Vesti
Društvo i ekonomija
Nema para za sva izborna obećanja
29.06.2008. 14:00
Izvor: Blic
Nema para za sva izborna obećanja
Ako stranke koje će činiti buduću vladu (DS, G17 i koalicija oko SPS) ispune predizborna obećanja, kupovaćemo jeftinije automobile, penzioneri će imati bolje penzije, a poslodavci će na ime isplata zaposlenima manje izdvajati za državu. Novoj vladi preostalo je samo da osmisli budžet koji će sve to moći da isfinansira.
Iako predizborna obećanja u oblasti finansija nisu naročito spektakularna, njihova realizacija iziskuje ili smanjenje državnih prihoda ili povećanje rashoda. Najveće povećanje troškova prouzrokovalo bi ispunjenje nerealnog zahteva koalicije SPS-PUPS-JS da prosečna penzija dostigne 80 odsto prosečne plate, što se nije dogodilo ni u jednoj zemlji u tranziciji. Ekonomisti su izračunali da bi nas samo povećanje penzija na 70 odsto prosečne zarade koštalo dodatnih milijardu evra, a koliko bi tek koštalo obećanih 80 odsto, možemo samo da zamislimo.

SPS ublažila zahteve
No, po svemu sudeći, koalicija oko SPS-a već je ublažila zahteve i pristala na jednokratno povećanje penzija od 10 odsto koje će se, po rečima ministra finansija Mirka Cvetkovića, dogoditi u septembru ove godine. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jurij Bajec smatra da to povećanje „neće upropastiti budžet“, ali sve preko toga biće i te kakav problem. Otuda je vrlo verovatno da će, uz tablete iz redovne terapije, penzioneri tokom 2009. morati da „progutaju“ i kojekakva obrazloženja o razlozima izostanka obećanog povećanja.
I smanjenje poreza na zarade sa 12 na 10 odsto, a koje će se po najavi Božidara Đelića dogoditi na jesen prilikom usvajanja budžeta za 2009, moglo bi doneti probleme. Državni sekretar u Ministarstvu finansija Janko Guzijan podseća da je poslednje smanjenje ovog poreza sa 14 na 12 odsto (početak 2007), umesto da poboljša konkurentnost i smanji broj radnika koji rade na crno, rezultiralo znatnim rastom zarada i dovelo do trajnog smanjenja prihoda budžeta za jedan odsto BDP-a godišnje. Po računici Guzijana, novo smanjenje poreza na zarade, uz povećanje neoporezivog dela zarade na 8.000 dinara, dovelo bi do smanjenja prihoda budžeta za još 0,7 odsto BDP-a na godišnjem nivou, a ti bi se gubici, upozorava Guzijan, morali nekako kompenzovati.
Za razliku od smanjenja poreza na zarade, najavljeno smanjenje poreza na prenos apsolutnih prava na promet nekretnina sa 2,5 na jedan odsto neće značajnije uticati na prihode budžeta, ali će značajno „olakšati“ finansije lokalnih samouprava. Obećanja koalicije SPS-PUPS-JS o besplatnom školovanju i besplatnoj zdravstvenoj zaštiti ne bi bila vredna pomena da nas ne podsećaju na činjenicu da drastične posledice „besplatnog“ funkcionisanja ovih vitalnih delatnosti iz vremena kada su socijalisti vladali i dan-danas osećamo.
Odrešiti kesu
Svi su izgledi da će nova vlada, ako bude od reči, morati dobro da odreši kesu. No, ovakav kakav je srpski je budžet suviše plitak za stranačka obećanja. A to znači da nas čeka reabalans budžeta, ekspresno trošenje potencijalnih privatizacionih prihoda, a moguće je i dodatno zaduživanje. Pri tom, ne samo da se ne treba nadati smanjenju nekih postojećih visokih dažbina (PDV, akcize na naftne derivate itd.), već valja biti spreman da nas država „iznenadi“ i uvođenjem nekih novih nameta.

Do kraja 2009. uvoz automobila bez carine
Od 1. januara 2009. prepoloviće se carine za uvoz automobila sa „euro 3“ motorima, sa trenutnih 20 odsto na 10 odsto, izjavio je ministar finansija Mirko Cvetković. Plan je da se u prvih šest meseci 2009. godine carina smanji na pet odsto, a na kraju te godine i potpuno ukine. Kako je izjavio Mlađan Dinkić, povoljna okolnost je činjenica da predstavnici FIAT-a, kao uslov za investiranje u „Zastavu“, nisu tražili nikakvu carinsku zaštitu.

Šta su obećali Koalicija ZES
- smanjenje poreza na zarade sa 12 na 10 odsto
- povećanje neoporezovane zarade sa 5.555 na 8.000 dinara
- smanjenje poreza na promet nekretnina sa 2,5 na jedan odsto
- smanjenje carina na uvoz automobila sa 20 na 10 odsto

Koalicija SPS-PUPS-JS
- prosečna penzija 70, a kasnije 80 odsto prosečne zarade
- indeksacija penzija prema kretanju zarada
- besplatno školovanje
- besplatno zdravstveno osiguranje