Vesti
Društvo i ekonomija
Cena hleba ne popušta14.08.2008. 12:00
Izvor: Večernje novosti
Žetva neće menjati cenu hleba, uprkos tome što nabavljaju brašno po nižim cenama. Pšenica trenutno na Produktnoj berzi u Novom Sadu košta između 14 i 16 dinara za kilogram, što je u odnosu na mart, pojeftinjenje za oko 40 odsto, dok je cena brašna „pala“ za petinu i sada košta 26-27 dinara za velike proizvođače. Zato se nameće i pitanje, da li će za isti procenat doći i do pojeftinjenja vekne.
Pekari uglas odgovaraju da tako nešto nije moguće. Uglavnom u prvi plan ističu poskupljenje energenata, pa tako proizilazi da je osnovna sirovina sada sporedna stvar, iako su je stavljali u prvi plan kada su tražili poskupljenja.
Zoran Pralica, predsednik Udruženja privatnih pekara Srbije, ističe da su mlinari važna karika u „hlebnom“ lancu. On kaže da je pšenica na berzi pala na 15 i 16 dinara, ali naglašava da oni brašno i dalje plaćaju od 29 do 31 dinar za kilogram. Poslednjih godinu dana, čak trećina malih mlinova u Srbiji prestala je sa meljavom, a sada se stvara mogućnost da ponovo rade i zarade. Jer, veliki mlinovi su lane otkupili ogromne količine pšenice po 11 i 12 dinara, skladištili je u silosima, a kasnije je prodavali po duplo većoj ceni. Oni su tako diktirali i cenu hleba.
- Nema elemenata za pomeranje cena hleba „na gore“, ali ni prostora da se one obore - tvrdi Momir Lazić, direktor Beogradske pekarske industrije i „Klasa“, dodajući da lanjsko poskupljenje hleba nije bilo dovoljno, zbog niske kupovne moći. - Uvek je povika na nas pekare, a zanemaruje se činjenica da je naša proizvođačka cena samo 28 dinara. Ostatak u maloprodajnoj ceni čine PDV od osam odsto i rabat trgovaca od 20 odsto.
Inače, brašno, trgovačka marža i PDV od osam odsto imaju trenutno najveće učešće u maloprodajnoj ceni polukilogramske vekne belog hleba, koje se i dalje „drži“ na 38 dinara, ističu stručnjaci.
Zdravko Šajatović, pomoćnik direktora „Žitovojvodine“, smatra da, bez obzira na pojeftinjenje brašna, za sada nema uslova da se snizi cena hleba, jer značajno su porasli troškovi energenata, neophodnih za proizvodnju i distribuciju hleba.
- Učešće troškova energije u maloprodajnoj ceni već je dostiglo nivo od 15,34 ili 5,91 dinar po vekni - objašnjava Šajatović. - Zbog aktuelnih kretanja cena, dakle, u narednom periodu neće doći do pomeranja cene hleba.
Računica iz šest pekara
Za veknu od 500 grama, koja najčešće košta 38 dinara, potrebno je 370 grama brašna, pa osnovni trošak onda iznosi 10,14 dinara, energenti su 5,91, na maržu odlazi 7,43, a na PDV 2,56 dinara. Sa troškovima za plate, amortizaciju, povraćaj hleba, proizvođačka cena vekne, prema proceni „Žitovojvodine“ u šest najvećih industrijskih pekara u Srbiji, iznosi oko 31 dinar. A, kada se tome doda trgovački rabat ili marža, cena u maloprodaji dostigne 38,56 dinara.
Komšiluk
Vekna osnovne vrste hleba - „sava“ od 500 grama i dalje najčešće košta od 35 do 38 dinara, a u unutrašnjosti Srbije i po 30. Upoređujući cene hleba u državama iz našeg okruženja, može se zaključiti da je cena vekne u Srbiji na nivou cena u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Mađarskoj, dok su u Sloveniji i Hrvatskoj duplo veće. Jedino je cena osnovne vrste hleba niža u Makedoniji.
Pekari uglas odgovaraju da tako nešto nije moguće. Uglavnom u prvi plan ističu poskupljenje energenata, pa tako proizilazi da je osnovna sirovina sada sporedna stvar, iako su je stavljali u prvi plan kada su tražili poskupljenja.
