U Srbiji ima oko 13.000 funkcinera a 5.898 je ove godine dostavilo Republičkom odboru za rešavanje sukoba interesa izveštaj o imovinom stanju. Slab odziv za prijavljivanje imovine je najrašireniji u lokalnim sredinama, a razlog za to predsednik ovog odbora Milovan Dedijer nalazi u nepoznavanju propisa.

- Za godinu i po dana, otkad radimo, pokrenuto je 456 postupaka, ali je, kada su postupci bili u toku, 280 funkcionera dostavilo izveštaj. Odbor je do sada izrekao 80 mera nejavnog upozorenja zbog nedostavljanja izveštaja o imovini i 68 mera nejavnog upozorenja zbog nedozvoljene kumulacije funkcija. U “Službenom glasniku Srbije” objavljene su 24 javne mere preporuke za podnošenje ostavke zbog nedozvoljene kumulacije funkcija i nedostavljanja izveštaja - kaže za “Dnevnik” Milovan Dedijer, predsednik Republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa.

Republički odbor za rešavanje sukoba interesa je, sudeći prema vašem izveštaju, vredno radio i kao svoje jedino “sredstvo” koristio moralne mere protiv nesavesnih državnih službenika. Međutim, koliko je javnosti poznato ni jedan od 24 prozvana funkcionera nije uvažio takvo mišljenje i podneo ostavku. Koliko se onda u ovoj državi ceni rad Odbora?
– Mi se ne upuštamo u razloge zbog kojih su oni kojima smo zbog kršenja Zakona o sprečavanju sukoba interesa izrekli takvu meru odbili da ispoštuju našu odluku. Jednostavno, naš posao se izricanjem javnih mera nekom funkcioneru završava i daljih nadležnosti nemamo. Naravno da bi pravi smisao naše odluke bio da funkcioner podnese ostavku kada je već povredio zakon, ali mi ga na to ne možemo naterati.

Koji je onda smisao javnih mera koje izričete, ako funkcioneri odbijaju da ih ispoštuju?
– Zakonski propis je takav da odbor nema mogućnosti da kazni državne službenike krive za sukob interesa, već samo može da ih upozori i da traži od njih da podnesu ostavku. Čak i kada oni odbiju da to učine, tu ne bi morao biti kraj postupka za sukob interesa. Naime, ako je funkcioner izabran od neposredno izabranih, kao što je slučaj sa Tihomirom Simićem za kojeg smo utvrdili da je u sukobu interesa, PIV ili Skupština Vojvodine mogu da pokrenu neke postupke, pa kad on već neće da podnese ostavku da oni traže da se on smeni. Što se tiče funkcionera koji je neposredno izabran od strane građana a kod kojeg je utvrđena povreda zakona, njega niko ne može naterati da podnese ostavku niti može pokrenenuti postupak za njegovu smenu. NJemu ostaje samo lična moralna osuda, kao i osuda partije kojoj pripada a koja ga nije posavetovala da podnese ostavku kad je već u sukobu intetesa. Ostaje zabeleženo, za naredne izbore, da je funkcioner koji pripada toj partiji bio u sukobu interesa i odbio da se povinuje Zakonu, a to se onda mora i kazniti od strane birača. Jer, kakav je to funkcioner koji donosi propise, koji ih primenjuje, a odbija da ispoštuje javnu meru kad se utvrdi da je on povredio zakon? Upravo je to i smisao te moralne norme, jer je u pitanju samo poštovanje moralnog kodeksa i ne može na moralni kodeks neka druga sankcija, koja bi bila, kao što toga ima u nekim drugim državama, novčana kazna ili neka druga, jer to nije u skladu sa samim materijalnim odredbama. Ako je nešto moralni kodeks, onda se primenjuje moralna sankcija.

Ali već i nakon godinu i po dana rada Odbora jasno je da se ne može računati ni na moral, ni na poštovanje moralnog kodeksa. Da li bi bilo logičnije da iza javnih mera preporuke ostavke bude i neka konkretnija kazna, jer je teško poverovti da će glasači do narednih izbora pamtiti ko je bio u sukobu interesa a nije podneo ostavku?
– Glasači ne bi trebalo da zaboravljaju da su funkcioneri kršili zakon i odbili da podnesu ostavku čak i onda kada su “uhvaćeni” u sukobu interesa. Društvo mora da sazri. Ovo što mi sada radimo jeste novitet u našem pravnom sistemu ali nije nešto što je nepotrebno i nebitno. S druge strane, od nas se i ne mogu očekivati brzi i spektakularni rezultati jer postojimo tek godinu i po dana i bilo bi nerealno da sve odmah “štima” i da sve ide bez problema. Mi uviđamo, jer u ovom telu rade ljudi od ugleda i struke, gde “škripi”, šta nedostaje i šta bi sve trebalo učiniti da bi se sprečio sukob interesa i zato i pripremamo predloge koji će postojeći zakon pojačati. Tako smo već predložili da bi bilo dobro da se kod lica koja se biraju neposredno a koja i nakon utvrđenog sukoba interesa odbiju da ispoštuju izrečenu javnu meru predvidi mogućnost da Odbor predloži nadležnom telu ili Skupštini da ih razreši. To bi bilo pojačanje moralne sankcije. Pošto je u toku izrada radnog materijala o rešavanju sukoba interesa, mi stavljamo i koncepcijske i suštinske primedbe na tekst zakona. Predlažemo i jednu značajnu izmenu kod nezakonite kumulacije funkcije. Naime, iz dosadašnje prakse proizilazi da jednom broju funkcionera kojima smo izrekli meru zbog gomilanja funkcija procedura ostavke traje predugo, bilo zbog njihove bilo zbog proceduralne krivice. Zbog toga predlažemo da taj funkcioner ima obavezu da vrati novac javnom preduzeću za vreme dok je obavljao funkciju sa kojom je bio u sukobu interesa.

