Predsednik Južne Osetije Eduard Kokojti Džabevič (44) iskusan je političar i borac, koji danas s puno ponosa i dostojanstva priča o herojskoj odbrani slobode i slamanju trideset puta brojnijeg i tehnički superiornijeg agresora!
Na početku razgovora za Geopolitiku, a čije delove intervjua prenosi Glas javnosti, sabira utiske i atmosferu među hrabrim braniocima Južne Osetije posle prošlonedeljne agresije oružanih snaga Gruzije na Osetiju.
- Brojčana nadmoć (1:30 u ljudstvu, a i u naoružanju) nije pomogla gruzinskim oružanim snagama da zauzmu Južnu Osetiju. Mi smo još jednom pokazali čitavom svetu da nam tu Gruzini ne mogu biti konkurenti i da Osetini iznad svega vole svoju zemlju, svoju otadžbinu. Celi osetinski narod, posebno Chinvalci, pokazao je veliki stepen hrabrosti i ja se klanjam tim ljudima - braniocima Južne Osetije, koji su uspeli da u neravnopravnom boju odbrane svoj grad - s ponosom ističe predsednik Kokojti i dodaje da će „iz zarobljene gruzinske ratne tehnike biti stvorena tenkovska jedinica po imenu Mihaila Sakašvilija“. Samo neka predsednik Gruzije nastavi da nam šalje tehniku. Gruzija je danas najmilitarizovanija država na postsovjetskom prostranstvu. Sve su jedinice Gruzije obučene „natovskim instruktorima“.
Na pitanje da li je tačno da je među gruzinskim vojnicima bilo i stranih plaćenika, predsednik Južne Osetije odgovara:
- U redovima agresora na Chinvali bilo je mnogo inostranih plaćenika. Posle bitke pronašli smo da je kod njih bilo puno stanovnika Pribaltika, Ukrajine i po podacima koje sada dobijamo u rejonu 12. škole, pronađena su tela plaćenika afričke spoljašnosti - tamne boje kože. Bilo je i lica sa karakterističnim azijskim izgledom očiju.
Uvaženi gospodine Džabeviču, da li biste mogli da nam ukratko ispričate o suštini gruzinsko-osetinskog konflikta?
- U prošlosti između Alana-Osetina i Gruzina postojali su dobri odnosi. Napad mongolsko-tatarskih hordi izmenio je situaciju. Gruzija, koja se pokorila osvajaču, uspela je da se sačuva, a Osetini-Alani koji su pružili snažan otpor izgubili su svoje Alansko carstvo. Kada su za Gruzine nastala pogodna vremena, njihovi feudalci hteli su da pokore narod koji su do juče obožavali, a jedini razlog bio je to što je Osetina ostalo manje nego Gruzina.
Krajem osamdesetih zvanični Tbilisi je proglasio Južne Osetine „gostima na gruzinskoj zemlji“ i javili su se glasovi za njihov „progon iz gruzijske zemlje“. Kada je Gruzija izašla iz sastava SSSR-a, Južna Osetija, imajući ustavno pravo izbora da izađe iz sastava SSSR, ostajući u sastavu Gruzije, ili da ostane u sastavu SSSR-a, izabrala je da ostane u sastavu SSSR-a. Tada je Gruzija izvela po drugi put u 20. veku genocid nad osetinskim narodom. Ona je uvela na teritoriji Južne Osetije paravojne formacije i pustila iz zatvora prestupnike i dala im uniforme. Oni su ubijali mirno stanovništvo, spaljivali osetinska sela, napali Chinvali raketama i artiljerijom. Bilo je ubijeno oko 2.000 mirnih stanovnika. Retko ko je bio ubijen bez mučenja. To je ogromna tragedija za jedan malobrojni narod. Od 364 osetinskih sela Južne Osetije, bilo je uništeno 117, a 100.000 Osetina bilo je prognano iz Gruzije. Bila su učinjena užasna zlodela od kojih se ledi krv i to samo zato što su žrtve bili Osetini.
Nijedan od odgovornih za masovna ubistva i etničko čišćenje Osetina nije bio gonjen u Gruziji, a mnogi su proglašeni za heroje. Nema veka u kome Gruzija nije učinila genocid nad našim narodom, a samo u 20. veku bilo ih je dva, a ovo je treći genocid nad našim narodom.
