Šta će biti s građevinarstvom Srbije kao potencijalno dohodovnom privrednom granom, danas je neizvesno jer nema jasne strategije razvoja koja bi oživljavanjem ovog sektora doprinela razvoju brojnih drugih privrednih oblasti. Prilično je neizvesna i sudbina glavnog saobraćajnog Koridora 10, koji bi, prolazeći preko naše zemlje trebalo da bolje poveže severozapadnu Evropu sa jugom i jugoistokom kontinenta, a za koji se mnogi pribojavaju da će biti zaobiđen.

Evropa je davno dala Srbiji zeleno svetlo za kompletiranje ovog značajnog koridora iz povoljnih kredita, međutim, u zemlji nikako da se dogovore šta bi prvo trebalo da se gradi, kome bi trebalo poveriti poslove. Domaća građevinska operativa kojoj sve više izmiču poslovi na velikim projektima nema podršku, i onda kada gubi na tenderima, ali i kada dobija, kao u slučaju izgradnje novog mosta preko Dunava kod Beške.

Prorektor Beogradskog univerziteta prof. dr Aleksandar Cvetanović kaže da je građevinarstvo Srbije nekada prihodovalo od radova u inostranstvu 1,3 milijarde dolara. Danas to isto građevinarstvo prihoduje par stotina hiljada dolara, a isti su i ljudi i firme, u kojima je zaposleno oko 120.000 radnika. On podseća da je građevinarstvo nekada učestvovalo u bruto nacionalnom dohotku sa sedam odsto, vojna industrija sa dvadesetak procenata, mašinska industrija sa 22 odsto. Danas mašinska industrija učestvuje sa nula procenata, vojna sa dva-tri, a građevinarstvo je i dalje zadržalo učešće u nacionalnom dohotku. Ali, država ne mari za ovaj sektor.

- Najveći problem je nezavršen saobraćajni Koridor 10, koji je žila kucavica ovog dela Evrope - kaže prof. Cvetanović. - Zbog njegovog nezavršavanja zvanično smo zaobiđeni, ali se to uglavnom ne objavljuje. Evropa je želela da sa severozapada putuje na jug i jugozapad kontinenta preko naše zemlje, ali je krenula preko Bugarske i Rumunije. Uvidevši koliko smo spori, konfuzni i nedosledni, bez strategije razvoja i postavljenih prioriteta izgradnje, Evropa se odmakla od saobraćajnog koridora koji prolazi kroz Srbiju. Kod nas se ništa ne radi smišljeno, sve je totalna improvizacija. I sam sam nekada bio pomoćnik ministra za saobraćaj i mogu da kažem da je veoma važno da u svakom ministarstvu svi razmišljaju strategijski. Ali, za to je neophodno da ministar bude dovoljno kompetentan i da stvori odgovarajuću strukturu. Međutim, kod Ministarstva za kapitalne investicije to nije slučaj, jer ovde ministar gotovo da ne razlikuje prugu od puta.

Dr Cvetanović kaže da je tužno i tragično kada takav ministar kreira saobraćajnu politiku za sve nas. On podseća da je u Ministarstvu zdravlja ministar lekar, u Ministarstvu pravde pravnik, jedino ovde je na čelu čovek koji ne poznaje građevinarstvo. Da sve bude još tragičnije, nema nikakvog plana ni strategije šta je prioritet Srbije u oblasti saobraćaja i građevine. Umesto toga, ministar ide po Srbiji i opredeljuje gde će šta da se gradi, kojom trasom će ići koji pravac... Kao za put prema južnom Jadranu, gde postoje dve varijante, a ministar kaže - ići će kroz sredinu! A ne pita, dodaje profesor Cvetanović, da li može da ide sredinom i preko planine i koliko će ta varijanta da košta.

- Nema seoskog puta ni seoske porte koji se zbog glasova ne grade iz putarine, što je totalno prekoračenje zakona - kaže prorektor Cvetanović. - A pare se uzimaju od Republičke direkcije za puteve, odnosno JP “Puteva Srbije”, bez obzira što je taj novac namenjen isključivo za magistralne i regionalne puteve. Sredstva se troše nenamenski, čak 30 do 40 posto se koristi za lokalne puteve, što je krivično delo. Pored toga, postoji more nepokrivenih investicija, što je po Zakonu o planiranju i izgradnji takođe krivično delo. Nadalje, putari Srbije su ojađeni zbog velikih dugova, koji su po nekim računicama dosegli 15 milijardi dinara na ime nepokrivenih investicija. Šta je to drugo, do probijanje budžeta i podsticanje inflacije.

