Vesti
Politika
Najviši državni zvaničnici razgovarali sa Ursulom Plasnik u Beogradu
01.07.2006. 08:00
Izvor: RTS
Najviši državni zvaničnici razgovarali sa Ursulom Plasnik u  Beogradu
Šeficu austrijske diplomatije Ursulu Plasnik, poslednjeg dana austrijskog predsedavanja Evropskoj Uniji, u Beogradu su primili predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Vojislav Koštunica, potpredsednica Vlade Ivana Dulić Marković i ministar spoljnih poslova Vuk Drašković.

Koštunica: Partnerstvo Srbije i EU u pronalaženju evropskog rešenja za KiM


Predsednik Vlade Vojislav Koštunica na sastanku sa ministrom inostranih poslova Austrije i predsedavajućim Saveta ministara Evropske unije Ursulom Plasnik, predočio je rešenja za budući status Kosova i Metohije, koja su sadržana u Platformi našeg Pregovaračkog tima.

Predsednik Vlade je naglasio da je neophodno puno partnerstvo Srbije i Evropske unije u pronalaženju evropskog i trajnog rešenja za Kosovo i Metohiju.

Koštunica je ukazao da moramo slediti evropsko iskustvo u rešavanju ovakvih pitanja, a to znači iznalaženje prave mere autonomije i samouprave za Kosovo i Metohiju.

Koštunica je rekao da je Srbija opredeljena za kompromisno rešenje u skladu sa načelima međunarodnog prava i da suštinska autonomija predstavlja dugoročno, održivo i istinski kompromisno rešenje za južnu Pokrajinu.

Zajednički je istaknuto da je posebno važno da Srbija nastavi pregovore sa Evropskom unijom o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Na sastanku je razgovarano i o pripremi Akcionog plana za okončanje saradnje sa Haškim tribunalom.

Tadić: Značajan gest podrške


Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da je poseta ministarke inostranih poslova Austrije Ursule Plasnik Beogradu, poslednjeg dana austrijskog predsedavanja Evropskom unijom, 'značajan gest koji pokazuje da Austrija ne odustaje od evropske budućnosti Srbije'.

Na zajedničkoj konferenciji za štampu, predsednik Srbije je ponovio da je glavni strateški cilj Srbije da postane članica EU i istakao da će biti prevazidjene sve prepreke na tom putu, uključujući izmene zakonodavstva, reforme pravosudnog i privrednog sistema i konačno rešavanje pitanja saradnje Beograda sa Haškim tribunalom.

Podsetivši da se ovih dana mnogo govori akcionom planu Beograda za saradnju sa Haškim tribunalom, Tadić je izrazio očekivanje da će Vlada Srbije, zajedno sa evropskim institucijama, pokrenuti tu inicijativu. 'Ovakvi akcioni planovi uvek su u nadležnosti vlade date zemlje, ali ja sam spreman da na svaki način doprinesem kako izradi tako i sprovodjenju plana', precizirao je on.

Predsednik Sribje je istakao da će Srbija svom snagom i do kraja učestvovati u pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije rekavši da Beograd želi kompromisno rešenje. On je rekao da je u procesu pregovora o budućem statusu pokrajine došlo je do izvesnog zastoja, što se naročito odnosi na rešavanje pitanja iz domena decentralizacije i statusa crkava, ali je izrazio nadu će narednih dana biti učinjen odredjeni iskorak.

'Tokom razgovora preneo sam da Srbija želi da odbrani svoj legitimni interes u smislu očuvanja teritorijalnog suvereniteta i integriteta, ali da mi razmišljamo i o regionalnoj stabilnosti' rekao je Tadić, istakavši da uspostavljanje bilo kakvog presedana za Kosovo može biti opasno.

