- Jesam. Ja sam Radovan Karadžić.
To su bile prve javne reči bivšeg predsednika Republike Srpske posle 13 godina skrivanja. U teget odelu koje je poneo iz Beograda, ostareo i osedeo, ali istog pogleda kao ranije, Karadžić je ušao u sudnicu 1 Haškog tribunala u pratnji dvojice stražara. Seo je na istu onu stolicu sa koje je donedavno Slobodan Milošević poručivao da ne priznaje taj “lažni sud”.
- Ja sam sudija Alfons Ori i predsedavaću vašim prvim stupanjem pred sud - predstavio mu se holandski delilac pravde. - Pre svega hteo bih da budem siguran da možete da pratite postupak na svom jeziku. Ako u bilo kom trenutku ne budete dobijali prevod ili vam bude teško da razumete jezik, molim Vas da me obavestite.
- Gospodine Karadžiću, vidim da ste sami u sudnici - “primetio” je Ori. - Odnosno, ne vidim da je sa vama branilac koji vas predstavlja ili vam pomaže u ovom trenutku. Da li je to Vaša odluka?
- Imam ja nevidljivog savetnika, ali sam odlučio da se sam branim - odgovorio je Karadžić smeškajući.
- Obavešteni ste da vam se osim vašeg nevidljivog savetnika može dodeliti dežurni branilac, zar ne - pitao je sudija.
- Jesam, ali sam se tog prava odrekao - rekao je Karadžić.
Sudija Ori je zatim referisao da su do sada podnete tri optužnice protiv Karadžića, a zatim je izneo, kako je rekao, “kratak istorijski referat” o njima.
Rekao je kako se u njima navodi da je Karadžić od 17. decembra 1992, pa do 19. jula 1996. godine, bio isključivi predsednik RS. I kako je na tim položajima imao snagu i ovlašćenja nad bosanskim Srbima, uključujući vojne, paravojne i policijske jedinice, kao i kontrolu nad svim organima SDS i vlade, kriznim štabovima i ratnim komisijama, koje su učestvovale u zločinima koji se navode u optužnici.
Sudija Ori je nabrajao mesta u kojima su počinjeni zločini, dok bi se Karadžić povremeno promeškoljio u stolici, ponekad gledao u njega, a s vremena na vreme i nezainteresovano, prelazio pogledom po sudnici.
- U jednoj tački optužnice se teretite za geocid, u jednoj za saučesništvo u genocidu, u pet za zločine protiv čovečnosti i u četiri za ratne zločine.
Alfons Ori je, zatim pitao Karadžića za njegove generalije, ime, prezime, mesto i godinu rođenja, kao i na kojoj je adresi boravio u trenutku hapšenja.
- Moja porodična kuća nalazi se na Palama, Krivače, u Republici Srpskoj - odgovorio je Karadžić. - A, ako me pitate za neoficijelnu adresu na kojoj sam bio u vreme promene identiteta, bila je to Ulica Jurija Gagarina 267.
Bivši predsednik Republike Srpske zatim je potrvdio da je njegova porodica obaveštena o tome da je on uhapšen i prebačen u Tribunal. Na pitanje Orija da li ima bilo koga ko još treba da bude obavešten da je on uhapšen, Karadžić je rekao:
- Ne verujem da postoji bilo ko ko ne zna da sam uhapšen - rekao je Karadžić, i ponovo se nasmejao.
- A da li je ambasada zemlje čiji ste državljanin obaveštena da ste u protvoru?
- Ja se smatram državljaninom BiH, Republike Srpske, Crne Gore i Srbije. Na aerodromu sam se sreo sa predstavnicima BiH i Srbije. Iz Crne Gore nije niko bio.
- Ne ulazim sada u to da li ste državljanin Crne Gore, ali da li želite da ih neko obavesti da ste ovde? - pitao je Ori.
- Ako ne znaju da sam ovde, neka ih neko obavesti. Ali, ne trebam njihovog predstavnika.
Karadžić je u četvrtak, kako se moglo i pretpostaviti, načeo i temu sporazuma sa Ričardom Holbrukom. Rekao je kako su 1996. godine, njegovi ovlašćeni predstavnici i ministri iz ruku Ričarda Holbruka dobili ponudu od SAD.
- Prema njoj je trebalo da učinim neke gestove, da se povučem iz javnog života, a da SAD, zauzvrat, preuzme neke svoje obaveze - ispričao je Karadžić. - To je bilo u ime SAD, a ne u nečije privatno ime. Moja obaveza je bila da se povučem i da ni na koji način ne ometam primenu Dejtonskog sporazuma.
Sudija ori ga je prekinuo, ali je Karadžić rekao da će ta priča dati odgovor na pitanje zbog čega je tek danas pred ovim sudom, a ne 1997. ili 1998. kada je “ozbiljno namerio da doće”.
- Ali, tada sam mogao da budem likvidiran, jer je neko iz Stejt Departmenta pokušao da povuče optužnicu, ali je tadašnji tužilac Ričard Goldston zapretio ostavkom. Strahujem i dalje za svoj život. Opasnost vidim u Holbruku. Ovde se radi o životu i smrti. Ako Holbruk i dalje želi moju smrt i žali što nema smrtne kazne, onda je pitanje da li ja treba da strahujem da me njegova ruka i ovde stigne.
Pored brige za svoj život izrazio je i zabrinutost zbog najave tužioca Branerca da će proces biti “brz” uz opasku da je “brzina dobra za revolveraške obračune, a da pravni proces zahteva vreme”.
Novo izjašnjavanje o krivici zakazano je za 29. avgust, jer je Karadžić rekao da ne može da dođe 28.