Komentarišući veliku krađu putarine u poslednjih pet godina, koja se procenjuje na oko 60 miliona evra, dr Cvetanović kaže da “ lopovluk u naplati putarine nije nastao ove godine, to traje, svi se prave da ga ne vide, a znali su za to. Ovo je samo 10 odsto krađe koja je otkrivena i daleko veći broj ljudi je u nju umešan. Pitanje je samo dokle su istražni organi spremni da idu, a podaci postoje tačno o tome ko šta radi i kako se gradi”.

- Uloga ministarstva nije da projektuje i da deli poslove, već da kreira saobraćajnu, građevinsku ili neku drugu politiku, u zavisnosti od resora koji pokriva i da stvara zakonski milje za primenu te politike- objašnjava prorektor Beogradskog Univerziteta. - A ne da opredeljuje gde će koja sredstva da se ulože i da raspoređuje ko će šta da radi, kao što pokušava ministar Ilić na primeru Beške. Ovo što se desilo oko izbora izvođača za izgradnju novog mosta preko Dunava je tragedija i bruka. Ako je tenderska komisija ocenila da je domaći konzorcijum dao najbolju ponudu, onda on treba i da radi, tim pre što naša zemlja vraća kredit. To je našim neimarima i put do drugih poslova, kako bi danas-sutra ostvarili veći devizni prihod. Ako je dobijeno 50-tak miliona evra za izgradnju novog mosta preko Dunava kod Beške, ti evri se neće ugraditi u most, možda samo 10 odsto, a ostatak će ići za razvoj drugih privrednih grana. Prema tome, to su najjeftiniji krediti koje uzima građevinarstvo, jer mi ne ugrađujemo devize u objekte.

Komentarišući ucenu EBRD kod izbora izvođača radova za koje je odobrila kredit, dr Cvetanović kaže da danas i nije problem dobiti kredit, jer se radi o novcu koji se vraća uz kamatu. Problem je kako dobiti nešto što je poklon. On dodaje da ima i povoljnijih kredita od ovog koji je EBRD dodelila za beščanski most i za koji uslovljava izvođača. Ministar je taj koji ne sme da pristane na ucenu, već da razvija svoj resor. Ako naše firme izgube ovaj posao, prof. Cvetanović pita šta će raditi “Mostogradnja”, “Energoprojekt”, “Planum”, “Goša”, koji su još jedini preostali ozbiljni giganti. S druge strane, otvara se veliko pitanje obrazovanja građevinskih kadrova, koji sutra neće imati gde da rade.

Poslednjih dana su na više skupova izrečene brojne kritike na račun ministra Velimira Ilića, kome se oštro prigovorilo zbog njegovog, kako su građevinci rekli, “bahatog ponašanja prema najvećim neimarima srpskog građevinarstva”. Oni su na nedavno održanoj javnoj tribini u Savezu inženjera i tehničara u Beogradu izrazili nezadovoljstvo prema “svome” ministru koji ih vređa, umesto da ih podstiče, koji vređa dostojanstvo zaposlenih i ruši ugled kompanije koja predvodi Nacionalni konzorcijum za Bešku i koja je pred privatizacijom. Neimari su poručili ministru Iliću da svaki ministar, pa i on, mora da bude čovek s merom i ne sme da prekorači granicu dobrog ukusa, ne sme da zaboravi koji su putevi glavni a koji sporedni i da nije isto da li naše firme rade kao podizvođači ili kao glavni nosioci posla. Smatraju da bi ministar to znao da je čovek iz branše.

Uskoro nacionalna konferencija
Potpredsednik Privredne komore Srbije Anđelko Kovačević kaže da su Savez građevinskih inženjera i tehničara Srbije, Privredna komora Srbije, Inženjerska komora i Ministarstvo za kapitalne investicije prišli zajedničkom sagledavanju problema u građevinarstvu i traženju rešenja za njihovo rešavanje. U pripremi je nacionalna konferencija o građevinarstvu, ali posao ide, kako kaže, traljavo, jer su ljudi u struci po zanimanju masoni, a po organizacije nisu ni pioniri i nemaju osećaj da moraju da se organizuju.

Anđelković poručuje da najveće projektantske i građevinske kuće moraju dati ozbiljan doprinos, kako bi se na pravi način formulisali njihovi stavovi, interesi neimara i položaj u ekonomiji zemlje, odnosno konkurentne sposobnosti ove delatnosti u odnosu na ostale oblasti srpske ekonomije. Važno je da nadležne institucije to mogu da prepoznaju i podrže, što kroz zakonsku regulativu, što kroz tekuću ekonomsku politiku, kako bi se omogućilo da građevinski potencijali dođu do izražaja.

Ostale vestiArhiva