Usvojivši 2004. godine Program privrednog razvoja Vojvodine, Pokrajinsko izvršno veće je učinilo dramatičan otklon od decenijama gajenog i arhaičnog poimanja ekonomske politike.

Ne samo što je kabinet mr Bojana Pajtića pokušao da uoči strateške prednosti Vojvodine i da ih dugoročno programski razradi, već je na tim strateškim tačkama, a ima ih 14, počeo da gradi institucionalnu bazu koja će moći da komunicira sa Evropskom unijom i da usvaja njene vrednosti. Usmerivši deo budžetskih sredstava u tom pravcu, Izvršno veće je posredno priznalo da su takve institucije operativnije od inertnih i birokratizovanih struktura pokrajinske uprave. Jedna od tih institucija je i Centar za strateške ekonomske studije (CESS) na čijem čelu je nepune dve godine mr Valentina Ivanić.

- Centar je nastao kao posledica potrebe da Pokrajina osmisli, razradi i primeni srednjoročni program privrednog razvoja - kaže za “Dnevnik” mr Valentina Ivanić. - Pri tome je jako značajan trenutak u kome se nalazimo, jer je ovo za Evropu godina programiranja, godina koja prethodi novom budžetskom periodu EU (2007-2013). Naš zadatak je da stvorimo pretpostavke za efikasniji pristup Vojvodine velikim evropskim razvojnim fondovima.

Javnost nema previše saznanja o kakvim i kolikim sredstvima je reč. Uglavnom se priča o tzv. prekograničnoj saradnji i iznosima koji nisu preterano veliki. Da li je reč o zabludi?
- Nama je u ovom trenutku na raspolaganju tzv. susedski program s Rumunijom, u kome je za Vojvodinu odvojeno 3 miliona evra. U naredne dve nedelje biće otvoren i susedski program sa Mađarskom vredan 2 miliona evra. Za sada pričamo o 5 miliona evra, ali sledeće godine počinje novi budžetski period EU i primena tzv. IPA instrumenta (za pristupnu pomoć), što predstavlja potpuno novi način razmišljanja EU. Unija na taj način objedinjuje sve postojeće instrumente (FARE, ISPA, SAPARD, KARDS) i pojednostavljuje proceduru odobravanja. U IPA paketu Srbiji je namenjeno više od 1,2 milijarde evra, a 113 miliona evra već u 2007. godini. To je zaista ogroman novac.

Ako sam vas dobro shvatio, novca je bilo i biće ga još više. Kako doći do njega, ako se ima u vidu da je manji deo (do 40 odsto) evropskih fondova iskorišćen, dok je veći deo ostajao neupotrebljen i vraćan u buyet EU?
- Potpuno ste u pravu. Rumunija i Bugarska su uspele da privuku tek oko 30 procenata namenjenih sredstava. Zašto? Zato što lokalne zajednice u tim zemljma nisu shvatale pred kakvom šansom stoje i što nisu uspevale da ponude kvalitetne projekte. Novac treba uočiti, mora se naći tačka na kojoj se mogu plasirati vlastiti interesi, sve to pretočiti u dobar projekat i sa kvalitetnim papirom u rukama pokucati na vrata evropskih fondova.

Pokušaću da citiram nobelovca Stiglica, koji je bio ogorčen odnosom zemalja donatora i primalaca pomoći. Po njemu čak 80 odsto novca nije dalo očekivane efekte, jer je zemlje primaoci nisu znale šta su im prioriteti i kako da iskoriste odobrene pare.

Kakva su naša iskustva? Da li i mi uspevamo da prokockamo dve trećine odobrene sume?
- Iz susedskog programa s Mađarskom iskorišćeno je svih 2 miliona evra. Samo jedan korisnik je bio iz Beograda, svi ostali su iz Vojvodine. Postoje opštine koje su veoma uspešne kada je u pitanju prekogranična saradnja. To su granične opštine i potpuno je prirodno što prednjače u tome. Drugačije su organizovane i drugačije razmišljaju. Imamo zaista dobru komunikaciju sa Suboticom, Somborom, Zrenjaninom i Sentom. Opština Sombor je u prethodnom ciklusu uspešno konkurisala za šest projekata u oblasti saradnje malih i srednjih preduzeća i po tom osnovu privukla oko 600.000 evra.

