanaca smatra da je nezavisnost najbolje rešenje za Kosovo, dok ovu opciju nije podržao nijedan Srbin. Za razliku od prethodnih ova anketa je pokazala da Srbi više ne smatraju da je autonomija Kosova optimalno rešenje, već podela.

Ovaj izveštaj je deo takozvanog Sistema upozorenja koji finansiraju UNDP i USAID, čiji je cilj da se upozori na moguće krize, javlja Radio slobodna Evropa.

Ostale vestiArhiva