Ratni komandant armije BiH Naser Orić osuđen je na dvogodišnju zatvorsku kaznu i budući da je u pritvoru proveo tri godine i dva meseca, može odmah da bude pušten na slobodu, "čim se preduzmu nedophodne administrativne mere". Prema najavama njegovih branilaca verovatno će sutra krenuti za Sarajevo.

Predsednik pretresnog veća sudija Karmel Ađijus, Orića je proglasio krivim zato što nije preduzeo odgovarajuće korake da spreči ubistvo i okrutno postupanje svojih potčinjenih sa srpskim zatvorenicima, koji su tokom 1992. i 1993. godine bili zatvoreni u policijskoj stanici u Srebrenici.

Orić nije proglašen krivim zbog nekažnjavanja svojih potičnjenih jer nad njima, kako je presuđeno nje imao efektivnu kontrolu. Nije proglašen krivim ni za bezobzirno razaranje gradova i sela, koje nije opravdano vojnom potrebom, što mu je takođe stavljeno na teret po optužnici.

Mada je zaključio da su u napadima na srpska sela u istočnoj Bosni ispunjeni elementi krivičnog dela bezobzirnog razaranja, veće je zaključilo da Orić nije imao efektivnu kontrolu nad svim naoružanim grupama, kao ni nad civilima koji su pratili borce u tim napadima.

Za razaranja u pet sela, Kravica, Siljkovici, Bjelovac, Fakovići i Sikirić, optužba nije pružila uverljive dokaze da su za njih odgovorne muslimanske snage, budući da su u tim selima vođene borbe u kojima su srpske snage koristile artiljeriju, navodi se u presudi.

Prethodno, tokom suđenja, po pravilu 98 bis, Orić je oslobođen po dve tačke optužnice koje se odnose na pljačku javne ili privatne imovine bosankih srba.

Pri odmeravanju kazne veće je uzelo u obzir olakšavajuće okolnosti kao što je Orićeva "izvesna saradnja s tužilastvom" i njegovo "izvesno kajanje", i posebno, opšte okolnosti koji su krajem 1992. i 1993. godine vladale u Srebrenici. Jedina otežavajuća okolnost bila je ranjivost žrtava.

Naser Orić je nasmejan sačekao presudu, sudnica je bila prepuna i po izricanju kazne čulo se nekoliko uzvika odobravanja.

Orićev branilac Vasvija Vidović, koji je ceo slučaj pratila vrlo emitovno i čak zaplakala na završnim rečima, rekla je da presuda "nije loša", ali da ce uložiti zalbu i na taj način reći sve što ima da kaže. Ona očekuje da će Orić sutra krenuti za Sarajevo.

Anton Nikoforov portparol tužilastva kaže da su oni iznenađeni tako niskom kaznom za Orića jer je "utvrđena krivica za neka ozbiljna krivična dela". Upitan da li će se tuzilastvo žaliti, Nikoforov za B92 kaže da će o tome doneti odluku "tek kada budu analizirali celu presudu".

Optužba je inače tražila kaznu od 18 godina zatvora a odbrana oslobađajuću presudu. Suđenje je trajalo godinu i po dana, a procene međunarodnih organizacija koje su pratile ovo suđenje (IWPR, Koalicija za međunarodnu pravdu) su od ranije bile "da je slučaj dramatičan i kontroverzan ", do toga da "treba sačekati da li će uopšte biti osuđen".

Činjenica je da su u ovaj predmet od samog početka bile uprte oči srpske i bosanske javnosti. Za mnoge Bošnjake Orić "srebrenički spasitelj" , dok je za mnoge Srbe u Bosni i Srbiji zločinac, jer je sprovodio višegodisnji teror nad Srbima.

Neprimereno, sramno, pravedno...

