Vlada Srbije uskoro će potpisati sporazumni raskid ugovora o koncesiji sa austrijskom firmom „Alpina“, koji se odnosi na gradnju autoputa Horgoš-Požega. Razgovori o sporazumnom raskidu tog ugovora - vođeni daleko od očiju javnosti - kako saznaje „Blic“, praktično su završeni. Moguće je da bude potrebno usaglasiti još neke tehničke detalje, ali je izvesno je da neće biti međunarodne arbitraže, koja bi na duži rok mogla blokirati izgradnju autoputa.
Obavešteni izvor „Blica“ navodi da je Vlada, vođena upravo interesom da izbegne dugotrajnu međunarodnu arbitražu, ponudila „Alpini“ da ipak bude izvođač radova na deonici za koju je već pripremila potrebnu dokumentaciju, odnosno relaciju Horgoš -Novi Sad. Drugi detalji sporazumnog raskida ugovora o koncesiji, koji je na vidiku, za sada se ne mogu saznati. U Ministarstvu ekonomije rečeno nam je da o ovome za sada ne mogu da govore, dok u „Alpini“ lakonski odgovaraju da o ovome nemaju izjavu za javnost, „niti će je imati“. U Ministarstvu za infrastrukturu takođe nema odgovora na pitanje „Blica“ ko će i kako finansirati izgradnju autoputa, kad će početi izgradnja i da li će biti raskinut ugovor sa „Alpinom“.
Nakon raskida ugovora o koncesiji, država, po svemu sudeći, preuzima finansiranje gradnje ovog za nas strateški važnog autoputa, za šta je potrebno 1,7 milijardi evra. Taj će novac, po svemu sudeći, biti namaknut iz budžeta (250 miliona evra) i kreditom Svetske banke. Ovo je potvrdila i Biljana Horneos-Krasavac, predstavnik Srbije u toj finansijskoj instituciji. Za radio „Glas Amerike“ ona kaže da je uloga ove međunarodne finansijske organizicije nadasve značajna „posebno u završetku gradnje putnog pravca koridor 10“. Da podsetimo, deo autoputa Horgoš-Požega, onosno deonica do Beograda predstavlja i deo koridora 10.
- Moramo da vodimo računa o konkurenciji. Bugarska i Rumunija pripremaju koridor 4, tako da Srbija u što kraćem roku mora da završi sve deonice koridora 10 - upozorava ona.
Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, inače, naveo je prekjuče da će radovi na autoputu početi 1. septembra ili u dogovoru sa „Alpinom“ ili tako što će ih finansirati Vlada. I da će za dve godine biti izgrađena tri kraka: od Niša do Dimitrovgrada, od Preševa do Leskovca, kao i od Horgoša do Novog Sada. Kad bi se mogao očekivati nastavak izgradnje dalje prema Beogradu i Požegi nije rečeno.
Ugovor o davanju koncesije, podsećamo, obelodanjen je 30. marta 2007. i tada je saopšteno da ceo posao vredi oko 1,5 milijardi evra, da je rok za izgradnju puta pet godina, a da koncesija traje četvrt veka. Ovim ugovorom definisana je obaveza špansko-austrijskog konzorcijuma da sagradi levu traku autoputa Horgoš - Novi Sad (106 kilometara), da održava 68 kilometara puta od vojvođanske prestonice do Beograda, kao i da projektuje i izgradi 148 kilometara autoputa od srpske prestonice do Požege. Zatim je objavljeno se da je španski „FCC konstrakšn“ pisanim putem od Vlade zatražio saglasnost da svoj udeo u koncesionom poslu transferiše na austrijski „Porr“, što je dovelo do žučne rasprave u Vladi i najave da će delovi koncesionog ugovora koji su sakriveni od javnosti izazvati buru.
Tadašnji ministar Velimir Ilić u više navrata najavljivao je početak gradnje autoputa za proleće ove godine, a po ugovoru je do 31. marta trebalo da bude gotova druga razvojna faza ovog projekta: da država završi eksproprijaciju zemljišta, a koncesionar zatvori finansijsku konstrukciju. Početkom marta, mesec dana pre ugovorenog termina započinjanja radova, obelodanjeno je da „Dojče banka“, zbog nestabilne političke situacije u Srbiji, namerava da izađe iz ovog projekta, a da koncesionari ne mogu da nađu drugu banku koja bi ih podržala. Koncesionari izgleda nisu prihvatili uslov „Dojče banke“ da kao prioritetnog naplatioca tokom trajanja koncesije imenuju tu banku.
Ova koncesija bila je potom predmet oštrog razilaženja unutar vlade Vojislava Koštunice, između ostalog i zato što koncesionari imali pravo ubiranja prihoda i na deonici autoputa na kojoj ništa nisu radili. Sa druge strane, u ugovoru o koncesiji, kako se naknadno saznalo, postoji obaveza Srbije da koncesionaru plati gubitak ukoliko broj vozila koja prođu autoputem bude manji od projektovanog, što je, primera radi, Mađarsku tokom jedne budžetske godine koštalo milijardu evra...

Kako vratiti kredit
Ekonomista Ana Jolović smatra da je pomenuti kredit za izgradnju puteva dobro rešenje jedino ukoliko postoji plan kako da taj novac bude vraćen.
- Ako će autoput zaista doprineti razvoju privrede, onda ćete imati više novaca koji se sliva u budžet i imaćete novac od kojeg ćete moći da otplaćujete kredit. Ako pravite put samo da posle vaše vladavine ostavite nešto kao vidljivo i uočljivo, onda je to besmisleno - kaže ona u izjavi za B92.

Ostale vestiArhiva