Ratni komandant Armije Bosne i Hercegovine doputovao je u Sarajevo pošto je odlukom Sudskog veća Haškog tribunala pušten iz pritvora u Sheveningenu, a na aerodromu su ga dočekali rodbina i načelnik opštine Srebrenica.

Orića je na sarajevskom aerodromu ovacijama dočekalo nekoliko stotina bivših saboraca i Bošnjaka iz Srebrenice, koje je predvodio opštinski načelnik Abdurahman Malkić. "Svi smo srećni što Naser Orić danas dolazi", izjavio je Malkić i ocenio da presuda pokazuje da Bošnjaci u Srebrenici nisu planirali zločine.

Jučerašnjom odlukom suda da ratnog komandanta Armije BiH na području Srebrenice kazni s dve godine zatvora stekli su se uslovi da on bude pušten jer je u pritvoru već proveo tri godine i dva meseca. Za vreme provedeno u pritvoru koje je duže od izrečene kazne, optuženici, prema statutu Tribunala, nemaju pravo da traže odštetu. Naser Orić osuđen je na dve godine zatvora zato što nije sprečio ubistva i okrutno postupanje sa srpskim zarobljenicima zatvorenim u policijskoj stanici u Srebrenici od decembra 1992. do 1993.

Orić nije proglašen krivim za nekažnjavanje potčinjenih jer nad njima nije imao efektivnu kontrolu, presudilo je veće sudije Karmela Ađijusa. Orić nije proglašen krivim ni za napade na srpska sela u Bosni, odnosno za bezobzirno razaranje gradova i sela koje nije opravdano vojnom potrebom. To mu je stavljeno na teret u optužnici, a u presudi se navodi da Orić nije imao efektivnu kontrolu nad svim naoružanim grupama, kao ni nad civilima koji su pratili borce.

Otežavajuća okolnost pri odmeravanju kazne bila je ranjivost žrtava, a olakšavajuća Orićeva izvrsna saradnja s Tužilaštvom, izvesno kajanje i posebno opšte okolnosti koje su krajem 1992. i 1993. vladale u Srebrenici.

Anton Nikoforov, portparol Tužilaštva, kaže da je Tužilaštvo iznenađeno tako niskom kaznom za Orića jer je utvrđena krivica za neka ozbiljna krivična dela. Nikoforov kaže da će odluku o žalbi Tužilaštvo doneti tek kada bude analizirana cela presuda. Optužba tražila 18 godina zatvora, a odbrana oslobađajuću presudu.

Naseru Oriću je suđeno po optužnici za smrt najmanje šest zarobljenih Srba u srebreničkoj policijskoj stanici, okrutno postupanje prema pritvorenicima i bezobzirno uništavanje 12 srpskih sela od leta 1992. do kraja 1993, kada je on bio zapovednik muslimanskih snaga u Srebrenici.

Stanković: Tražiću novi postupak

Ministar odbrane Srbije Zoran Stanković, koji je svojevremeno vršio obdukciju tela srpskih civila ubijenih u selima u okolini Srebrenice, kaže za B92 da će insistirati na tome da postupak protiv Orića ponovo bude pokrenut.

Stanković je 120 obdukcionih nalaza o ubijenim Srbima dostavio Haškom tribunalu. Reč je o dokazima o žrtvama u Zvorniku, Skelanima, Fakovićima, Ratovićima i Kravicama, ali zločini u tim selima nisu bili obuhvaćeni optužnicom, kaže Stanković. "Haško tužilaštvo me je obavestilo da su sve moje nalaze prihvatili i Tužilaštvo i Odbrana Nasera Orića, i da nema potrebe da idem po tom osnovu za Hag. Nažalost, juče sam saznao da su samo kao deo optužnice obrađivani mrtvi u Srebrenici i to za period od par meseci", kaže Stanković.

Obdukcija je utvrdila da je većina ubijenih u zoni odgovornosti jedinica kojima je komandovao Orić prethodno zadobila povrede glave, ruku, nogu, da su im odsecani prsti i ekstremiteti. "Imamo podatak da su cele porodice nestajale, kao što je porodica Ristić u Skelanu, imamo porodicu Dimitrijević iz Bajine Bašte, koja je u to vreme živela u Skelanu, i kojoj su ubijena dva sina, od pet i sedam godina, i to projektilima, dok su bežali preko mosta pred naletom Naserovih snaga. Imamo povrede na Kovačević Radoslavi, rođenoj 1915, koja je bila nepokretna, a koja je zaklana i imala povrede po celom telu i na vratu", kađe Stanković.

Zoran Stanković kaže da je šokiran presudom i smatra da je neophodno ponovo podići kvaliteniju optužnicu, bar na osnovu dokaza koje je on predao Haškom tribunalu. "Samo tražim novi postupak, reviziju suđenja, a nadam se da će to biti učinjeno u nekom narednom periodu. Na tome ću insistirati", kaže on.

U BiH oprečni stavovi

U Bosni i Hercegovini, reakcije su očekivane, odnosno oprečne u zavisnosti od toga da li dolaze iz Republike Srpske ili Federacije Bosne i Hercegovine.

