U Dianu Dragutinović, novu ministarku finansija, narednih meseci biće uprto najviše očiju, kako građana koji primaju plate iz državne kase, tako i onih koji očekuju razne vrste socijalne pomoći, ali i penzije. Ministarki će biti teže da podmiri apetite svih nego Ivici Dačić da sarađuje sa haškim Tribunalom. Na pitanje da li je svesna da je sela u najužareniju fotelju i da li se naoružala, osim znanjem za koje joj mnogi odaju priznanje, i odlučnošću da se odupre pritiscima, Dragutinovićeva kaže da definitivno neće odustati od teorije i znanja, stečenog iskustvom. „Postoje gvozdena pravila fiskalne ekonomije i od njih neću odstupiti. Kad me ljudi pitaju da li ću biti spremna na kompromise, odgovaram da, naravno da hoću, ali pre nego što sam prihvatila funkciju, odredila sam dokle se može ići u kompromisima“, kaže Dragutinovićeva.

Najveći problem u ovom trenutku je velika javna potrošnja, da li već imate ideju kako može da se smanji, a obezbede pare za isplatu većih penzija?
- Uvek kažem da za sve ima para samo ne istovremeno. Zato prvo treba videti šta je najvažnije. Postignut koalicioni sporazum između DS-a i SPS-a razumela sam tako da će se ostvariti ako bude finansijskih mogućnosti. Da li je naša javna potrošnja prevelika? Za ovaj nivo razvoja jeste. Postoje tri grupe zemalja, u prvu spadaju one čija je javna potrošnja između 35 i 39 odsto bruto domaćeg proizvoda (Bugarska, Rumunija i Baltičke zemlje), a drugoj grupi su one koje troše od 40 do 44 odsto i među njima je i Srbija. U trećoj grupi, s kojom je neukusno i porediti se, nalaze se one zemlje koje izdvajaju i do 50 odsto, a među njima je i Slovenija. Mi smo u zlatnoj sredini, mogli smo da budemo i restriktivniji, ali treba imati u vidu probleme, jedno je i to što Srbija ima veoma staro stanovništvo. Videćemo šta su prioriteti, znam šta bi mogli da budu, a to su obrazovanje, zdravstvo i infrastruktura jer se samo investiranjem u te oblasti može podići konkurentnost i pokrenuti cela privreda. Zemlje koje imaju javnu potrošnju od 35 do 39 odsto takođe imaju visoku inflaciju. Najveći generator inflacije u ovom trenutku zapravo nije javna potrošnja, već visoka cena nafte.

Znači veće penzije samo ako ima para?
- U koalicionom sporazumu piše da će one rasti u okviru budžetskih mogućnosti. Spremna sam da analizu Ministarstva suočim sa kalkulacijom predstavnika SPS-a.

Da li ćete zahtevati od budžetskih korisnika da štede kako biste na drugoj strani mogli da pokrijete povećane zahteve?
- Ja sam nejakog izgleda, ali to ne znači da nisam čvrsta. Pre svega ću to pokazati svojim primerom. Znam konačne cifre iz javnih finansija, ali nisam uspela još da proučim sve detalje. Prvo ću da vidim kakve su mogućnosti za uštedu u mom ministarstvu i ako uspem da ih nađem, isto ću očekivati i od drugih.

Da li je moguće smanjiti državnu administraciju u kojoj radi 28.000 ljudi, bez MUP-a i BIA?
- Znam da je povremeno smanjivan broj zaposlenih, ali još nemam kompletne podatke. U principu uvek postoje mogućnosti za racionalizaciju, prvo ću videti kakve su mogućnosti u mom ministarstvu.

U ovom trenutku budžet je čak u suficitu?
- Postoje različite definicije, ali određene ekonomske kategorije analiziram pre svega iz ugla kakve posledice ostavljaju na ekonomiju. Sudeći po tome, Srbija je u prvoj polovini godine imala deficit u budžetu. Fiskalna politika je za prvih šest meseci generisala dodatnu tražnju između 20 i 25 milijardi dinara, pa je i deficit toliki. To ne znači da je budžet nelikvidan jer se obaveze izmiruju prihodima od privatizacije, ali je država više potrošila nego što su njeni redovni prihodi. Treba pri tome imati u vidu da je država preuzela da otplati dugove prema štedišama i penzionerima koje su stvorile ranije generacije i ako me pitate da li je to trebala da učini, kažem da jeste.

Došli ste iz Narodne banke koja je dosta otrovnih strela uputila Ministarstvu finansija upravo zbog velike potrošnje. Da li ćete bolje razumeti probleme u suzbijanju inflacije s kojima se suočava guverner Radovan Jelašić?
- Ukoliko postoje jaki inflatorni pritisci, monetarna i fiskalna politika moraju biti restriktivne. Monetarna je bila restriktivna, a fiskalna nije. Deficit koji je ostvaren po međunarodnim standardima ipak nije veliki jer ga sve zemlje u okruženju imaju i naš je među manjim. Država treba da prizna da nije pomagala Narodnoj banci u suzbijanju inflacije i ne optužuje Centralnu banku za velike troškove zbog sterilizacije. Znači, samo fer-plej igra. Pomozi ili nemoj kritikovati. Mislim da će koordinacija biti bolja, a drugo ako već država ima deficit i treba da ga pokrije emitovanjem hartijama od vrednosti, nominovanih u dinarima, to je za Narodnu banku pomoć jer će se povećati monetarna efikasnost.