Predsednik Republike Srbije Boris Tadić izrazio je nezadovoljstvo zbog neprimereno male kazne koju je dobio Naser Orić osuđen u Haškom tribunalu na dve godine zatvora zbog zločina nad srpskim civilima počinjenim 1992. i 1993. godine. "Dve godine zatvora dobijaju lica koja kradu u samoposluzi i potpuno je skandalozno da toliko malu kaznu dobije neko ko je počinio ratni zločin. Haški tribunal zbog svog legitimiteta i kredibiliteta mora ratne zločince da osudi na maksimalno stoge kazne. Bio sam u Srebrenici, bio sam u Kravicama, video kovčege sa telima, video slike i spiskove ubijenih, sreo se sa rodbinom nevino stradalih. Ti ljudi zahtevaju da se zločinci adekvatno kazne. To je jedini način da jednom zauvek stavimo tačku na sukobe na ovim prostorima i okrenemo novi list", rekao je predsednik Tadić.

Savetnik sprskog premijera Aleksandar Simić rekao je da je osuda na dve godine koju je Haški tribunal izrekao zapovedniku muslimanskih snaga u Srebrenici Nasera Orića predstavlja veliko iznenađenje i dovodi u pitanje legitimitet i kredibilitet Tribunala. "Očigledno su u pitanju dvostruki aršini, i to ne može dovesti do opravdanja svrhe Tribunala, a to je kažnjavanje ratnih zločina i postizanje uzajamnog pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije", rekao je Simić agenciji Beta.

Portparol DSS-a Andreja Maldenović izjavio je da Demokratska stranka Srbije smatra presudu Haškog tribunala Naseru Oriću jednom od najsramnijih odluka bilo kog suda ikada donetu. Mladenović je agenciji Beta kazao da se sada postavlja pitanje daljeg funkcionisanja Haškog tribunala kada se, kako je naveo "na taj način donose presude zločincima koji su svojim zverstvima u smrt odneli više hiljada ljudi". "Očigledno je da nema kraja nepravdi koja dolazi iz Haga prema srpskom narodu i njegovim žrtvama. Na ovaj način se samo srozava i ovako okrnjen ugled Haškog tribunala i priča o pravdi i kažnjavanju ratnih zločinaca potpuno pada u vodu", ocenio je Mladenović.

Ministar pravde Srbije Zoran Stojković izjavio je da presuda Haškog tribunala Naseru Oriću ne moze ne da se komentariše "ni sa ljudskog, ni sa moralnog ni sa pravnog aspekta". "Kao čovek koji se bavi poslovima vezanim za saradnju s Haškim tribunalom imao sam prilike da vidim ogromnu hrpu dokumentacije o zločinima koje su počinile jedinice Nasera Orića po Podrinju", rekao je Stojković agenciji Beta, podsetivši na spaljene kuće, opustošena sela i ubijene ljude u selu Kravica.

Predsednik Predsedništva BiH Sulejman Tihić pozdravio je odluku Haškog tribunala. Tihić je u izjavi koju su preneli lokalni mediji u Sarajevu naveo da je presuda Haškog tribunala "jasno pokazala ko se u Srebrenici branio, a ko je počinio zločine". On je dodao da je presuda Oriću pokazatelj da oni koji nemaju šta da kriju nemaju ni razloga da ne sarađuju sa Haškim sudom.

Potpredsednik Saveza logoraša RS Slavko Jovičić izjavio je da presuda Haškog tribunala ratnom komandantu muslimanskih snaga u Srebrenici Naseru Oriću "neće doprineti pomirenju naroda u BiH, nego će još više zakomplikovati situaciju u sagledavanju ratnih zločina" u toj zemlji. On je proces protiv Orića nazvao "sudskom farsom", koja je bila diktirana "sramnom odlukom glavnog tužioca Karle del Ponte da izabere najblaže tačke optužnice, optuživši Orića za ubistvo svega šest srpskih civila i pljačku stočnog fonda po srpskim selima".

Ostale vestiArhiva