Elementarna nepogoda
Radovan Karadžić je u četvrtak rekao da želi sam da se brani. Ori mu je rekao da će kasnije popričati o tome kakvi su sve rizici ukoliko neko želi tako da se zastupa.
- Podrazumevao sam da sam rekao da ću se sam braniti ne samo na prvom pojavljivanju, nego tokom celog procesa. Bez obzira šta ja mislim o ovoj ustanovi. Uz svo poštovanje vaših ličnosti, ja ću se od nje i pred njom braniti kao što bi se branio od bilo koje elementarne nepogode kojoj takođe osporavam pravo da me napadne.

Bio sam otet[b]
Sudija Ori u četvrtak nije dozvolio Karadžiću da pročita izjavu koju je napisao na četiri stranice o tome kako je uhapšen u Beogradu. Ali, Karadžić je ipk rekao da je u Beogradu neregularno uhapšen.
- Otet sam od civila koje nisam mogao da identifikujem i tri dana držan na mestu za koje nisam znao. Nisam imao pravo na telefonski poziv, ni na poruku prijateljima, da me ne traže po bolnicama i mrtvačnicama. Sudija je rekao je da shvata da je ta tema važna i uputio ga da podnese preliminarni podnesak.

[b]Ivan Karadžić: strahujem od takve pravde
Svi Karadžići u četvrtak su pratili direktan TV prenos prvog Radovanovog pojavljivanja pred Haškim tribunalom.
- Mom bratu, video sam, nije bilo lako, to me je potreslo - kaže za “Novosti” Ivan Karadžić. - Ne samo zbog tako strašnih optužbi i čitave atmosfere stvorene u stranim medijima, gde ga predstavljaju kao najzad “uhvaćenu zver”, već i zbog spoznaje da ga posle toliko godina u takvim okolnostima gledaju i porodica i čitav srpski narod.
Ivan je očekivao da će sud odgovoriti Radovanu zbog čega će njegovo suđenje biti drugačije od svih dosadašnjih, skraćeno, šturo.
- Čemu tolika žurba Tribunala? - pita se Ivan Karadžić. - Zašto mu nisu dozvolili da u samo nekoliko minuta ukaže na izglednu mogućnost neregularnog suđenja? Sudija ga je stalno “sekao”. Strahujem da će to i ubuduće biti praksa u Hagu. Video sam da Radovan odmerava svaku reč. Možda su neki očekivali njegovo žustrije reagovanje i sam nastup. Shvatio sam da nije slučajno uzeo mesec dana predaha, ne izjašnjavajući se o optužbama.

