Novi šef Bezbednosno-informativne agencije Saša Vukadinović ima šansu da bude prvi direktor koji će sprovesti temeljnu reformu tajne policije, koja podrazumeva konačni raskid s nasleđem službe čiji su pripadnici počinili neke od najtežih zloupotreba i zločina u novijoj srpskoj istoriji.
Eksperti se slažu da je prvo neophodno usvajanje novog zakona o BIA koji bi bio okvir za sprovođenje reformi, a da zatim slede depolitizacija, uspostavljanje pune kontrole njenog rada, oduzimanje policijskih ovlašćenja, istraga o prethodnim zloupotrebama i zločinima i omogućavanje uvida u dosijee svih koji su politički progonjeni. Međutim, bivši šef RDB Goran Petrović podseća da sve zavisi od toga s kakvim zadacima Vukadinović na to mesto dolazi.
- Vrlo brzo će biti jasno da li Vukadinović dolazi da bi završio hašku priču, bio čovek vlasti na tom mestu ili reformisao službu, a to će mu reći onaj ko ga tu i postavlja - kaže Petrović za „Blic“, dodajući da se može očekivati da će prioritet biti završetak saradnje s Hagom, a da će sve ostalo, uključujući i suštinsku reformu, biti „pod brojem dva“.
On kaže da će Vukadinović zateći službu na najnižim granama, kadrovski oslabljenu, sa saradničkom mrežom u raspadu, i da će i uz „zeleno svetlo“ vlasti biti teško završiti saradnju s Hagom.
- Ljudi koji su do sada hapšeni, bili su prepušteni samima sebi. Sada na red dolaze oni iza kojih stoji ozbiljna organizacija i mislim da će zbog toga tu biti ozbiljnih problema - zaključuje Petrović.

Nužan novi zakon
Sagovornici „Blica“ kažu da, i pored svih teškoća, Vukadinović ima priliku da reformiše BIA ukoliko bude usvojen novi zakon.
- Zakon bi morao detaljnije da opiše ovlašćenja službe, proceduru odobravanja posebnih mera poput prisluškivanja, kontrolu primene tih mera, pristup ličnim podacima u posedu službe i sistem kontrole - kaže za „Blic“ pravni ekspert Bogoljub Milosavljević.
Eksperti se slažu i u tome da bi pripadnicima BIA trebalo oduzeti pravo na privođenje, hapšenje i nošenje oružja, što bi najzad razgraničilo do sada isprepletena ovlašćenja policije i agencije, a ovlašćenja za primenu takozvanih „posebnih mera“, poput prisluškivanja, trebalo bi regulisati sasvim drugačije.
- Dobro rešenje bila bi služba pri Vrhovnom sudu. To znači da bi sve službe, ne samo BIA već i druge tajne službe i policija, od suda tražile prisluškivanje neke osobe, a sud bi je odobravao i davao nalog svojoj službi. To bi omogućilo i kvalitetnu kontrolu primene tih mera - kaže za „Blic“ Zoran Dragišić, nekada kandidat za funkciju Generalnog inspektora službi bezbednosti.
Za Milosavljevića, logičnije rešenje bila bi služba pri Tužilaštvu.
Vukadinović bi, takođe, morao da se pozabavi i depolitizacijom službe, i njenim „čišćenjem“ od kadrova koji su učestvovali u zloupotrebama i kriminalu. Milosavljević veruje da novi šef BIA mora da stvori potpuno novu rukovodeću strukturu, ali i da očisti kadrove „po dubini“, jer proces depolitizacije, ni devet godina od smene režima Slobodana Miloševića, nije počeo.
- To moraju da budu ljudi demokratske orijentacije koji imaju odgovarajuća znanja o nacionalnoj bezbednosti i koji znaju da država ne postoji zbog njih, već da oni postoje zbog države, i da moraju da štite demokratiju i ljudska prava - kaže Milosavljević.

Prijem mladih ne obećava mnogo
Veliki broj starih kadrova je već van službe ili pred penzijom, ali sistem prijema novih pripadnika ne obećava mnogo - podvlači Dragišić.
- U vreme Radeta Bulatovića, primljeno je puno puno mladih ljudi, ali je kriterijum bio problem: dolazili su ili po nepotizmu ili po partijskoj liniji - kaže on.
Poseban problem predstavlja i činjenica da prave kontrole rada BIA do sada nije bilo, a eksperti postavljaju i pitanje da li je prava kontrola postojala i u samoj službi pošto se često stiče utisak da pojedini delovi BIA funkcionišu van svake kontrole. Zoran Dragišić dugo je bio kandidat za mesto generalnog inspektora službi bezbednosti Srbije i Crne Gore, ali je ta stolica do danas ostala prazna, iako funkcija, po zakonu koji nije prestao da važi, i danas postoji.
- Institucija generalnog inspektora službi bezbednosti postoji, kao i generalni inspektor BIA, samo što ti ljudi nikada nisu izabrani. Dobro rešenje bilo bi osnivanje generalnog inspektorata kojeg bi birao parlament - smatra Dragišić.
Milosavljević tvrdi da postojeća kontrola, koja se sprovodi kroz Odbor za bezbednost Skupštine Srbije, sama po sebi nije sprovodiva.
- To je preširoko telo sa previše neobučenih članova. Potrebno je osnovati pododbor sa manje članova. To bi bili ljudi obučeni za sektor bezbednosti i to bi bio ključ kontrole, uz kontrolu koja postoji kroz Vladu i Savet za nacionalnu bezbednost - zaključuje Milosavljević.
Sagovornici „Blica“ slažu se da će se ubrzo videti da li će Saša Vukadinović iskoristiti šansu koja mu se pruža, ali i da li postoji politička volja za stvaranje jedne sasvim drugačije Bezbednosno informativne agencije.