Zoran Pralica, predsednik Udruženja privatnih pekara Srbije, ističe da su mlinari važna karika u „hlebnom“ lancu. On kaže da je pšenica na berzi pala na 15 i 16 dinara, ali naglašava da oni brašno i dalje plaćaju od 29 do 31 dinar za kilogram. Poslednjih godinu dana, čak trećina malih mlinova u Srbiji prestala je sa meljavom, a sada se stvara mogućnost da ponovo rade i zarade. Jer, veliki mlinovi su lane otkupili ogromne količine pšenice po 11 i 12 dinara, skladištili je u silosima, a kasnije je prodavali po duplo većoj ceni. Oni su tako diktirali i cenu hleba.
- Nema elemenata za pomeranje cena hleba „na gore“, ali ni prostora da se one obore - tvrdi Momir Lazić, direktor Beogradske pekarske industrije i „Klasa“, dodajući da lanjsko poskupljenje hleba nije bilo dovoljno, zbog niske kupovne moći. - Uvek je povika na nas pekare, a zanemaruje se činjenica da je naša proizvođačka cena samo 28 dinara. Ostatak u maloprodajnoj ceni čine PDV od osam odsto i rabat trgovaca od 20 odsto.
Inače, brašno, trgovačka marža i PDV od osam odsto imaju trenutno najveće učešće u maloprodajnoj ceni polukilogramske vekne belog hleba, koje se i dalje „drži“ na 38 dinara, ističu stručnjaci.
Zdravko Šajatović, pomoćnik direktora „Žitovojvodine“, smatra da, bez obzira na pojeftinjenje brašna, za sada nema uslova da se snizi cena hleba, jer značajno su porasli troškovi energenata, neophodnih za proizvodnju i distribuciju hleba.
- Učešće troškova energije u maloprodajnoj ceni već je dostiglo nivo od 15,34 ili 5,91 dinar po vekni - objašnjava Šajatović. - Zbog aktuelnih kretanja cena, dakle, u narednom periodu neće doći do pomeranja cene hleba.
Računica iz šest pekara
Za veknu od 500 grama, koja najčešće košta 38 dinara, potrebno je 370 grama brašna, pa osnovni trošak onda iznosi 10,14 dinara, energenti su 5,91, na maržu odlazi 7,43, a na PDV 2,56 dinara. Sa troškovima za plate, amortizaciju, povraćaj hleba, proizvođačka cena vekne, prema proceni „Žitovojvodine“ u šest najvećih industrijskih pekara u Srbiji, iznosi oko 31 dinar. A, kada se tome doda trgovački rabat ili marža, cena u maloprodaji dostigne 38,56 dinara.
Komšiluk
Vekna osnovne vrste hleba - „sava“ od 500 grama i dalje najčešće košta od 35 do 38 dinara, a u unutrašnjosti Srbije i po 30. Upoređujući cene hleba u državama iz našeg okruženja, može se zaključiti da je cena vekne u Srbiji na nivou cena u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Mađarskoj, dok su u Sloveniji i Hrvatskoj duplo veće. Jedino je cena osnovne vrste hleba niža u Makedoniji.
Ostale vestiArhiva
- 31/10 Đedović Handanović:EPS u prvih devet meseci…
- 23/10 Stranci u Srbiji troše sto evra dnevno
- 19/10 Vesić: Bez dokaza o kretanju građevinskog…
- 18/10 NIS ulaže 144,5 miliona dinara u projekte…
- 17/10 Čadež: Srpske kompanije mogu biti pouzdani…
- 15/10 Vesić: „Er Srbija” potpisala ugovore za obuku…
- 14/10 Država dala zeleno svetlo Telekomu za emisiju…
- 11/10 Pokrenut postupak protiv četiri maloprodajna…
- 10/10 Vučević pozvao američke investitore u Srbiju
- 07/10 Ovo nije samo poplava
- 06/10 Mali: Novi kreditni rejting najvažnija stvar…
- 05/10 Blumberg: Srbija ekonomski otporna na šokove,…
- 04/10 Obaraju li radnici iz Afrike cenu rada u…
- 02/10 Bajatović: Neće se menjati cena gasa za domaćinstva,…
- 01/10 Srđan Kondić postavljen za predsednika Izvršnog…
- 30/09 Sahranjivanje srpske poljoprivrede: „Postali…
- 28/09 Siniša Mali: Uskoro počinje novo, jesenje…
- 27/09 Svetska banka odobrila dodatnih 25 miliona…
- 26/09 Evrostat: cene žitarica u EU pale za 14 odsto…
- 25/09 Teglu plaćamo preko 1100 dinara! Poljoprivrednici…
- 24/09 Siniša Mali: Predloženi rebalans budžeta…
- 23/09 Toplane u Srbiji spremne za isporuku toplotne…
- 22/09 Cene ogreva na stovarištima niže za 12 odsto…
- 20/09 Vesić: Uskoro raspisivanje tendera za rekonstrukciju…