Kao posledica neefikasnosti NIS-a, svaki vlasnik vozila u proseku ima dodatni trošak od oko 200 evra godišnje.
Cene goriva u Srbiji su, na prvi pogled, u skladu sa cenama u Evropi . Međutim, kada od maloprodajnih cena oduzmemo poreze i dažbine, dolazimo do zanimljivog rezultata: cena dizel goriva bez poreza u Srbiji najviša je u Evropi, dok je BMB 95, kada se iz cene izuzmu porezi, u Srbiji drugi najskuplji u Evropi. Porezi koji opterećuju naftne derivate u Evropi su veoma visoki, i učestvuju često i sa preko 50 odsto u ceni. U Irskoj, Češkoj i Italiji porezi i dažbine čine čak 55 odsto maloprodajne cene goriva.
Cena dizel goriva bez poreza u Srbiji je u proseku čak 10 evrocenti viša od prosečne cene (bez poreza) u Evropi, dok je BMB 95 bez poreza kod nas za oko 6,5 evrocenti skuplji od prosečne evropske cene. Srbija godišnje troši oko milion tona dizel goriva i oko milion i sto hiljada tona benzina. To znači da mi, na godišnjem nivou, platimo Naftnoj industriji Srbije oko 200 miliona evra više (ako cene kod nas poredimo sa prosečnom evropskom cenom), ili čak i znatno više (ako poredimo sa zemljama gde je prerada efikasnija, među kojima su i neke zemlje iz okruženja). Kada uzmemo u obzir i niže troškove rada u Srbiji, mogli bismo da procenimo da nas neefikasnost NIS-a košta oko 250 miliona evra, ili oko jedan odsto BDP-a godišnje.
Da stvar bude gora, država ne naplaćuje NIS-u adekvatnu naknadu za korišćenje domaćih mineralnih ležišta. Oko jedne petine nafte koju NIS preradi potiče iz domaćih naftnih ležišta. Za korišćenje domaće nafte, NIS državi plaća naknadu od tri odsto, ali osnovica na koju se ova stopa odnosi nije precizno definisana i ona ne uzima u obzir kretanje cena nafte u svetu. Slična nalazišta nafte bi u razvijenim zemljama bila oporezivana sa između 35 i 55 odsto tržišne vrednosti ispumpane nafte. U Srbiji se godišnje ispumpa oko 600.000 tona, a tržišna vrednost po današnjim cenama iznosila bi oko 550 miliona dolara ili oko 350 miliona evra. U razvijenim privredama država bi oporezivala vađenje domaće sirovine sa oko 120 miliona evra. Međutim, kod nas je ova nadoknada veoma niska, i ne uračunava višestruki skok cena nafte u svetu.
NIS je monopolista. Naime, kao što je poznato, NIS koji je 100 odsto u vlasništvu države, kao jedini ponuđač naftnih derivata u Srbiji, zaštićen je od konkurencije s obzirom na to da je uvoz naftnih derivata u Srbiju zabranjen. Gorivo koje se kupuje na bilo kojoj benzinskoj pumpi u Srbiji proizvedeno je u NIS-ovim rafinerijama. Izuzetak je evro dizel, za koji se povremeno dozvole partije interventnog uvoza, budući da NIS, zbog zastarele tehnologije, nije u stanju da proizvede dovoljne količine evro dizela.
Da je NIS efikasan kao prosečna evropska naftna kompanija, BMB 95 bi se u Srbiji danas prodavao po ceni od 101,6 dinara po litru, a evro dizel po ceni od 94,6 dinara po litru.

Ostale vestiArhiva