Kao kad mrtav ustane
Sreda ujutro. Mir u kući porodice Karadžić u paljanskom naselju Podkoran posle noći provedene uz televizor i prenos Radovanovog puta u Hag. Sat otkucava 9.40. Tišinu preseca zvonjava telefona.
Novinari! Jednoglasno konstatuju Ljiljana Zelen-Karadžić i njena sestričina Dragana, dok razmišljaju da li uopšte da se jave. Dodatno ih zbunjuje to što telefon ne može da identifikuje poziv.
Dragana odlučuje da, ipak, podigne slušalicu. S druge strane dobro poznat glas:
- Ljiljo, je si li to ti?
- Ne, tečo, Dragana je... Samo trenutak - uzbuđeno je gurnula slušalicu u tetkinu ruku.
- Da - javila se Ljiljana, još ne sluteći ko je na drugoj strani.
Ponovo ista rečenica:
- Ljiljo, je si li to ti?
- Ja sam - tiho je procedila Ljiljana i emocije su eksplodirale...
Radovan je bio snažniji ili je vešto krio emocije postavljajući pitanje za pitanjem...
- Kako si? Kako su deca? Unuci?
Uzaludni su bili Ljiljanini pokušaji da kaže nešto smisleno. Opet je Radovan preuzeo reč:
- Evo, stigao sam. Živ sam. Upravo sam prošao lekarske preglede i dozvolili su mi jedan telefonski poziv.
Još nekoliko rečenica i prošlo je dozvoljenih pet minuta.
- Pozdravi sve i jedva čekam da se vidimo - rekao je Radovan na kraju.
Odmah se okupila cela porodica da čuje kako je tekao prvi razgovor.
- Ničega se ne sećam - svedočila je ukućanima Ljiljana. - Posle šest godina se čujem s njim. To je kao da pričaš sa dragom osobom, koja je umrla, a sad se podigla iz mrtvih. Delovao mi je smireno, a kako mu je, on sam najbolje zna...
Svaki put kada se priseti razgovora, Ljiljana ne može da sakrije emocije. Ipak, nekoliko sati posle razgovora, morala je da nastavi dalje. Sa ćerkom Sonjom, otišla je po dokumente, koje joj je Lajčak oduzeo i vratio, tek kad je njen muž prebačen u Hag.
Kada će se ponovo Radovan javiti, niko ne zna. Pronela se vest da će mu biti dostupan telefaks, kao deo opreme za samostalnu odbranu. Zato su se ukućani potrudili da nabave faks mašinu, kako bi uskoro mogli bar da se dopisuju.

Neće se rugati
Pravni tim za pomoć u odbrani Radovana Karadžića veruje da će mu biti dozvoljeno da se pred Haškim tribunalom brani sam. Advokat Goran Petronijević kaže da prvi predsednik Republike Srpske nema nameru da opstruiše suđenje, i da mu je cilj da što pre iznese dokaze.
- Tribunal uvek može pronaći neki razlog za nametanje branioca, ali, ipak, mislim da će Radovanu biti dozvoljeno da se brani sam - navodi Petronijević.
Dok se pravnici konsultuju kako će i kojim savetima najbolje da pomognu Karadžiću, haški sud istražuje ima li on novca za odbranu.
- To je redovna procedura suda da proverava finansijsku situaciju optuženika - kaže Petronijević. - Bez obzira na to, jasno je da porodica Radovana Karadžića, ona na Palama, ali i u Beogradu, nema novca ni za život, a kamoli da plaćaju odbranu. Oni su poslednjih godina bili u nekoj vrsti ropstva.
Neposredno posle Karadžićevog pojavljivanja pred sudijom Orijem, advokat Svetozar Vujačić izjavio je za “Novosti” da se njegov klijent držao dogovorenog scenarija:
- Zaboravio je samo da kaže da neće iznositi svoju odbranu dok mu se ne vrate laptop i 50 diskova sa snimljenom dokumentacijom. Ukoliko država Srbija odbije da mu vrati zaplenjene stvari, on će zahtevati od Tribunala da to bude urađeno.
Advokat je dodao i da je dogovor da se Karadžić javlja porodici, a ne pravnom timu zbog ograničenog broja implusa.

