Guverner Narodne banke Srbije izjavio da Vlada, pre rebalansa budžeta, treba da preduzme mere koje bi doprinele smanjenju rasta cena. "Jako bi bilo važno da u novoj vladi Srbije postoji spremnost da se brzo radi na ublažavanju negativnih spoljnih uticaja na cene, poput enormnog poskupljenja nafte, jer će odlaganje skupo koštati državnu kasu", rekao je Jelašić.
On je u intervjuu za Betu objasnio da glavno pitanje za Vladu Srbije nije kako da se povećaju budžetski rashodi, koji se odnose na ispunjavanje predizbornih obećanja, već da se u slučaju povećanih spoljnih izazova vodi restriktivnija fiskalna politika, kako bi se ublažili njihovi negativni efekti na inflaciju.
Jelašić je upozorio da je na kraju juna bazna inflacija iznosila 10 odsto na međugodišnjem nivou, iako je za ovu godinu planirana u okvirima od tri do šest odsto, dok je ukupna inflacija, predviđena na 6,5 a potom na osam odsto, premašila 12 procenata.
Na toliki rast inflacije, u situaciji kad smo imali dvogodišnju pauzu u sprovođenju strukturnih reformi, kako je objasnio, uticalo je povećanje plata, po čemu je Srbija lane bila rekorder, zatim povećanje javne potrošnje, koja je u poslednjih nekoliko godina porasla sa 40,4 na 44 odsto bruto domaćeg proizvoda, ali i rast zaduživanja u inostranstvu.
"Za NBS će biti veliki izazov da baznu inflaciju vrati u planirane okvire", kazao je guverner i dodao da centralna banka u ostvarivanju tog plana, pored referentne kamatne stope, koja sada iznosi 15,75 odsto, uvek može, po potrebi, da koristi i druge monetarne mere, pre svega iz oblasti supervizije finansijskog sektora.
On je dodao da će eventualno preduzimanje restriktivnijih monetarnih mera zavisti od izveštaja o inflaciji na kraju jula, ali da se nada da će fiskalna politika biti u funkciji sprečavanja inflatornih pritisaka i da neće postojati potreba za dodatnom značajnom restriktivnošću monetarne politike.
Kad su u pitanju mere iz nadležnosti Vlade Srbije kojima bi se moglo uticati na smanjenje ukupne inflacije, Jelašić je upozorio da bi bilo kasno da se sa njima čeka mesec ili dva.
"Eksterni pritisci na cene u Srbiji su veliki, jer niko ne zna šta će se dalje dešavati sa cenama naftnih derivata, kao i na ukupnom međunarodnom finansijskom tržištu, i da li će ovodišnja dobra žetva u očekivanoj meri doprineti snižavanju cena prehrambenih proizvoda", naveo je Jelašić.
"Nema zemlje u okruženju koja nije preduzela određene mere monetarne i fiskalne politike, vezane za nepovoljne eksterne cenovne pritiske", ukazao je guverner.
Vlada Srbije, kako je naveo, ima na raspolaganju široku lepezu instrumenata poreske i carinske politike do smanjenja akciza na naftne derivate.
"Neke mere, kao što je smanjenje akciza, direktno bi uticale na budžet, ali ima i onih, poput smanjenja poreske stope na uvoz poljoprivrednih proizvoda, koje bi pre svega pogodile neke interesne grupe i zato nisu dobrodošle", rekao je Jelašić.
Dobro bi bilo, kako je dodao, da se primena nekih od tih mera razmotri pre usvajanja rebalansa ovogodišnjeg budžeta, kako se ne bi gubilo celo leto.
"Poželjno je da Vlada Srbije, ako ne jednom mesečno, onda jednom kvartalno, analizira šta se događa na međunarodnom finansijskom tržištu i tome prilagođava budžet, a ne da se radi po principu da je budžet unapred utvrđen i da ne može da se menja njegova ni prihodna ni rashodna strana", preporučio je Jelašić.
Izborom dosadašnjeg viceguvernera NBS Dijane Dragutinović za novog ministra finansija stvoreni su, kako je procenio guverner, "idealni uslovi za efikasniju saradnju NBS i Vlade Srbije".

Ostale vestiArhiva