On je rekao da tri do pet milijardi evra direktnih stranih investicija "nije tako nerealan cilj" i napomenuo da je na skupu premijera jugoistočne Evrope u Salcburgu imao biletaralne susrete sa predstavnicima investitora, odakle su stigli signali o njihovom povećanom interesu da dodju i ulažu u Srbiju.
Prema njegovoj oceni, Srbiji se pružila šansa da zainteresuje strane investitore, posle formiranja vlade i jedan od velikih ugovora, sa italijanskim Fijatom već je u fazi finalizacije.
Kada je reč o rebalansu budžeta, koji je ministar finansija Diana Dragutinović najavila za kraj septembra, Cvetković je naveoda će prihvatiti rebalans koji bude predložilo Ministarstvo finansija.
Rebalans budžeta mora biti urađen na takav način da se ostvari ravnoteža između socijalno odgovorne države i razvojnih potreba društva, ali tako da se vodi računa o nivou javne potrošnje, kaže on.
"Ne smemo da dozvolimo da nam tekuća potrošnja pojede budućnost. Ali, isto tako nećemo dovesti ljude do toga da gladuju da bismo imali neku svetlu budućnost. To će biti glavni zadatak budžeta, odnosno ministarstva finansija i ove Vlade", rekao je Cvetković.
Premijer je napomenuo da će prilikom rebalansa budžeta morati da se vodi računa o odredjenim socijalnim davanjima koja su dogovorena i data kao predizborna obećanja. "O tome će se još razgovarati i moramo da sagledamo i bilansne mogućnosti", rekao je Cvetković.
Govoreći o izgradnji saobraćajne infrastrukture u Srbiji, predsednik Vlade je rekao da će završetak dva kraka autoputa na južnom delu Koridora 10 koštati između milijardu i 1,1 milijardu evra, što su sredstva koja Srbija može da obezbedi iz kredita međunarodnih finansijskih institucija (EBRD, EIB, Svetska banka) i iz budžeta.
"To nije veliki novac za nas", naglasio je Cvetković i dodao je javni dug Srbije relativno mali, negde oko 25 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). On je rekao da bi u naredne četiri godine mogli da budu završeni krakovi autoputa od Niša do granice sa Bugarskom i od Leskovca do granice sa Makedonijom, koje je moguće završiti zaduživanjem iz više inostranih izvora i sredstvima iz budžeta.
"Ukoliko bi razgovori o kreditnim aranžmanima započeli uskoro, Srbija bi mogla da dobije sredstva za izgradnju te dve deonice krajem godine", ocenio je premijer i dodao da u realizaciji projekta postoji i problem zemljišta preko koga će biti trasiran autoput, gde postoje vlasnici parcela koji pokušavaju da ucenjuju investitore time što traže enormne sume za eksproprisano zemljište, pošto znaju da će tu da prodje autoput.
"Možemo da idemo na utvrđivanje opšteg interesa, čime mi njih sklanjamo sa terena i možemo da gradimo, a te ucene i rasprave prenosimo na sud kako ne bismo gubili vreme i kasnili sa izgradnjom", rekao je Cvetković.
Kada je reč o severnom delu Koridora 10, koji se poklapa sa delom autoputa Horgoš-Požega, način njegove izgradnje će, prema Cvetkovićevim rečima, biti poznat nakon što budu rešeni međusobni odnosi sa koncesionarom Alpina-Por.
Cvetković je podsetio da koncesionar za izgradnju autoputa Horgoš-Požega nije do 31. marta mogao da ispuni uslove iz potpisanog ugovora, nakon čega je Srbija pristala na produženje roka, da bi se koncesionar u međuvremenu pojavio sa predlozima kojima se suštinski menjaju osnovni elementi ugovora.
"Oni ključno menjaju ono što smo se dogovorili. Pa, ako ključno menjate, mi to ne možemo da prihvatimo. U medjuvremenu smo dobili poziv za sastanak, na kojem će izložiti inovirani predlog. Očekujem da vidim šta će nam predložiti. Bio bih najsrećniji da izađu sa predlogom i kažu da ostaju pri prvom ugovoru, kako smo dogovorili. Onda mi skidamo taj problem sa našeg dnevnog reda i koncentrišemo se na dva kraka koridora na jugu", objasnio je Cvetković.
Premijer je najavio da će se u četvrtak sastati sa predstavnicima koncesionara kako bi saslušao nove predloge. "Oni su sada i dalje obavezni da sprovedu ugovor koji postoji, a mi smo i dalje obavezni da taj ugovor prihvatimo, ali takav kakav jeste... Dokle god oni prihvataju da održe postojeći ugovor, mi nemamo razloga da izlazimo iz koncesije", objasnio je Cvetković.
Prema njegovim rečima, ukoliko dogovor ne bude postignut, ostaju dve mogućnosti: da ugovor bude sporazumno raskinut i da koncesionaru kao znak dobre volje bude vraćena položena garancija od 10 miliona evra ili da Srbija sačeka kraj godine i istek roka za realizaciju ugovora, utvrdi da koncesionar nije ispunio ugovorene obaveze, naplati 10 miliona evra položene garancije i potom potraži alternativno rešenje za gradnju autoputa.

Ostale vestiArhiva