Pretpostavljam da ne ide svuda glatko i da imate ozbiljnih problema u nekim sredinama, da ljudima približite značaj EU i njenih fondova. U obrazlaganju značaja tih kontakata koristite i jedan zanimljiv izraz?
- Da, volim da kažem da je to potpuno nova privredna delatnost! Naravno, da ima problema. Dešavalo se da od predsednika opštine tražimo da dekretom odredi ekipu koja će raditi sa nama. To je početni problem jer kod ljudi preovlađuje neznanje, nazainteresovanost i neverica. Ali, vrednost celog projekta iza kojeg stoji Izvršno veće je ta umreženost - regionalnog i lokalnog, vladinog i nevladinog. Mi nigde ne nastupamo autoritativno, nema nadređenosti.

Trenutno radimo Program privrednog razvoja opštine Senta. Oko sebe ćemo okupiti 50 ljudi iz lokalne samouprave, strane investitore (Italijane i Japance) i desetak mladih ljudi. Ne zanemarujem značaj tog dokumenta - ni jedna lokalna zajednica ne može se pojaviti pred EU ako nema osmišljen razvojni koncept, ali je važnije što ćemo kroz taj proces dobiti desetak ljudi koji će znati šta je EU, koje su njene vrednosti i kako ona funkcioniše. Trenutno su aktuelne tzv. Letnje škole, kroz koje ćemo obučiti brojne ekipe kvalitenih mladih ljudi.

Malo smo se udaljili od osnovne delatnosti CESS-a. Šta je sa strateškim istraživanjima, jer je Vojvodina ukidanjem Pokrajinskog zavoda za statistiku izgubila svoju makroekonomsku bazu. Kako se pojaviti pred Evropom, ako se ne znaju vaši osnovni makroekonomski faktori (proizvodnja, cene, zaposlenost, investicije...)?
- Ono što mi trenutno radimo je osvežavanje Programa privrednog razvoja Vojvodine. Program je pravljen s podacima iz 2000. godine. Zašto je to bitno? Zato što u procesu prihvatanja sredstava evropskih fondova postoji obavezni deo koji se odnosi na socijalno-ekonomsko stanje regiona, bez koga se ne može napraviti kvalitenta aplikacija. Naravno, radimo i na indikatorima razvoja, jer ako ih nemate ne možete da projektujete buduće poteze. Mi još uvek nemamo bazu podataka koja bi u svakom momentu davala važne indikatore makroekonomskog profila, ali je sigurno da ćemo uskoro imati bazu u kojoj ćete moći da nađete sve neophodne pokazatelje. To je neophodno, ne samo zbog nas ovde u Vojvodini, već i zbog stranih donatora i investitora.

Sve to uspevate vas troje ovde u CESS-u?
- Da, nas troje!? Šalu na stranu. Vrednost ovog inovatinog pristupa ekonomskoj politici iza kojeg stoji predsednik Pajtić je u tome što se stvara korisna mreža kompetentnih institucija. Ne sme se ispustiti iz vida da je naš osnivač uz Pokrajinsko izvršno veće i Univerzitet u Novom Sadu. To nije samo ime već i 2.000 istraživača različitog profila. Za svaki projekat možemo da angažujemo najsposobnije ljude. I da posao uradimo jeftinije i kvalitetnije.

Ne može svaka opština za sebe

Zanimljivo je i to što Evropa s većim razumevanjem prihvata usaglašene projekte. Kao da nam poručuje “dogovorite se u svom dvorištu.”
- Naši projekti su ne samo mali po vrednosti, već i po ukupnim efektima koje odbacuju. U Mađarskoj se udružuju u konzorcijume da bi konkurisali za znatno veća sredstva. Logika je jasna. Teško je očekivati da će neki projekat, ako je u pitanju regionalna inicijativa i ako je u nju uključeno deset ili više opština, biti odbijen. Ne možete da gradite regionalnu deponiju ili objekat takvog značaja, a da to radi svaka opština za sebe.

Ostale vestiArhiva