Predsednik RS Dragan Čavić ocenio je da je presuda Oriću sramotna i da ne predstavlja kaznu već nagradu za ratne zločine nad Srbima. U saopštenju iz kabineta predsednika RS navodi se da presuda Oriću predstavlja najveću manifestaciju političkog uticaja na presudu Haškog tribunala. Predsednik RS navodi da je ogorčen sramotnom presudom izrečenom na dan obeležavanja godišnjice masakra nad desetinama srpskih civila u okolini Srebrenice, ocenjujući da je vera u pravosuđe doživela poraz i da bi Orić višestruko bio kažnjen da mu je sudio bilo koji kantonalni sud u BiH.

Brojna udruženja i institucije u RS smatraju da je presuda usko povezana s poslednjim političkim procesima za koje kažu da su upereni protiv RS i srpskog naroda. Predsednica Saveza udruženja porodica zarobljenih i nestalih Milijana Bojić smatra da je presuda Oriću sramota i poniženje, a da najveća tragedija leži u činjenici da Evropa toleriše takvo ponašanje. "Čovek koji je odgovoran za više od 3.000 srpskih žrtava, za desetine popaljenih srpskih sela, dobio je dve godine zatvora. Sramno, poražavajuće za pravdu, pravosuđe i istinu", kaže ona.

Stavovi u FBiH upravo su suprotni. Različita udruženja preživelih Srebreničana smatraju da je sramno što se Orić i našao na optuženičkoj klupi pošto su stanovnici Srebrenice preživeli najveći zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata. Predsednica udruženja Srebreničke majke Hatidža Mehmedović kaže da su dve godine velike i da su očekivali oslobađajuću presudu. "On je stao goloruk nad goloruk narod i najverovatnije mu se i zbog toga sudi", kaže ona.

Negativna reakcija Beograda

Vrlo brzo pošto je presuda dospela u javnost, prva reakcija u Beogradu usledila je od predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je nezadovoljan zbog male kazne koju je dobio Orić. "Dve godine zatvora dobijaju osone koje kradu u samoposluzi i skandalozno je da toliko malu kaznu dobije neko ko je počinio ratni zločin. Haški tribunal zbog svog legitimiteta i kredibiliteta mora ratne zločince da osudi na maksimalno stroge kazne", rekao je Tadić.

Ministar policije Srbije Dragan Jočić ocenio je kao tešku nepravdu presudu Naseru Oriću. "Osmeh na licu ratnog zločinca Nasera Orića dok mu je čitana presuda mislim da najbolje svedoči o tome kako se zlo ismeva pravdi i time svim njegovim žrtvama", rekao je Jočić Beti. Prema njegovim rečima, Orić je počinio mnoge zločine i naneo težak bol mnogim porodicama, ali da posebno boli i peče kada sud presuđuje tako tešku nepravdu.

Savetnik premijera Aleksandar Simić izjavio je da je presuda Oriću veliko iznenađenje i da dovodi u pitanje legitimitet i kredibilitet Tribunala. "Očigledno je reč o dvostrukim aršinima, a to ne može dovesti do opravdanja svrha Tribunala, a to su kažnjavanje ratnih zločina i postizanje uzajamnog pomirenja na prostoru SFRJ", rekao je Simić Beti.

Glavna i odgovorna urednica lista Politika Ljiljana Smajlović za B92 ocenjuje da presuda Naseru Oriću ruši koncept individualne odgovornosti. "Treba reći da su u korist Orića radile i okolnosti, da Tribunal smatra da se Orić ipak branio i da su on i njegovi sunarodnici bili žrtve strašnih zločina i strašnijih zločina od onih za koje je Orić optužen", kaže ona.

Ona navodi i da takva odluka ne može uticati na rešenost Beograda da okonča saradnju s Haškim tribunalom, ali da će uticati na doživljavanje tog suda u Srbiji. "To je verovatno najteži udarac ionako lošem ugledu Haškog tribunala od odluke da Ramušu Haradinaju bude dozvoljeno da se bavi političkim aktivnostima dok čeka presudu. Moglo bi se reći da su to poslednji ekseri koji se ukucavaju u kovčeg ugleda tog tribunala u našoj javnosti", kaže ona.

"Tužba protiv Holandije i UN zbog Srebrenice"

Nemački advokat Aksel Hagedorn namerava da od holandske države i Ujedinjenih nacija sudskim putem traži odštetu za članove porodica oko 8.000 žrtava masakra u Srebrenici. Kako u sutrašnjem izdanju piše Špigl, Hagedorn, šef međunarodnog odeljenja holandske advokatske kancelarije Van Dipen-Van der Krof, zastupa 7.930 Bošnjaka čije su članove porodica ubili pripadnici snaga bosanskih Srba 1995. u Srebrenici.

Nemački magazin navodi da su tužbe već pripremljene za 10 osoba iz Bosne koje će se pojaviti kao podnosioci tužbe. Za ostalih 7.920 Hagedorn i njegove kolege će osnovati fondaciju koja će na sudu tražiti odštetu od Holandije i UN.

Srebrenica je 1995. tokom rata u Bosni i Hercegovini bila zaštićena zona UN koja je trebalo da bude pod zaštitom holandskog dela "plavih šlemova". Svojevremeno je Vlada Holandije pala zbog izveštaja koji je apostrofirao odgovornost holandskog dela "plavih šlemova" za događaje u Srebrenici.

Ostale vestiArhiva