Poslanici skupština tri opštine sa severa Kosova, iz Zvečana, Leposavića i Zubinog Potoka, odlučili su početkom prošlog meseca da prekinu svaku saradnju sa privremenim kosovskim institucijama u Prištini. Istu odluku ubrzo je donelo i Savetodavno telo za severnu Mitrovicu.

- Povod za ovakvu odluku, donetu 5. juna, bilo je ubistvo Miljana Veskovića u Zvečanu, kao i pogoršanje bezbednosne situacije na severu Kosova. Samo u ovoj godini na Kosmetu se dogodilo više od 190 etnički motivisanih zločina nad Srbima, a da niko nije odgovarao. Zbog toga smo odlučili da prekinemo svaku saradnju sa privremenim institucijama, dok se zločinci ne pronađu - rekao je za Glas predsednik SO Zvečan Dragiša Milović i dodao da se odluka ne odnosi i na predstavnika međunarodne zajednice.

Nema saradnje sa zločincima
NJihov primer sledio je Leposavić.

- Na vanrednoj sednici SO doneli smo istovetnu odluku jer smatramo da ne možemo sarađivati sa onima koji podržavaju sadašnje zločine, ili su ih sami činili, a sada su u institucijama. S obzirom na to da nijedan zločin nije rasvetljen, a počinioci nisu otkriveni, zahtevali smo da ubuduće u istražnim radnjama učestvuju i pripadnici MUP-a Srbije, a shodno Rezoluciji SB UN 1244, tražimo povratak srpske vojske i policije. KPS prikriva podatke, a sumnja se da se dokazi uklanjaju, kako bi se situacija stalno držala pod tenzijom. Mi nemamo poverenje u kosovske institucije jer u njima sede zločinci - objasnio je predsednik SO Leposavić Velimir Bojović i dodao da raskid svih veza sa Prištinom podrazumeva i prekid primanja iz kosovskog budžeta.

Istovetnu odluku donelo je i Savetodavno telo za severnu Mitrovicu, na čelu sa Srbom Milenkovićem. Oni upozoravaju da privremene institucije u Prištini ne poštuju ni sporazum iz novembra 2001, koji su potpisali tadašnji predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović i šef Unmika Hans Hekerup. Posledica toga je onemogućavanje da se u severnoj Mitrovici organizuje lokalna samouprava.

Srbi sa severa Kosova traže od međunarodne zajednice zaštitu, ali i odgovornost Kfora, Unmika, Kosovske policijske službe (KPS) i tužilaštva. Ovim odlukama uskraćeno je poverenje KPS-u. Zvečanci su, uz zahtev da se vrate srpska vojska i policija, naveli da će, ukoliko to ne bude ostvareno, raspisati konkurs za prijem 999 policajaca.

Najdalje u svojim zahtevima otišli su, čini se, poslanici u Zubinom Potoku koji prekid saradnje nisu oročili sa "dok se ne otkriju zločinci". Poslanici SO Zubin Potok jasno su rekli da su kosovske institucije nelegitimne i biće takve dok im je cilj nezavisno Kosovo, i da sa onima koji se zalažu za to saradnja nije moguća.

- Ni pre, ni sada, niti ćemo ubuduće institucije u Prištini smatrati za svoje. Kosovske institucije su za nas sporne, posebno od kada su na njih prenete ingerencije iz oblasti bezbednosti i pravde. Mi ne možemo imati poverenje u ljude koji su činili zločine - kategoričan je predsednik SO Zubin Potok Slaviša Ristić.

Napetost kod Srba izazivaju i sve češće izjave međunarodnih zvaničnika da bi Kosovo i Metohija vrlo brzo moglo da postane nezavisno. Srbi ne žele da žive u nezavisnom Kosovu, pa se pominje da će, u tom slučaju, održati referendum.

Ne prihvataju podele

- Mi nikada nismo pominjali referendum. Zbog čega bismo se izjašnjavali gde želimo da živimo, kada živimo u Srbiji. Mi jasno i glasno govorimo da nećemo prihvatiti nikakvo nametnuto rešenje i ostaćemo tamo gde jesmo - u Srbiji - izričit je Ristić.
NJegovo mišljenje dele i predsednici ostalih srpskih opština.

- Ako rešenje, ipak, bude nametnuto, bićemo prinuđeni da se izjasnimo da li želimo da živimo u nezavisnom Kosovu, ili ne. Jedno mora biti jasno - ovdašnji Srbi ne žele da napuste Kosmet, ali je, da bi normalno živeli, potrebno stvoriti materijalnu bazu - istakao je Bojović.

Severna Mitrovica je trn u oku Albancima, ali i međunarodnoj zajednici. Ona je i ključna za opstanak Srba na severu Kosova. Iako je to jedina multietnička opština, u Prištini, ali i u Briselu, NJujorku i svetskim centrima moći, to kao da se ne vidi, već se Srbi optužuju da žele podelu Kosmeta.

- Mi nismo za podele. Ali, ako Kosmet bude izdvojen iz Srbije, onda će to biti podela koju je izvršila međunarodna zajednica - primećuje Bojović.

Milović podseća na stavove Kontakt grupe da nema povratka na staro, prisajedinjenja Kosova nekoj susednoj državi, niti podele.
- U tom slučaju, ne sme biti ni podele Srbije, a odvajanje Kosova bi upravo bilo to i samo bi potvrdilo postojanje dvostrukih standarda kod međunarodne zajednice koja žmuri na nesprovođenje Rezolucije SB UN 1244. Srbija je, setimo se, bombardovana zbog navodnog nedemokratskog režima i humanitarne katastrofe. Sada su Srbi na Kosmetu najugroženiji narod u Evropi, a oni koji su ih doveli u ovu situaciju, oni koji su sproveli egzodus, koji su počinili najveće zločine, nagrađuju se državom. Mi samo hoćemo ista prava koja imaju Albanci - istakao je Milović, a Ristić dodao : - Ako oni neće Vladu Srbije, ni mi nećemo Vladu Kosova.

Ono što Srbi sa severa Kosova traže može se svesti u jednu rečenicu: koliko prava Albanci imaju u odnosu na Beograd, toliko prava Srbi žele u odnosu na Prištinu.

MALO MOŽE ZNAČITI MNOGO

U ovom delu južne srpske pokrajine skoncentrisan je najveći broj prognanih s Kosova i Metohije. Tu je premešten Prištinski univerzitet, mnogo je mladih i svi očekuju posao.
- Država Srbija, iako i sama u teškoj situaciji, pomagala je i pomaže ovdašnje, ali očekujemo da se to nastavi kroz konkretne programe koji će omogućiti otvaranje novih radnih mesta, davanje stambenih kredita pod povoljnim uslovima. Novac za to mogao bi da se dobije izdvajanjem dinara od svake prodate paklice cigareta, ili flaše pića, ili izdvajanjem procenta od PDV-a - smatra Milović.

SARADNJA S KFOROM

Novu napetost kod Srba uneo je povratak jednog broja vojnika Kfora u baze na severu Kosova. Strahuje se da bi to moglo da znači pripremu za razgraničenje sa Srbijom.
Komandant NATO snaga za jugozapadnu Evropu, čije je sedište u Napulju, admiral Henri Urlih, tvrdi da su jedinice za hitne intervencije dovedene zbog pojačane bezbednosti. I komandant Kfora, general Đuzepe Valato, tvrdi isto.
Srbi su nepoverljivi, ali se nadaju da će nastaviti dobru saradnju sa Kforom, kome zameraju što je podržao formiranje Kosovskog zaštitnog korpusa, koji čine nekadašnji pripadnici OVK.

Ostale vestiArhiva