Slovenija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina uputile su Srbiji protestnu notu zbog ove odluke. Ona je, prema tvrdnjama ovih zemalja, u suprotnosti sa Sporazumom o sukcesiji koji su potpisale sve pravne naslednice, a koji garantuje pravo imovine vlasnicima bez obzira na to čiji su državljani.
Tehnička vlada Vojislava koštunice na sednici 19. juna usvojila je izmenu Uredbe o zaštiti imovine delova preduzeća čije je sedište na teritoriji SFRJ, kojom se nalaže sudovima da imovinu tih preduzeća upišu kao društveno vlasništvo.
Ova Uredba iz 2001. predviđala je da zaposleni od poslovnih ispostava formiraju nova preduzeća ili da ih pripoje drugim kompanijama kako bi nastavili da rade. Uredba, međutim, nije dozvoljavala da se imovina tih preduzeća otuđuje, što je sada omogućeno. Slovenija je prva država koja je od Srbije zatražila da ovu odluku stavi van snage.
Metka Karer Lukač, savetnica u ambasadi Slovenije, kaže da preduzeća iz te zemlje „ostaju bez svoje imovine, jer se njihova imovina unosi u registre kao društvena svojina“. Ona kaže da su to preduzeća kao što su Gorenje, Iskra, Slovenija les, Fruktal, Aljuščina i druga preduzaća koja su imala svoje ekspoziture i delove svoijih preduzeća u Republici Srbiji.
U slovenačkoj ambasadi tvrde da samo traže da njihova preduzeća dođu do svoje imovine, i da zbog ovakvog poteza srpske vlade, oni neće sprečavati srpska preduzeća da dođu u posed svoje imovine u Sloveniji.
„Srpska preduzeća mogu da potražuju sudskim putem prema našem zakonodavstvu imovinu koja je u Sloveniji i niko im to ne sprečava“, dodaje Karer Lukač.
U proteklih nekoliko dana protestne note sa istim zahtevom Vladi srbije i nadležnim ministarstvima uputile su i Hrvatska i Bosna i Hercegovina. U Vladi Srbije nisu želeli da komentarišu zašto je Uredba promenjena, ali napominju da će imovinski problem sa ovim državama biti rešen.
Šef Vladine kancelarije za odnose sa javnošću Miki Mihajlović objašnjava da je Vlada Srbije „primila protesnu notu Slovenije i taj problem razmatra ekspertski tim i predstavnici ministarstava i stručnjaci za ovu oblast. Kada taj tim sagleda suštinu problema i kada sačini kompletnu analizu Vlada će upoznati slovenačku stranu i sve druge zainteresovane strane i pokušaćemo da zajednički dođemo do rešenja problema“.
Advokat Zoran Janjić, čija kancelarija se bavi međunarodnim imovinskim pravom smatra da je pravi problem nastao kada je izmenjen zakon o privatizaciji. Naime u stavu koji je dodat predviđa se mogućnost prodaje imovine koja pripada preduzećima iz bivših republika SFRJ.
"Mislim da je greška nastala ne donošenjem ove uredbe jer ona sama po sebi ima zakonskog osnova, nego je zakon o privatizaciji sam po sebi protivan", kaže on.
Advokat Janjić napominje da posledice "ovakve tihe nacionalizacije" imovine stranaca mogu biti velike. Ukoliko preduzeća iz zemalja potpisnica Sporazuma o sukcesiji pred međunarodnim sudom tuže Srbiju, naša zemlja će taj spor sigurno izgubiti. Osim što će im imovina biti vraćena, poreski obveznici Srbije moraće da plate i visoke nadoknade materijalne i nematerijalne štete.

Ostale vestiArhiva