Da li će ove godine inflacija biti 8,5 odsto, kako je i planirano?
- Ukoliko se nastavi poskupljenje nafte, to nije moguće. Veliki broj zemalja neće takođe uspeti da ostvari plan, što znači da, ako i mi prekoračimo, neće biti veliki greh, ali je sigurno da će Narodna banka sve učiniti.

Najavljeno je smanjenje poreza na plate. Da li je to gotov predlog i da li je u ovom trenutku moguće smanjiti prihode budžeta?
- Uvek je moguće ukoliko se za isti iznos smanje rashodi. To je rađeno pre mog dolaska. Pogledaću sve zakone i uporediti ih sa zakonima evropskih zemalja. Za mene ulazak Srbije u EU ne znači da ona i formalno postane član, nego da sredi kuću da liči na evropsku.

Dinkić tvrdi da će bogataši biti oporezovani po progresivnoj stopi?
- To je deo istog paketa poreskih zakona koji treba razmotriti. Lepo zvuči oporezovati bogataše, ali ne treba očekivati da će oko 20.000 ljudi sa dubljim džepom, ma koliko da budu oporezovani, prihodovati neku značajniju sumu u budžetu. Poreski teret treba da bude pravedno raspoređen, kao i novac koji se dobije od toga.

Jedan od najvećih problema s kojima ćete se suočiti u vašem ministarstvu je utaja poreza. Poslednjih meseci Poreska uprava sve češće pronalazi utajivače koji ne plaćaju poreze i doprinose po nekoliko godina, kao vlasnik „Agroživa“. Istovremeno, PIO fond nema dovoljno para, pa se dotira iz budžeta.
- Još nisam obavila razgovor sa direktorom Poreske uprave. Primetila sam da se fiskalni računi ne izdaju redovno. Nije teško izračunati na osnovu prihoda koliko bi trebalo da se slije u državnu kasu. Učiniću sve da se poveća efikasnost poreske administracije i utvrdi da li je utaja povremena ili permanentna. Mislim da će nam za bolju naplatu fiskalnih obaveza trebati pomoć Ministarstva pravde i bolja zakonska regulativa.

Kako povećati priliv stranih investicija u nekoliko narednih godina? Do juna one su iznosile 808 miliona evra, a plan je da narednih godina iznose od tri do pet milijardi evra godišnje.
- Nadam se da Srbija nije neatraktivno područje, jer je stanovništvo sklono potrošnji. Osim toga, ni poreske stope nisu tako visoke, planira se giljotina propisa, radna snaga nije skupa i obrazovana je, a ni privatizacija na osnovu koje dolaze značajna sredstva nije završena.

Kako smanjiti veliki platni deficit?
- Nema čarobnog štapića. Obično se kao glavni krivac deficita navodi precenjen devizni kurs. Međutim, ukoliko se depresijacija koristi kao sredstvo za smanjivanje deficita, inflacija će biti daleko veća, a realni kurs se neće bitno promeniti. Ovo može potvrditi duga istorija depresijacije u privredi Srbije. Monetarna politika utiče na nominalni kurs, dok je njen domet na realni skroman i privremen. A realni kurs je taj koji utiče na smanjenje deficita platnog bilansa. Pri tome, daleko veći domet na smanjenje deficita ima pad svih vidova potrošnje, što naravno i pre svega uključuje potrošnju države. Ne treba zaboraviti da kurs daleko više utiče na uvoz nego na izvoz, a Srbiji je u ovom trenutku potrebno da poveća izvoz. Normalno je da izvoznici ne budu zadovoljni apresijacijom kursa, ali oni se mogu zaštititi od deviznog rizika ugovarajući kurs sa konkretnom bankom. Neosporno je da kurs utiče mnogo više na njihov profit nego na obim izvoza. Mnogi hrabro izjavljuju koliki treba da bude ravnotežni kurs, iako se to retko radi i u stabilnim privredama kao što je Švajcarska, a ne u nestabilnoj, tranzitornoj privredi, kao što je Srbija. Pri tome, nisam pročitala koji je to kurs pri kome bi se, na primer, udvostručio izvoz. Ono što je neosporno je da se ne može osigurati stabilnost cena u uslovima depresijacije. Pri tome, bitna je i struktura deficita platnog bilansa. Ako je deficit rezultat lične potrošnje, to nije dobro, ali ako je pretežno rezultat uvoza reprodukcionih dobara i investicija, to ne bi trebalo da predstavlja problem. Ne treba zaboraviti da je deficit svojstven i zemljama koje su ispred nas u procesu tranzicije, da je delom rezultat uvoza nafte, jer smo energetski zavisna zemlja. Konačno, završetak privatizacije dovešće do rasta izvoza.

Ostale vestiArhiva