Danas su Osetini koji su ostali u Gruziji izloženi su progonu i poniženjima. Deci je zabranjeno da uče svoj jezik, odrasli ne mogu da nađu posao, seljacima se konfiskuje zemlja.
U Srbiji mnogi ne znaju da su narod i rukovodstvo Republike Južne Osetije, kao i vi lično, na strani Srba po pitanju Kosova i Metohije?
- Narod Južne Osetije, drevni narod sa starom pravoslavnom tradicijom, ispunjen je izuzetno toplim osećanjima prema bratskom srpskom narodu. Naši zajednički koreni potiču još od skitsko-sarmatsko-slovenskih vremena, pa i ranije. Takođe, naša pozicija određena je ne samo po istorijskoj i religijsko-kulturnoj bliskosti. Naši nas protivnici nazivaju separatistima i zato vidimo da su u Srbiji iznenađeni takvom podrškom. Ali, kao što sam već rekao, Južni Osetini nisu separatisti, mi smo uvek bili protiv raspada naše države SSSR-a. Kada je Gruzija izašla iz sastava ŠSR 9. aprila 1991, Južna Osetija je ostala u Sovjetskom Savezu. Tako su se Južna Osetija i Gruzija našle u različitim državama. Mi smo u skladu sa, u to vreme važećim, zakonodavstvom zakonitim putem proglasili nezavisnost, tek nakon raspada naše države, tek nakon što je rešenjem Gruzije nastalo političko-pravno razgraničenje Južne Osetije i Gruzije, a Južna Osetija nije se više nalazila u sastav gruzinske republike.
Za razliku od Južne Osetije, kojoj su zakoni SSSR-a to dozvoljavali u slučaju izlaza Gruzije iz sastava SSSR-a, proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije predstavlja nezakonit korak, jer ni zakoni Jugoslavije, ni zakoni Srbije nisu priznavali takvo pravo Kosmetu. Na taj način situacija na Kosovu i Metohiji se principijelno razlikuje od situacije u Južnoj Osetiji i ako se već prave paralele, treba reći da u Južnoj Osetiji savršeno shvataju da je Jugoslavija postala žrtva međunarodne agresije radi njenog uništenja i podele. To je dovelo do bezakonja i nepravde prema narodima Jugoslavije, pre svega prema srpskom narodu. I Srbi i Osetini brane svoje istorijske zemlje i svoje interese isključivo zakonskim sredstvima u isto vreme kada se protiv njih primenjuju metode terorizma i genocida. Zbog toga, polazeći od normi međunarodnog prava, mi smo solidarni sa borbom Srba za očuvanje njihove države. Ta solidarnost ne javlja se samo u formalnim izjavama. Postoje ljudi, dobrovoljci iz Osetije, koji su se borili zajedno sa Srbima i pored toga što se i kod nas događaju slične stvari, na primer Albert Andijev. Ja se ponosim takvim svojim sunarodnikom, koji je štitio u Srbiji naše zajedničke ideale. To je velika misija sina osetinskog naroda.
Sa velikom pažnjom pratimo šta se događa u Srbiji. Veoma bismo hteli da dođe do konsolidacije srpskog naroda i teško nas pogađa raskol srpskog društva. Za razliku od Srba, kod nas je potpuna sloga.
Kakva je pozicija Južne Osetije u odnosu na predlog SAD o povlačenju ruskih mirovnjaka i internacionalizaciji mirotvornih operacija u zoni gruzinsko-osetinskog konflikta?
- Gruzija i Zapad pod „internacionalizacijom mirotvorne operacije“ podrazumevaju uvođenje vojnih kontingenata zemalja članica NATO. To je za nas krajnje nedopustivo, jer imamo u vidu užasne primere Kosova i Metohije, Iraka i Avganistana, gde se pod formom uspostavljanja mira i poretka vojska zemalja članica NATO faktički zanima nasiljem nad mirnim stanovništvom.

Sačuvaj nas Bože od takvih mirotvoraca!
Što se ruske uloge tiče, ona je pokazala svu svoju sposobnost da realno stane na stranu mira, a tome u prilog govori i poslednji primer. Samo zahvaljujući Rusiji sprečeno je izbijanje velikih vojnih operacija, nakon ukaza Sakašvilija o napadu na Južnu Osetiju 8. jula 2008. U trenutku najveće napetosti Rusija je primenila odlučujuće mere i dokazala svoju važnu ulogu u čuvanju mira.

Ostale vestiArhiva