Uzeli dokaze odbrane
Haško tužilaštvo će ovih dana, izmeniti optužnicu protiv dr Radovana Karadžića, koncentrisaće se na najteža dela i instistiraće na individualnoj odgovornosti - kaže za “Novosti” Milivoje Ivanišević, direktor Centra za istraživanje zločina nad srpskim narodom, koji je i član tima odbrane bivšeg predsednika RS. - Time će pokušati da skrate ceo proces. Optužnica će “ličiti” na onu protiv Slobodana Miloševića, a svakako da će se insistirati na dokazivanju genocida. Tužilaštvo će se oslanjati na već “dobijene” presude i već za njih dokazane krivice osuđenih Srba iz RS (Biljana Plavšić, na primer).
Kako će odbrana parirati?
Svetozar Vujačić, jedan od Karadžićevih advokata, tvrdi da su, prilikom pretresa stana u kome je Radovan boravio kao doktor Dabić (Ulica Tihomira Trajkovića 45, Ugrinovci) agenti BIE oduzeli i nisu vratili laptop, novac i 50 diskova na kojima je bila kompletna odbrana!
- Polovina dokumenata koji bi mogla da ospore sve navode tužioca već su u arhivama Tribunala - rekao nam je Radovanov brat Luka Karadžić. - Do njih su došli predstavnici tužilaštva, boraveći 1997. i 1998. godine u BiH i RS.
Tribunal je došao i do svih Karadžićevih naredbi i u originalnoj i štampanoj formi sa Radovanovim potpisom i potvrdio da su - validne.
Karadžić je preko “poštara”, u više navrata slao zapise, analize i ekspertize, odnosno dokaze o Miloševićevoj nevinosti. Potpisivao se kao “Ljubitelj istine” i “Borac za istinu”, otkriva nam Ivanišević. Sada će to poslužiti u njegovoj odbrani.
“Novosti” saznaju da su u stanu koji je koristio Radovan, kao Dragan David Dabić pripadnici BIA boravili pet sati, neposredno posle hapšenja. Toliko je trajao pretres. I, saznajemo, postoji i “Zapisnik o pretresu stana i drugih prostorija” i, što je bitnije, “Popis privremeno oduzetih predmeta”, zaplenjenih stvari.
Tu piše, između ostalog, da je zaplenjen jedan disk marke “tošiba”, 23 velika i šest malih blokova ispisanih Radovanovom rukom. Zaplenjene su i sve naredbe Glavnog štaba Vojske RS, koje su se našle u stanu. Oduzeta je i Naredba predsednika RS o utvrđivanju stanja i kretanja republičkih robnih rezervi. Isto tako, piše u popisu, oduzeta je Službena zabeleška o nestanku arhive predsednika RS, izvodi iz perioda 1992-1998. godine.
U popisu je i “Obračun primanja Dabića za jun 2007. godine” i pisma adresirana na to ime.

Lovci na laptop
Nije mi poznato ko je Radovanu Karadžiću oduzeo laptop i 50 diskova gde se nalazi njegova planirana odbrana pred sudom u Hagu, dosta dokumenata - kaže advokat Goran Petronijević, član tima za odbranu prvog predsednika Republike Srpske. - Imali su dovoljno vremena da sve prekopiraju. Sada je 14. dan od hapšenja, a ništa nije vraćeno. Na spisku oduzetih stvari čak se i ne pominju laptop i diskovi. U petak ćemo poslati pismo istražnom sudiji, direktoru BIE, čelnicima policije. Pitaćemo gde su oduzete stvari. Ukoliko ne dobijemo odgovore, podnećemo krivične prijave. Ne mogu da verujem da država krije njegovu odbranu. Ima on dosta toga u glavi, ali je mnogo šta na tim diskovima. Petronijević ironično zaključuje da je laptop možda kod nekih lovaca na nagrade, pa će uskoro da stigne ponuda koliko novca traže za vraćanje dokumenata.

Muslimani i Hrvati od pomoći
Muslimani i Hrvati su Tribunalu poslali gomilu materijala, pre svega onih koji terete Srbe - kaže Ivanišević. - Ali, pravo iznenađenje za nas bilo je kada smo ustanovili da ima dokumenata koji idu u prilog okrivljenim Srbima, tada najviše Miloševiću. Tužilaštvo je to krilo. Ako se Tribunal “pritisne”, moraće da ih ustupi odbrani, jer znamo da postoje.

Zajedno za deset dana
ČlanoviI porodice Radovana Karadžića u četvrtak su užurbano pripremali dokumentaciju za dobijanje putnih isprava, kako bi spremno dočekali mogućnost odlaska u Hag. U Kancelariji Haškog tribunala u Sarajevu kažu da procedura za dobijanje dozvole traje deset dana, ali i da može da se skrati u izuzetnim slučajevima.
Sonja Karadžić-Jovićević rekla je za “Novosti” da je porodica u četvrtak predala zahteve za pasoše:
- Želimo da imamo sve potrebne dokumente, kako bismo, kada budemo mogli da putujemo u Hag, sve bilo spremno. Rečeno nam je da bismo pasoše mogli da dobijemo u ponedeljak ili utorak.
Predstavnik Sekretarijata Tribunala Matijas Helman kaže za “Novosti”:
- Prema važećem pravilniku Sekretarijat je dužan da donese odluku u roku od deset dana, ali može da to uradi i u kraćem roku - kaže Helman. - Mi se trudimo da prema optuženicima postupamo humano i sigurno je da ćemo dati dozvolu Karadžićevoj porodici da dođe u posetu. Dakle, daćemo preporuku Holandiji da porodici izda vizu.