Predsednik Srbije je izneo i da je tokom razgovora sa austrijskom ministarskom spoljnih poslova naglasio znacaj liberalizacije viznog režima za gradjane Srbije. Tadić je rekao da je austrijsku ministarku informisao i o svojoj balkanksoj turneji koja je imala za cilj imala da se susednim zemljama 'uputi snažna poruka mira, kooperacije i poštovanja, ali i da se pokrenu konkretne inicijative radi poboljšanja unutrašnjih prilika u zemljama regiona'.

U tom smislu, on je najavio da će u oktobru, zajedno sa predsednikom Makedonije Brankom Crvenkovskim, u Beogradu biti domaćin regionalnog samita posvećenog borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma, a potom pokrenuti i inicijativu za održavanje sličnog samita posvećenog borbi protiv korupcije. 'Moja poseta Beogradu je znak pažnje, interesovanja i podsticaja Srbiji kao ključnom partneru u regionu', izjavila je Plasnikova.

Odnos sa zemljama zapadnog Balkana je bio jedna od važnih tema austrijskog predsedavanja Evropskom unijom, a Austrija je nastojala da potvdi evropsku perkspektivu regiona i istovremeno ukaže koje korake balkanske zemlje treba da preduzmu u tom pogledu, dodala je ona. Pozdravljajući inicijativu Vlade i premijera Srbije na donošenju akcionog plana za saradnju sa Haškim tribunalom, Plasnikova je istakla da je puna saradnja Beograda sa sudom u Hagu uslov koji će morati da bude ispunjen. Tu obavezu, kako je istakla, ništa neće moći da oslabi, ali biće moguće da se nadju načini da se Srbiji pruži podrška u tim naporima.

'Ono što mi možemo jeste da ukažemo na evropski put Srbije i da vas podstaknemo i ohrabrimo na tom putu, ali sve zavisi od naroda Srbije' rekla je ona. Potvrdivši da je bilo reči o ublažavanju viznog režima i pitanjima readmisije, Plasnikova je rekla da je zabrinjavajuća činjenica da 70 odsto mladih iz Srbije nikada nije bilo u inostranstvu 'Zbog toga sam, kao gest podrške danas imala odredjene razgovore sa predstavnicima ambasada EU i sastala se sa mladima' rekla je ona.

Odgovarajući na pitanje o rezoluciji Parlementarne skupštine Saveta Evrope o BiH i Republici Srpskoj, Tadić je rekao da se radi neobavezujućoj rezoluciji i ponovio stav da je celovita BiH u 'vitalnom interesu' Srbije. Srbija se, medjutim, zalaže i za celovitu Republiku Srpsku i smatra da stalni napadi na RS ne doprinose stabilnosti regiona, istakao je Tadić.

Drašković: Bez Haga nema pregovora sa EU


Stav EU je čvrst - pregovori o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU neće biti nastavljeni ako optuženi ne budu izručeni Haškom tribunalu, izjavio je ministar spoljnih poslova Vuk Drašković. Drašković je, na konferenciji za novinare posle razgovora sa austrijskom šeficom diplomatije Ursulom Plasnik, ocenio da je obaveza Srbije da saradjuje sa Hagom i da se ta obaveza mora ispuniti što pre.

Obaveza Srbije je i da i brzo usvoji i počne sa primenom 'evropskog akcionog plana koji bi bio jači od žantievropskogž plana koji su osmislile i koji sprovode dve partije bivšeg režima i koji je protiv evropskih integracija Srbije', rekao je on. Te antievropske snage se 'preko medija obraćaju beguncima da izdrže i ispune svoju obavezu i zatvore Srbiji put ka Briselu', rekao je Drašković.

Drašković je objasnio da akcioni plan demokratskih snaga u Srbiji podrazumeva i da se iz tajnih službi, pravosudja, policije i medija uklone ljudi bivšeg predsednika Slobodana Miloševića. Ursula Plasnik je rekla da EU podržava evropski put Srbije, ali je upozorila da su Srbija i njeni gradjani ti koji će morati da preuzmu neophodne korake i krenu tim putem. 'Evropska unija će nastaviti da pomaže i podrzava Srbiju, ali će od vas zavisiti da li ćete krenuti tim putem', rekla je ona. Plasnik je rekla i da Srbija mora da ispuni svoju obavezu prema Haškom tribunalu inače neće biti nastavljen sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU.

