Privođenje kraju međunarodnog tendera za izbor izvođača radova na izgradnji novog mosta preko Dunava kod Beške pretvorilo se u blaćenje domaćih neimara.

To se prvenstveno odnosi na “Mostogradnju”, građevinsku firmu na čelu domaćeg konzorcijuma koji je u prvoj varijanti tenderske komisije pobedio na konkursu, ali, kako Evropska banka za obnovu i razvoj, kreditor izgradnje mosta, nije želela da da saglasnost na ovaj izbor, predložen je drugoplasirani ponuđač.

Najgrlatiji u prozivci bio je ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, koji je s prigovora o tome kako je “Mostogradnja” predala nepotpunu dokumentaciju, prešao na kritiku svega što je do sada uradila, a onda i na strukturu kapitala firme, “objašnjavajući” kako “društveno preduzeće nije sposobno za tako veliki projekat kao što je Beška”. Kritici se naknadno pridružio i ministar finansija Mlađan Dinkić, koji smatra da je “neuspeh na tenderu pokazao neophodnost privatizacije ’Mostogradnje’, jer joj prepreku predstavlja to što je društvena firma”. Direktor “Mostogradnje” Branko Knežević podseća na to da je ova firma akcionarsko društvo još od vremena Ante Markovića. Knežević kaže za “Dnevnik” da je u vlasništvu sitnih akcionara 69,5 odsto akcija, a ostalo je državni kapital. Akcije su podeljene između 4.300 akcionara, pojedinci raspolažu s najviše 120 deonica, a u proseku ih svakom akcionaru pripada oko 50. Besplatne akcije podeljene su tada zaposlenima, ranije zaposlenima u “Mostogradnji” i penzionerima.

Akcionarska struktura je prilično razuđena, pa ne čudi što pojedini segmenti imaju i različite interese. Jedni bi želeli da svoje akcije odmah stave u promet, drugi da ih zadrže i danas-sutra dele dividendu, a treći da steknu veća upravljačka prava. Oni akcionari koji su u radnom odnosu zainteresovani su za međusobno udruživanje akcija, dok neki bivši radnici misle drugačije. Jedan od njih je i LJubisav Zarić, koji se javio našoj redakciji. On ima 112 akcija, “Mostogradnju” je napustio 2000. godine, a danas radi u konkurentskoj firmi “Intermost”. Načuo je da se u bivšoj firmi osniva konzorcijum malih akcionara, u kojem ne vidi svoje mesto, nejasan mu je cilj osnivanja i čini mu se da se to radi zbog lakšeg upravljanja preostalim društvenim kapitalom.

Direktor Branko Knežević potvrdio je za naš list da je ove godine formiran Konzorcijum malih akcionara u koji ih je ušlo 1.100, a među njima je najveći broj sada zaposlenih. Potpisan je ugovor s brokerskom kućom “Intersiti broker” po pitanju svih aktivnosti oko stvaranja tog konzorcijuma, a angažovan je i savetnik iz Međunarodnog centra za tržište kapitala, jer, kako naglašava, žele da se svi poslovi koji imaju za cilj bolju budućnost firme, odvijaju po slovu zakona.

- Suština osnivanja Konzorcijuma je da “Mostogradnja” aktivno učestvuje u izboru strateškog partnera - kaže Knežević. - Državni deo kapitala od 30 odsto s 27 odsto akcija sitnih akcionara organizovanih u konzorcijum daje dovoljno dobru poziciju “Mostogradnji” da se zajednički odredi najpovoljniji i najkvalitetniji strateški partner u predstojećoj privatizaciji, što je značajno za budućnost i firme i svih koji imaju akcije. Jer, što firma ubuduće bude bolje radila, ostvarivaće veću zaradu i akcionari će moći da računaju na veću dividendu ili veću cenu akcija, ukoliko se odluče za prodaju. Zato očekujem da će se procenat malih akcionara u Konzorcijumu stalno povećavati.

Danas u preduzeću radi 1.800 radnika, ali akcije imaju samo oni koji su 1997. bili u “Mostogradnji”. Oni koji su kasnije došli nemaju besplatne akcije, ali će moći da ih kupe kada se nađu u prometu ako budu želeli. Sagovornik podvlači da su sve nadležne institucije u državi obaveštene o ovom konzorcijumu i njegovoj snazi i ovih dana se očekuje početak razgovora sa čelnicima resornih ministarstava, privrede i finansija.

- Kako okončanje privatizacije naše firme shvatamo ozbiljno, angažovaćemo savetnika. Pregovaramo s Ekonomskim institutom, za koji smatramo da je najprofesionalnija firma za taj posao - kaže Knežević. - Očekujemo da, s obzirom na investicione radove u infrastrukturi i delatnost koju obavljamo, u narednom periodu budemo firma izuzetno zanimljiva za sve multinacionalne kompanije i finansijske investitore koji dolaze u Srbiju, prvenstveno firme koje u svom programu imaju poslove niskogradnje.

Knežević kaže da je francuska firma “Vinči” još pre tri godine želela da kroz dokapitalizaciju kupi “Mostogradnju” za 1,8 milion evra, što je ocenjeno kao izuzetno niska cena. “Mostogradnja” je, objašnjava on, imala 208.000 akcija, a “Vinči” je tražio da se za istu cenu emituje razlika do 240.000, kako bi postao većinski vlasnik. Kako vrednost akcija nije bila primerena, nisu pristali na ovu ponudu.

- Oni koji su gurali privatizaciju “Mostogradnje” prema “Vinčiju” posle godinu dana su izašli iz ove firme i osnovali “Intermost” – kaže Knežević. - Međutim, ima i drugih zainteresovanih firmi, iz Nemačke, Austrije i Francuske. Ništa nećemo raditi na svoju ruku, želimo da sve bude u saglasnosti s nadležnim državnim strukturama, prvenstveno Ministarstvom za priredu i Akcijskim fondom. Neophodno je da se ostatak kapitala koji je u državnom vlasništvu privatizuje na obostrano zadovoljstvo.

Bez garancije nema velikog posla
Zašto domaće firme sve teže uspevaju na velikim tenderima, pitali smo direktora “Mostogradnje” Branka Kneževića. On ocenjuje da je najveći problem građevinarstva Srbije banka koja bi dala garanciju. Bez nje je nemoguće doći na tender. Ako su tenderi velike vrednosti, više od 50 miliona evra, građevinarima je veoma teško da nađu banku.

-Za tender koji se odnosi na Bešku nas je pratila Meridijan banka, a “Goša” je išla s bankom Inteza - kaže sagovornik. - Najpre, sve banke nemaju dovoljno potencijala s obzirom na veličinu tendera, a drugo, da bi dale garanciju, traže hipoteku, što znači da vrednost firme mora biti dovoljno velika. Osim toga, za učešće na međunarodnim tenderima traži se garancija međunarodnih banaka, što je najveći kamen spoticanja. U tom svetlu treba posmatrati i predstojeću privatizaciju “Mostogradnje”.

Ostale vestiArhiva