Uz ikonu na put
U koferu doktora Radovana Karadžića nije bilo mesta za jedan beli papir. Nije reč o nekakvom dokumentu koji bi mu olakšao odbranu pred haškim tužiocima, već o poruci za njegovog sinovca Dragana koju je zaboravio u ćeliji Specijalnog suda. Ili nije stigao da uruči onom kome je namenjena...
To parče hartije došlo je u ruke novinara “Novosti”. Svojevrsni spisak želja najpoželjnijeg “plena” Tribunala.
Čitko, prvi predsednik RS, pošto je saznao da ga očekuje neodložni put, popisao je stvari koje je želeo da ponese sa sobom u Hag.
Jednu po jednu sitnicu, koje su mu mnogo značile.
Doneti iz stana - zamolio je svog sinovca:
Prvo - ikonu Hrista.
Drugo - roman Miloša Crnjanskog “Roman o Čarnojeviću”.
- I tatinu i maminu sliku, negde su u vitrini u spavaćoj sobi. Staklo neće dati - pisao je najtraženiji haški begunac. - Saletovu i Braninu sliku, bila je na ikoni Trojeručice.
Neke fotografije, priznao je, sakrio je u kutiji “plazma keksa”. Rekao je da se fotokopiraju, a da originale predaju supruzi Ljiljani. Tražio je hitno i nekakav zeleni rokovnik sa svim papirićima.
I opet - knjige. Rajka Petrova Noga, Mome Kapora, Đorđa Sladoja, Brane Crnčevića, Miroslava Toholja. U prtljag je želeo da stavi i “Gospođu Dalovej” Virdžinije Vulf, pesme Emili Dikinson, “Karamazove”, Šekspirove “Sonete”, latinske citate... Žuti rokovnik, obavezno - zahtevao je.
Pred let u jednom pravcu poželeo je dosta sirove golice, dve kutije sojinog mleka u prahu, desetak paketića ovsenih krekera iz prodavnice zdrave hrane...

Tužba zbog slike
Slike Radovana Karadžića, ošišanog i obrijanog, kada je skinuo “masku” Dragana Dabića pojavile su se u javnosti. Ne zna se ko ga je fotografisao, niti kako su dospele u ruke stranih i domaćih medija. Porodica Karadžić i njihovi advokati kažu da oni nemaju veze sa njihovim obelodanjivanjem. Brat Luka Karadžić najavljuje da bi porodica mogla da zatraži odštetu, jer dozvolu da se u javnosti pojavi Radovanova slika, za koju se pretpostavlja da je napravljena u Specijalnom sudu, nikome nisu dali.
Fotografije je mogao da napravi bilo koji zaposleni u ovoj zgradi, ne samo fotoaparatom, već i mobilnim telefonom.
- Imao sam pravo da pregledam sve, osim fotografija koje su bile zapečaćene u koverti. Možda su ih mediji dobili iz policije.
U četvrtak je Ministarstvo pravde demantovalo da je fotografija snimljena u prostorijama za koje su nadležni pripadnici službe obezbeđenja Okružnog zatvora, ali to ne znači da nisu napravljene u Specijalnom sudu.

Šešelj ga sačekao
Koga je od zatvorenika Haškog tribunala po dolasku prvo video Radovan Karadžić? A, koga bi drugog do Vojislava Šešelja! Kako “Novosti” nezvanično saznaju, predsednik Srpske radikalne stranke sačekao je najnovijeg stanara Međunarodnog suda pravde u Sheveningenu.
Potvrdu o tome da li je prvi razgovor, pa bio on samo pozdrav, Karadžić obavio sa Šešeljem, pokušali smo da dobijemo od supruge lidera radikala Vojislava Šešelja. U telefonskom razgovoru za “Novosti”, Jadranka Šešelj, bila je dvosmislena.
- Sasvim je sigurno da ga je Voja tamo sačekao - kaže Jadranka Šešelj. - Nismo se još čuli, obično mi se javlja predveče. I da su se sreli, i da Radovan stoji pored njega, to ne bi smeo da mi kaže. Mislim, Voja sme sve, ali zbog pravila i režima koje su nam nametnuli ne bi smeo da mi priča o ostalim optuženicima. U ponedeljak putujem u Hag, pa ću saznati sve, da li ga je video, šta mu je rekao...
Jadranka Šešelj objašnjava da nije nemoguće da se zatvorenici sretnu, jer su pravila o tome ko sme da se sreće s kim, malo blaža.
- Zatvorenici su smešteni u tri dela. U onom gde se nalazi Momčilo Krajišnik, Radovan ne bi trebalo da bude smešten. U drugom delu su Pandurović, Borovčanin... A, u trećem gde je Voja, mogao bi da bude Karadžić. Možda su ga tu smestili, jer je odlučio da se brani sam - kazala je Jadranka Šešelj i još jednom dodala:
- Voja ga je sigurno tamo sačekao.

Ostale vestiArhiva