Ona je pozdravila akcioni plan za saradnju Srbije sa Hagom i poručila da će Evropa nastaviti da podržava i pomaže Srbiju.

Dulić-Marković: Čvrsto opredeljenje za evropske integracije


Potpredsednik vlade Ivana Dulić Marković i ministarka inostranih poslova Austrije Ursula Plasnik, složile su se da je veoma važno da Srbija preuzme inicijativu i pokaže spremnost da ispuni uslove za nastavak pregovora.

Dulić- Marković je istakla čvrsto opredeljenje vlade u Beogradu za evropske integracije, izrazivši nadu da će pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju ubrzo biti nastavljeni, istaknuto je u saopštenju kabineta potpredsednika vlade.

Ona je zahvalila Plasnikovoj na naporima koje je ta zemlja uložila tokom predsedavanja Evropskom unijom i izrazila uverenje da će dobra saradnja na tom planu biti nastavljena. Dulić- Marković i Plasnikova su se složile da je saradnja demokratski orijentisanih snaga, uz dijalog sa medjunarodnom zajednicom, preduslov za nastavak uspešnog sprovodjenja reformi u Srbiji i za rešavanje konkretnih problema gradjana, istaknuto je u saopštenju.

Ursula Plasnik sa studentima


Za ministre spoljnih poslova u Evropskoj zajednici šokantan je podatak da skoro 70 posto mladih ljudi iz Srbije nikada nije prešlo granicu svoje zemlje, rekla je danas ministarka spoljnih poslova Austrije Ursula Plasnik u skupštini grada Beograda.

'Evropa je jedna velika porodica i sa njom se treba upoznati iz prve ruke. Mladi treba da vide kako se u drugim zemljama živi i radi, ali to u praksi nije lako ostvarljivo. Glavno pitanje koje treba rešiti je olakšavanje viznog režima. Na tome radimo, ali taj problem se ne može rešiti preko noći, jer je povezan sa pitanjem bezbednosti. Zato ne želim da podstičem iluzije i nerealna očekivanja,' rekla je Plasnik, dodavši da se svaki problem može rešiti kroz partnerski odnos.

Bogdanović: pomoć Austrije presudna za studentski projekat


Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović je izjavio da je Austrija mnogo pomogla glavnom gradu u realizaciji projekta koji studentima iz Srbije omogućava da putuju u Evropu. Prošle godine je putovalo 100 studenata, dok će ove godine 200 imati priliku da upozna evropske gradove, kulturu i narode. Oni će, kao i većina njihovih vršnjaka, leto provesti u Evropi, izjavio je gradonačelnik Beograda Bogdanović na sastanku sa Ursulom Plasnik i predstavnicima studenata koji su prošle godine učestvovali u projektu 'Putujmo u Evropu'.

Na sastanku u Starom dvoru, Plasnik je Bogdanoviću predala i vaučer sa još 100 Inter- rejl karata i obećala izdavanje još 100 viza najboljim srpskim studentima, saopštila je Skupstina grada.

Plasnik i Dinkić o Akcionom planu i otpisu duga

Po dolasku u Beograd, Ursula Plasnik je sinoć razgovarala s ministrom finansija Srbije Mlađanom Dinkićem.

Posle razgovora ona je izjavila da Srbija treba da sledi primer Hrvatske kada je u pitanju priprema i sprovođenje Akcinog plana za ispunjavanje obaveza prema Hagu.

Ministar Dinkić je rekao da će šefica diplomatije Austrije razmotriti mogućnosti da kreditori Pariskog kluba, među kojima i Austrija uslovno otpišu deo duga Srbiji. Reč je milijardu dolara duga, koje bi Srbija iskoristila za završetak autoputa na Koridoru 10.