Oboleli od celijakije, teškog poremećaja u ishrani koja se kontroliše uzdržavanjem od unosa glutena - belančevine u brašnu od pšenice, raži i ječma - tek dogodine će moći u našim radnjama da kupe proizvod obeležen „prešaranom pšenicom“.
Ne zna se tačan broj ljudi u našoj zemlji koji pate od celijakije, procenjuje se da ih je oko 70.000, a ni bolest još nije dovoljno poznata, tako da ni svi oboleli nisu registrovani. Celijakija se javlja i kod dece i kod odraslih, podjednako obolevaju oba pola i za dobijanje te bolesti postoji genetska predispozicija. Prate je nespecifični simptomi, pa je bolest teško dijagnostifikovati.
Jedini mogući lek koji osobama obolelim od celijakije omogućava normalan život je striktna i doživotna dijeta bez glutena, a ukoliko se oboleli ne pridržavaju te dijete, dolazi do oštećenja sluznice tankog creva, kao i do brojnih komplikacija koje proizilaze iz poremećaja varenja i upijanja hrane.
Gluten je prisutan u gotovo svim industrijskim proizvodima, čak i u onim u kojima se njegovo prisustvo ne očekuje - u lekovima, pastama za zube, kozmetičkim proizvodima, pićima, kafi, čokoladi, bombonama... Da bi i bili potpuno sigurni da unos takvih proizvoda neće oštetiti sluznicu tankog creva i poremetiti proces varenja i upijanja hrane, na pakovanjima bi trebalo da se nalazi „prešarana pšenica“, znak koji se koristi u 25 zemalja. Ipak, kod nas se takvi proizvodi teško nalaze.
- Proizvodi bez glutena ne mogu se kupiti čak ni u svim apotekama. NJihova cena je visoka, jer naša država nije oslobodila carine bezglutenske proizvode, kao što je to praksa u svim susednim zemljama. I kada na tu cenu dodate PDV i trgovinske marže, krajnji iznos bude duplo viši nego u zemlji porekla - kaže Vesna Pavlov, majka čije dete pati od te bolesti i predsednica Udruženja Srbije za celijakiju.
Primera radi, kilogram bezglutenskog brašno pre dve godine koštao je nešto više od deset evra. Međutim, od decembra prošle godine nabavljanje ovog tipa brašna stavljeno je na teret Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, pa ga oboleli od celijakije mogu dobiti uz recept.
Da bi se na pakovanju nalazila „prešarana pšenica“, prema svetskim standardima, proizvod ne sme da sadrži više od 100 miligrama glutena u kilogramu. Drugi uslov je da sastav izbačenog skroba bude nadomešten mineralima biljnog porekla, piše u pravilniku o deklarisanju upakovanih namirnica iz 2004. godine.
- Kada namirnica prođe sve kontrole, od proizvodnje do njenog skladištenja i prodaje, onda se proizvođaču dozvoljava da stavi „prešaranu pšenicu“. Poverenje će se održavati kontrolama koje će se sprovoditi na svakih šest meseci. Sam postupak odobrenja upotrebe znaka traje nekoliko meseci, pa korisnici ove hrane mogu da je očekuju tek naredne godine - rekla je Pavlovljeva.
Znak „prešarane pšenice“ usvojen je 1972. godine, a Ujedinjeno Kraljevstvo jedino je nadležno za izdavanje njegove licence. Koristi se u kombinaciji sa natpisom „gluten fri“ (bez glutena), dok je kod nas Udruženje Srbije od celijakija nadležno za njegovo izdavanje u skladu sa uslovima koje on podrazumeva. Proizvođači koji žele da obolelima obezbede takve proizvode odmah mogu da apliciraju za dobijanje dozvole za upotrebu tog znaka.

Ostale vestiArhiva