Sve vrste primanja trebalo bi obračunavati zajedno po istoj stopi koja odgovara poreskoj snazi građana. Najsiromašniji ne bi plaćali porez na prihod, dok bi stopa za najimućnije mogla da bude i 50 odsto. Zasad postoje dva rešenja, politička podrška neizvesna, jer predlog ide na štetu bogatih
Potpredsednik nove Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavio je uvođenje progresivnog oporezivanja plata kojim bi bogatiji slojevi plaćali dažbine po višoj stopi koja bi išla i do 40 odsto. Iako Dinkić nije izneo detalje, on je još u predizbornoj kampanji u aprilu obećavao smanjenje poreza na zarade sa sadašnjih 12 odsto na deset, i podizanje neoporezivog dela sa 5.000 na 8.000 dinara. Viša poreska stopa za imućnije bi se uvela radi kompenzacije budžetskih gubitaka, koje bi proizvele ove dve mere.
Zanimljivo je da je Dinkićeva najava došla samo nekoliko dana pošto je državni sekretar Ministarstva finansija Janko Guzijan najavio reformu sa sličnim ciljem. On se usprotivio smanjenju poreske stope na 10 odsto zbog velikih budžetskih gubitaka i predložio da se umesto toga ustanovi jedinstvena viša stopa, ali i da se neoporezivi deo znatno poveća, čime bi se u praksi postigla progresivnost.

Dve koncepcije
Naime, kako je ilustrovao državni sekretar, ako bi poreska stopa bila 20 odsto, a neoporezivi deo 15.000 dinara, tada bi zarada od 30.000 dinara imala efektivnu stopu od 10 odsto, a plata od 200.000 dinara stopu od 18,5 odsto. Istovremeno, to bi oslobodilo daleko veći broj radnika sa niskim primanjima od oporezivanja zarada. Osnovna razlika između Dinkićevog i Guzijanovog predloga je u tome što prvi pretpostavlja direktnu progresivnost, uvođenjem nekoliko stopa shodno visini primanja, dok drugi podrazumeva nominalno jedinstvenu stopu. U svakom slučaju, ekonomisti pozdravljaju uvođenje progresivnog oprezivanja koje postoji i u pojedinim evropskim zemljama.
Poreski stručnjak Boško Raičević, uz napomenu da nije u Dinkićevoj nadležnosti da govori o poreskom sistemu i da za to postoji odličan ministar finansija, Diana Dragutinović, smatra da je vezivanje poreske stope za visinu plate jako dobro, naročito u siromašnim društvima u kojima bogati skoro da i ne plaćaju poreze. On savetuje da Srbija uvede sintetičko progresivno oporezivanje, odnosno da se sve vrste primanja, a ne samo zarada, obračunavaju i oporezuju zajedno po istoj stopi, koja odgovara poreskoj snazi građana. Najmanje plaćeni sloj stanovništva ne bi imao poreski izdatak za ostvarene prihode, dok bi stopa za najimućnije mogla da bude i 40 ili 50 odsto.
Raičević, međutim, veruje da će biti teško dobiti političku podršku za ovakav predlog, jer ide na štetu imućnijih. I on se protivi ideji o daljem snižavanju poreza na plate na 10 odsto.

Zarađuju, a ne plaćaju porez
Poreski konsultant Andrija Jovičić kaže da bi ovakav sistem trebalo uvesti i proširiti i na oporezivanje dividendi, pošto ima ljudi koji danas zarađuju i po 20 miliona dinara godišnje, a ne plaćaju ni dinara poreza na platu. To je zato što oni svoj prihod ostvaruju preko dividendi na akcije, koje ne podležu porezu na dohodak, mada potpadaju pod porez na dobit preduzeća i porez na prihod od kapitala.
- Smatram da kao opšti princip građani sa većom poreskom snagom treba da plaćaju više od onih sa manjom i da bi zbog toga trebalo odrediti donju granicu od recimo 10 prosečnih plata, iznad koje se plaća veći porez. Međutim, Dinkić je predložio da gornja granica poreske stope bude 40 odsto. Zanimljivo je da se nedavno u Sloveniji ljudima uopšte nije isplatilo da rade honorarne poslove, jer im je država uzimala 90 odsto. Sve države su prošle kroz to. Tako će i kod nas poreska stopa biti 40 ili 50 odsto, pa će posle pasti na neki normalniji nivo - zaključuje Jovičić.

POMAŽE ZAPOŠLJAVANJE
- Istina je da se sistem progresivnog oporezivanja u svetu pomalo napušta i da se namesto njega uvodi „flet“ porez, odnosno jedinstvena stopa. Međutim, sve zemlje koje su uvele ravan porez, poput Crne Gore, Makedonije, Litvanije, Letonije i drugih, prethodno su primenjivale nekoliko stopa - kaže Raičević. Razlog za to je namera za socijalnim približavanjem slojeva, odnosno pomoći najsiromašnijima, kao i za rastom zapošljavanja u radno intenzivnim delatnostima u kojima su plate niske.

Ostale vestiArhiva