Šefovi SDB, RDB i BIA (od 1990.)
Zoran Janaćković 1990 - 1991.
Jovica Stanišić 1991. - oktobar 1998.
Radomir Marković oktobar 1998. - januar 2001.
Goran Petrović januar 2001. - novembar 2001.
Andrija Savić novembar 2001. - januar 2003.
Miša Milićević januar 2003. - mart 2004.
Rade Bulatović mart 2004. - jul 2008.

Najpoznatiji zločini počinjeni pod okriljem tajne službe
-Ubistvo Slavka Ćuruvije - Vlasnik DT ubijen je na Uskrs 1999. godine u ulazu u svoju zgradu u Svetogorskoj ulici. Ubistvo još nije rasvetljeno. Dosadašnja istraga pokazala je da su u momentu ubistva na mestu zločina bila dvojica pripadnika DB-a.
-Ibarska magistrala - U ataru sela Petka, 3. oktobra 1999. godine, ubijena su četvorica funkcionera SPO.
-Za zločin su osuđeni tadašnji šef DB-a Rade Marković, šestorica pripadnika JSO na čelu s Miloradom Ulemekom Legijom, dvojica šefova saobraćajne policije MUP-a i direktor Carine Mihalj Kertes.
-Atentat na Vuka Draškovića u Budvi - Na lidera SPO, dok je sedeo u kući u Budvi 15. juna 2000, pucao je Branko Berček, pripadnik JSO, koja je u to vreme bila pod patronatom DB. U atentatu učestvovali i Leonid Milivojević i Nenad Ilić. Presudom Okružnog suda za zločin su osuđeni i Legija i Rade Marković
-Otmica i ubistvo Ivana Stambolića - Bivši predsednik Predsedništva Srbije nastao je 25. avgusta 2000. U otmici i ubistvu učestvovala su petorica pripadnika JSO. Glavni izvšilac ubistva bio je Branko Berček. Osim njih, osuđeni su Legija, Rade Marković i Milorad Bracanović, tada oficir DB za vezu sa JSO.

Vukadinović preuzeo dužnost
Saša Vukadinović je juče, posle sednice Vlade na kojoj je imenovan za novog direktora Bezbedonosno-informativne agencije, preuzeo dužnost od Radeta Bulatovića, koji je na toj funkciji bio od marta 2004.
Primopredaja dužnosti obavljena je u sedištu tajne policije na Banjici, bez prisustva novinara, nakon čega je Bulatović službenim vozilom napustio zgradu BIA.
Novi i stari direktor BIA juče su, kao i na nekoliko sastanaka u poslednja dva dana, razmenili informacije o započetim akcijama, stanju u službi i završenim poslovima.
Vukadinović je do juče bio na funkciji direktora Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Ministarstva pravde. Pre toga je šest godina šefovao kruševačkom policijom. Najveći policijski uspeh postigao je raskrinkavanjem kruševačkog kriminalnog klana i hapšenjem vođe Zorana Jotića Jotke. Zbog ovog hapšenja, našao se na udaru Jotićevih advokata, koji su protiv njega krenuli u medijsku hajku, optužujući ga za torturu nad Jotićem i iznudu iskaza. Napadu na Vukadinovića pridružio se i tadašnji šef unutrašnje kontrole policije Vladimir Božović, upornim insistiranjem da se „identifikuju policajci koji su iznudili iskaz od Jotića“. Napad je prestao tek 2006. godine, kada je Vukadinović raskrinkao Jotićev pokušaj da iz Centralnog zatvora preko prijatelja podmiti sudiju Vrhovnog suda Ljubomira Vučkovića i tako izdejstvuje puštanje na slobodu. Akcijom u kojoj je uhapšen sudija Vučković, što je u Srbiji i jedini slučaj privođenja sudije Vrhovnog suda, utvrđeni su i Jotićevi kontakti s biznismenima i ljudima iz vrha policije i pravosuđa.
Vukadinović je rukovodio i policijskim timom koji je prošlog leta rasvetlio ubistvo hrvatskog državljanina Jakupa Hajdinija, koga su dvojica policajaca sa saučesnikom presrela na naplatnoj rampi u Bubanj Potoku, odvezla ga na planinu Goč, gde je ubijen i zakopan, a njegov je automobil sutradan prodat.

Ostale vestiArhiva