Vesti
Društvo i ekonomija
Meso poskupljuje i pored intervencije države
09.08.2008. 14:00
Izvor: Politika
Meso poskupljuje i pored intervencije države
Juneći i svinjski but poskupeli preko 500 dinara po kilogramu, a apsurd je da je Direkcija za robne rezerve u poslednjih mesec dana iznela na tržište jevtinije meso
Poslednjih dana cene mesa u Srbiji kao da su dobile vetar u leđa. U mesarama u prestonici i svinjski i juneći but koštaju oko 500, pa i više dinara po kilogramu. U odnosu na pre mesec dana to je poskupljenje od nekoliko, možda i desetak, procenata, a apsurd je da je u istom periodu država intervenisala mesom iz robnih rezervi kako bi ono pojeftinilo.Pošto ova mera nije dala rezultate nesumnjivo joj valja tražiti grešku.
Podsećanja radi, Direkcija za robne rezerve započela je isporukumesa na tržište iz svojih zaliha krajem juna kada je cena žive vage svinjabila 140-145 dinara po kilogramu. Ovih dana za tovljenike kupci moraju da izbroje 155, pa i 160 dinara po kilogramu. Cena žive vage svinja u Srbiji tako je dostigla i prestigla dva evra po kilogramu što je do sada nezabeleženo.
Meso je plasirano u prodavnice„Big Bula” iz Bačinaca, „Topole” iz Bačke Topole, „Divaca” iz Valjeva i „Poleta” iz Bora, a cena kilograma svinjskog buta iz rezervi bila je 350 dinara.Čelnici Direkcije za robne rezerve posle toga su izjavljivali da je ta intervencijaomogućila da se cena mesa snizi za oko pet odsto.
Pa kako je onda nastala ovamućkalica sa cenama?
Poznavaoci prilika kažu da se još osećaju posledice lanjskog pokolja stoke zbog niske cene, ali i da je sada očigledno da je Direkcija intervenisala malom količinom mesa, možda sa tek nekoliko hiljada tona, što je zanemarljivo, i pri tom ga plasirala u nekoliko prodavnica samo navedenih klaničara. Oni koji se duže bave ovom problematikom kažu da u ovom slučaju, kada je država intervenisala, nikakve veće ponude mesa, zapravo, nije bilo niti je moglo da bude. To su, naime, svinje koje farme redovno tove, a kada ih na osnovu ugovora sa farmama Direkcija „povuče”, to znači da je za te količine uskraćen neki redovni nabavljač mesa od tog proizvođača. Samo u slučaju da je Direkcija imala meso u hladnjačama i time intervenisala moglo je da dođe do veće ponude i nekog pojeftinjenja.
Predsednik grupacija klanične industrije u Privrednoj komori Srbije i dugogodišnji direktor novosadske „Neoplante” Momir Jovanović kaže da je uzrok najnovijeg poskupljenja klasičan odnos ponude i tražnje.
– Uprkos smanjenju stočnog fonda i lanjskom pokolju stoke zbog niskih cena nema nestašice. Tražnja je veća od ponude i nema razloga za pojevtinjenje. Mi klaničari plašimo se da će ovako visoke cene da se zadrže do kraja godine. Teško jeprognozirati kada će doći do preokreta. Ljudi su se opekli, neke velike farme su zbog gubitaka prestale da rade. To što ova intervencija Direkcije robnih rezervi nije dala rezultate ukazuje da državne mere pomoći agraru moraju biti dugoročne i „bogatije”. Ne možemo porediti cene mesa kod nas i u Evropskoj uniji, gde je cena žive vage niža nego kod nas jer oni imaju velike dotacije za agrar pa zato krize u svinjarstvu, koje svuda postoje, nisu tako česte i drastične – objašnjava Jovanović.
Drugi naš sagovornik iz klanične industrije, koji je želeo da ostane anoniman, jer zbog svoje kritike na račun intervencijeRobnih rezervi ne želi da se javno zamera državi, rekao je da je sadašnja kriza u svinjarstvuprouzrokovana smanjenjem stočnog fonda na vrhuncu.
– U februaru i martu stočna hrana bila je skupa, kukuruz 16 i više dinara, pšenica preko 20 dinara po kilogramu, a nije se znalo kakav će biti rod žitarica. U to vreme vrednost tovljenika, od oko 80 dinara po kilogramu, bila je potcenjena. Zbog takvog rizika tov niko nije smeo da zanavlja, pa se sada nudi malo stoke. Sem toga, kod nas je sada mnogo apsurda. Jedan je to što su izjednačene cene tovljenika iz individualnog tova i sa farmi, a ovi prvi su uvek jevtinijizato što su nekvalitetniji i što je njihova proizvodnja jevtinija. Tako nešto se dešava jednom u šest godina i ukazuje da su mali farmeri poklali svoja stada, pa je tako njihova manja ponuda jednako skupa kao i onih većih proizvođača. Drugi apsurd je da pada cena stočnoj hrani, kukuruzu, pre svega, a da od toga nema nikakve koristi. Stoke je malo pa se kukuruz ne traži, a kad se poveća tov krenuće i rast cene kukuruza. Moguće je da se tov poveća od jeseni, ali to znači da pre marta nema jevtinijeg mesa – kaže ovaj klaničar.