Brašno, meso, mleko, ulje i šećer do kraja godine biće skuplji od 10 do 15 odsto. Prema rečima stručnjaka, na poskupljenje neće uticati činjenica da je ove godine zasejano manje površina jer ćemo hrane imati dovoljno, već porast cena pesticida, đubriva i, pre svega, nafte, koje su u proteklom periodu skočile za 80 odsto. Do zaustavljanja rasta cena jedino može dovesti stabilizacija cene nafte, čime bi se kukuruz i uljarice povukle iz prerade u bioenergente.
- Iako su cene nafte, pesticida i đubriva porasle za oko 80 odsto to ne znači da će cena hrane porasti za toliko. Ovo poskupljenje sigurno će biti ugrađeno u cenu setve i uticaće na povećanje cena finalnih proizvoda, ali je pitanje koliko će koja stavka biti ugrađena. Očekivano poskupljenje hrane u Srbiji, i to osnovnih životnih namirnica poput hleba, odnosno brašna, mesa, mleka, ulja i šećera, do kraja godine neće biti veće od 10 do 15 odsto - kaže Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu pri Privrednoj komori Srbije.
Prema njegovim rečima, površine zasejane pšenicom ove godine jesu manje, ali to ne znači da pšenice neće biti dovoljno.
- Umesto 550.000 hektara, pšenicom je trenutno zasejano oko 463.000 hektara. Očekivani prosečan prinos od ovih površina, ukoliko nas posluži kiša, trebalo bi da bude 1,8 miliona tona. Iako su zasejano najmanje površina ikada, građani Srbije nemaju razloga da brinu o svojoj ishrani jer će pšenice za nas biti dovoljno - objašnjava Prostran i napominje da iako su cene pšenice sa prošlogodišnja 24 pale na 20 dinara po kilogramu, cene brašna i hleba neće padati, jer razliku u ceni pšenice „jede“ cena nafte koja je u konstantnom rastu.
Vladana Hamović, pomoćnik direktora Instituta za ekonomiku poljoprivrede, objašnjava da cene prehrambenih proizvoda u Srbiji već nekoliko godina beleže veliki rast, zbog čega se može očekivati da će se talasi poskupljenja nastaviti i u toku ove godine.
- Teško je reći koliko će cene hrane rasti do kraja godine. Kretanje cena energenata utiče nepovoljno na proizvodnju svake robe. Najnovije povećanje cena goriva bilo je najveće u poslednjih nekoliko godina, a to će morati da se odrazi na rast cena na malo.
Mi imamo problem plasmana robe, koji je neorganizovan. Kod svih prehrambenih proizvoda zbog porasta troškova smanjen je interes za ulaganje. Svake godine je sve manje zasejanih površina, jer se proizvodnja sve manje isplati. Konkretno, kada je pšenica u pitanju, iz godine u godinu se smanjuju zasejane površine. Kod nas ne postoji razrađen sistem subvencija koji bi omogućio da se pomogne i proizvođačima i potrošačima. To su sistemske mere koje bi trebalo da podrže opstanak agrara - objašnjava Hamovićeva.
Ona napominje da kada se zaseju manje površine, obično imamo dva izbora: ili da skoče cene ili da se uvede interventni uvoz.
Procene o budućem rastu cena nije mogao da iznese ni Danilo Golubović, državni sekretar za poljoprivredu pri Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede, jer, kaže, na njih utiču cene energenata, pre svega nafte.

Kukuruz isplativiji od šećerne repe
Ove godine je za trećinu manje posejano i šećerne repe, zbog čega će i proizvodnja šećera biti umanjena.
- Seljaci ovoga puta nisu bili stimulisani ugovorima koje su imali sa šećeranama, zbog čega se veliki broj njih odlučio za unosnije kulture poput kukuruza, soje i suncokreta. Tako je ove godine umesto 80.000, šećernom repom posejano 50.000 hektara sejnih površina. To, međutim, ne znači da nećemo imati šećera, naprotiv - šećera će biti dovoljno, kao, uostalom, i ulja - kaže Prostran. Kukuruzom su zasejane rekordne površine od 1,35 miliona hektara, što je za 150.000 hektara više nego lani. Ako sve bude u redu, prinos najrasprostranjenije domaće žitarice ove godine trebao bi da bude oko sedam miliona tona. Poskupljenja su neminovna, ali je nezahvalno prognozirati kolika će biti s obzirom na to da cene energenata na globalnom nivou stalno skaču, ali i na to da moramo sačekati žetvu. Ove godine jeste posejano manje površina, ali će hrane za naše potrebe biti dovoljno. Međutim, ono što pod hitno mora da se reši jeste stočni fond koji je osnova stabilne poljoprivrede. Potpisivanjem sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Srbija je sve bliža EU, zbog čega moramo da sednemo sa poljoprivrednicima i ozbiljno se dogovorimo o budućim koracima razvoja naše poljoprivrede i da na najbolji način iskoristimo fondove za subvenciju agrarne politike koje nam je odobrila EU.

Podrška iz fondova EU
S obzirom na to da uz mleko sada imamo mogućnost i za izvoz mesa, već od novembra ove godine počećemo da direktno delimo subvencije farmerima od sredstava koja su nam odobrena uz fonda IPO 2007, kojim nam je odobreno četiri miliona evra, a isto tako gledaćemo i da iz budžeta pomognemo lokalni razvoj stočarstva - kaže Danilo Golubović.

Ostale vestiArhiva