Da li se funkcioneri “bune” protiv odluka Odbora i ima li nekih pritisaka na Vas?
– I pored niza izrečenih javnih mera, mi još uvek nismo došli u situaciju da nas neko tuži. Očigledno da funkcioneri kojima izričemo mere vide da su prekršili propis i ne teraju dalje, što inače u drugim slučajevima nije praksa. Nema nikakvih pritisaka od strane Vlade ili bilo koga iz vlasti, ali nemamo ni neku posebnu saradnju. Imam utisak da je Vlada nezainteresovana za rad Odbora. Argument za to je i činjenica da imamo veliki problem nedostatka prostora i tri puta sam se obraćao Vladi da nam obezbedi prostorije, ali oni to nisu uradili. Ne samo da nam nisu obezbedili prostor, a po zakonu su to bili u obavezi da učine i pre našeg formiranja, nego nam nisu ni odgovorili. S druge strane, ista ta Vlada nam bez pogovora daje sva materijalna sredstva za rad i niti nam nešto smanjuje niti bilo šta uskraćuje. Uostalom, mi i ne volimo da budemo u nekim posebno bliskim odnosima sa vlašću, jer smo samostalan i nezavisan organ, ali jedan stepen saradnje mora da postoji i mi moramo imati obezbeđene uslove za normalan rad.

Koliko odnos Vlade prema Odboru ima veze sa pripremom zakona o osnivanju antikorupcijskog tela koje bi trebalo da obavlja i vaš ali i posao Saveta za borbu protiv korupcije, odnosno predlogom po kojem bi oba ova antikorupcijska tela bila ukinuta?
– Moguće je da to utiče na odnos prema nama. Još u decembru prošle godine započeta je izrada novog propisa koji predviđa izmene koncepcijske prirode, drugačiju organizaciju i naš rad - i verovatno je i to razlog što je prestalo interesovanje vlade za ono što mi radimo. Moguće je da postoje i neki drugi razlozi. No, sviđalo se to nekom ili ne, mi postojimo i radimo, o problemu prostorija smo dovoljno ćutili ali više nećemo. Po novoj zamisli, naša služba će ostati da radi i nastaviće ovo što smo mi do sada radili, ali bi umesto Odbora, ubuduće, o sukobu interesa trebalo da odlučuje direktor agencije uz pomoć stručne službe. Taj isti čovek bi radio i poslove finansiranja političkih stranaka i drugo. Jedan čovek da radi sve ove poslove, a da pri tom u zakonu i dalje za sukob interesa ostaju samo moralne sankcije - teško da će ići. Mi smo dostavili svoj predlog da umesto jednog čoveka ovaj posao treba da radi neko telo, možda manjeg sastava, ili u stalnom radnom odnosu , ali telo koje će biti samostalno i nezavisno, samo za sukob interesa, a da posebna komisija bude nadležna za finansiranje političkih stranaka. Jednostavno, ono što je predloženo nije dobro i trebalo bi drugačije sačiniti predlog. Uostalom, poslednji sastanak radne grupe oko antikorupcijskog tela održan je pre tri-četiri meseca i od tada se ona nije sastajala niti se zna šta će dalje biti. No, bez obzira šta će biti, mi nastavljamo da radimo svoj posao, sa ili bez podrške.

I pokloni se oduzimaju

Odbor vodi i registar prijavljenih poklona funkcionera. Za godinu i po dana dali ste samo informaciju da je predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković na poklon dobio sat. Zar naši funkcioneri ne dobijaju poklone?
– Obaveza funkcionera da prijavljuju poklone regulisana je zakonom koji od njih traži da o svim vrednijim stvarima obaveste Odbor. Može umesto funkcionera i neko drugi da prijavi Odboru da je neko dobio poklon i da mi tražimo informaciju o tome. Do sada nam je predsednik Skupštine Srbije prijavio da je dobio dva poklona, jedan smo mu “oduzeli” a drugi ostavili jer je reč bila o satu koji su mu kupile stranačke kolege. Predsednik Republike nam je dostavio spisak poklona koje je dobio prilikom obilaska Srbije i one koje je dobio od istaknutih, pre svega sportskih radnika. Neke smo oduzeli u korist države a za druge utvrdili da ne predstavljaju posebnu vrednost i da može da ih zadrži. Inače, predsednik Republike nam redovno dostavlja izveštaj o poklonima, isto kao što to čini i predsednik Vlade. Mi nismo nadležni za poklone koje naši funkcioneri dobijaju od stranih državnika i lica, jer se to reguliše drugim propisom, a očigledno je da ono što naši funkcioneri dobijaju nema veliku vrednost te je zbog toga za sada u registru samo jedan poklon.

U igri i mediji i anonimne prijave

Da li podatke o sukobu interesa nalazite samo na osnovu izveštaja funkcionera ili do informacija dolazite i na druge načine?
– Pregledamo sve izveštaje državnih službenika ali su nam posebno dragoceni mediji koji su objektivni i pišu bez senzacija. Mi smo inače pasivan organ, ali ako se u medijima pojavi informacija o mogućem sukobu interesa mi reagujemo. Čak u nekim slučajevima, ako ocenimo da postoje dokazi, reagujemo i na osnovu anonimnih prijava.

Ostale vestiArhiva