Dinar je juče postavio novi rekord u vrednosti prema evru u ovoj godini pošto je zvanični srednji kurs pao na 78,4 dinara za evro. Prema zvaničnoj kursnoj listi Narodne banke Srbije, dinar je ojačao 0,16 odsto prema evru, tako da je jedan evro vredeo 13 para manje nego u utorak, 15. jula.
Goran Nikolić, analitičar Privredne komore Srbije, na pitanje ko su najveći dobitnici ovako jakog dinara, kaže da su to svi oni koji imaju fiksna primanja, kao što su plate i penzije. - Osim toga, jak dinar koči inflaciju, odnosno otežava rast cena, a i uvozna roba je jeftinija - kaže Nikolić koji među dobitnike ubraja i sve one koji su uzeli kredit sa valutnom klauzulom, a takvih je mnogo.
Na dobitku su još i uvoznici, a na gubitku neto izvoznici, preduzeća koja samo izvoze ili više prodaju robe inostranstvu nego što uvoze. - Izvoznicima je cilj da što više dobiju dinara kada naplate svoju robu ili uslugu u evrima i pretvore ih u domaću valutu. Međutim, privrednicima je ipak najvažnija stabilnost kursa - kaže Nikolić i dodaje da izvoznici verovatno ne bi prodavali robu u inostranstvu da im to donosi gubitak.
Prema njegovim rečima, pitanje je da li ima alternative i da li bi depresijacija, odnosno slabljenje dinara destimulisalo uvoz, a podstaklo izvoz. - To bi uticalo na rast cena i prema nekim istraživanjima NBS, ako bi kurs domaće valute oslabio za jedan odsto, cene bi porasle za devet odsto. Mnogi smatraju da bi slabiji dinar stimulisao domaću proizvodnju, ali i to je pod velikim znakom pitanja - smatra Nikolić.
Za banke je najvažnije da postoji stabilnost svih makroekonomskih pokazatelja, a između ostalog i kursa, koji to jeste jer se za poslednje tri godine kretao u intervalima od 77 do 85 dinara, tvrdi Vladimir Marković izvršni direktor Findomestik banke i dodaje da je jak dinar posledica velikog priliva deviza, a ne realne ekonomske snage domaće privrede. Prema njegovom mišljenju, klijenti banke imaju samo korist od sadašnjeg valutnog kursa jer im se rate koje su vezane za evropske kredite smanjuju. - Kada evro slabi, banke računaju iznos otplate prema srednjem kursu NBS, na dan dospeća rate, i u poslednja dva meseca klijenti su sigurno otplaćivali manje anuitete - dodaje Marković.
On tvrdi da banke nemaju bilo kakve koristi od slabljenja dinara jer se ne bave špekulativnim aktivnostima, vezanim za kursne razlike. - Banke imaju obavezu da kapital izražavaju u dinarima i ako se obavi dokapitalizacija, ti evri moraju da se pretvore u dinare. Ako kurs ide u jednom ili drugom pravcu, to pravi samo neku knjigovodstvenu razliku - ističe Marković.
Zoran Nikolić, vlasnik preduzeća „Marni“ iz Kruševca poznatom po izvozu pečuraka u EU i SAD, ističe da firma ima gubitke jer ono što je izvezla pre dva meseca nije naplatila. - Investirali smo u robu, računajući prema tadašnjem kursu evra od 82 dinara, dok je sada 78 dinara. To je čist gubitak od pet odsto, na taj poslednji izvoz od 600.000 evra u startu gubimo 30.000 evra - kaže Nikolić.

Uvoznici
Najveći uvoznik u Srbiji za prvih pet meseci je Naftna industrija Srbije. Ona učestvuje u ukupnom uvozu sa 7,73 odsto. Pošto se najviše uvoze energenti NIS prate „Srbijagas“, „Lukoil“ i „Petrobart“. Prvi uvoznik na listi koji nije iz sektora energetike je „Ju-Es stil“ koji je treći sa 3,94 odsto. Četiri „Deltine“ firme su u grupi prvih 50, „Delta maksi“, „Delta sport“, „Delta auto“ i „Delta agrar“.
Ubedljivo najveći izvoznik iz Srbije je „Ju-Es stil“ i u ukupnom izvozu Srbije u prvih pet meseci ove godine na tu kompaniju otpada čak 12,88 odsto. Druga je „Petrohemija“ sa tri odsto, dok u grupi prvih deset su i „Impol Seval“ koji je u vlasništvu Slovenaca, „Tigar“, NIS, „Tarket“, Valjaonica bakra, „Hemofarm“, „Loher elektro“ i Metanolsko-sirćetni kombinat Kikinda. EPS je sa 0,79 odsto u ukupnom izvozu na 15. mestu.

Ostale vestiArhiva