- Prema zvaničnim podacima u Srbiji trenutno ima 3,3 miliona radno aktivnih stanovnika, zaposlenih jue 2,068 miliona, od čega je poljoprivrednika 353.000. Prošle godine bez posla je zvanično bilo 880.000 a sada se pominje brojka od 930.000 ljudi. Taj podatak o broju nezaposlenih nije tačan, jer stvarno bez posla u Srbiji, a pritom mislim na ljude koji stvarno traže posao, 550 hiljada. To je između 18 i 20 odsto i mora se istaći da bi se znalo pravo stanje i šta nam valja činiti - tvrdi za naš list Slobodan Lalović, ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku.

- Nezaposlenost je problem čiji je rešavanje jedan od najvažnijih zadataka Vlade. Na tržištu rada slika nije nimalo sjajna. Od ukupnog broja nezaposlenih od 38 do 40 odsto su ljudi bez ikakve stručne kvalifikacije, odnosno nekvalifikovani i oni nemaju nikakve, ili imaju male šanse da se igde zaposle. Zbog toga sada radimo na podizanju nivoa kompetentnosti radne snage, što je povezano sa podizanjem konkurentnosti. Moramo naterati ljude sa tržišta rada da iz pasive pređu u aktivu, da prihvataju aktivne mere zapošljavanja koje će im država omogućiti. Već prošle godine je oko 140 hiljada ljudi obuhvaćeno aktivnim merama zapošljavanja. Prvi put u poslednjim pet meseci imamo činjenicu da je mnogo više zainteresovanih za aktivne mere, nego onih koji čekaju pomoć i posao od države.

Najavljujete izmene zakona o zapošljavanju i da bi one trebalo da pomognu ljudima sa više od 50 godina, koji će ostati bez posla. Hoće li država moći finansijski da prati te izmene?
- U narednom preriodu privatizacije posebno će biti pogođeni radnici koji imaju preko 50 godina. Zbog toga predlažemo izmene zakona o zapošljavanju, koje bi omogućile da svi oni kojima nedostaje pet godina, bilo po stažu, bilo po godinama života, od nacionalne službe za zapošljavanje dobijaju mesečnu nadoknadu i uplaćene doprinose do sticanja prava na penziju. Prema podacima fonda PIO, trenutno je 172.000 takvih ljudi, ali to ne znači da bi isto toliko njih bilo obuhvaćeno ovom izmenom. Siguran sam da država može to finansijski da isprati i da bi ekonomski efekti ovakve mere bili pozitivni, jer na nivou privrede u ovom trenutku u Srbiji imamo višak od 30 odsto. Ako uzmemo još gori scenario, da je 50 odsto ljudi tehnološki višak, to znači da bi se na ovaj način zbrinulo oko 80 hiljada ljudi. Pri tome treba imati u vidu i činjenicu da svi ti ljudi već sada imaju pravo na dve godine novčane nadoknade kod Nacionalne službe za zapošljavanje, tako da je ovo što mi predlažemo povećavanje postojećih prava. Nemamo tačnu računicu, ali tvrdim da će ekonomski efekti ovakvog rešavanja tehnoloških viškova biti bolji a opterećenja za budžet manja nego što su sada. Imali bi desetinu puta veću korist kao društvo, ako uđemo u ovu izmenu i damo ljudima mogućnost da pet godina dobijaju nadoknadu. To će značiti ubrzavanje, završetak privatizacije i nova zapošljavanja.

Da li će izmena Zakona o zapošljavanju narušiti penzionu reformu sprovedenu da bi se smanjile dotacije iz buyeta? LJudi će sa državnih jasli za pet ili manje godina preći na teret penzionog fonda, koji se sa istog mesta dotira?
- Ovo rešenje smo izneli zato što ni na koji način neće opteretiti penzioni fond. To bi se dogodilo da smo pristali na rešenje o otkupu staža po kojem bi ljudi odmah odlazili u penziju. Ovako, oni koji pet godina budu na birou imaće plaćen penzioni doprinos isto kao da su bilo gde zaposleni, samo što je njima u ovom slučaju država poslodavac. Penzioni fond će dobijati svoj deo i ništa neće gubiti. Ovi ljudi, o čijem će se statusu odlučivati u septembru, niti će pogoršati, niti poboljšati penzioni fond.

Nedavno ste izabrani za predsednika Socijalno-ekonomskog saveta. Hoće li vaš izbor izmeniti bilo šta u socijalnom dijalogu?
- Ne zavisi socijalni dijalog od toga ko je na njegovom čelu, pa ni od samih socijalnih partnera, već i od drugih društvenih i privrednih procesa. To podrazumeva da i udruženje poslodavaca u narednom periodu postane kompetentnije, odgovornije, a isto se odnosi i na dogovore sindikata. Tek kada se to dogodi imaćemo kvalitetan socijalni dijalog. Kao predsedavajući insistiraću da SES bude prisutan kada se donose sve bitne odluke i propisi koji utiču na položaj radnika i da se formiraju ekspertske grupe, koje će SES-u pripremati sva dokumenta za kvalitetan rad.

„Vatreno krštenje” u SES-u vas očekuje upravo na izmenama Zakona o radu koje već nekoliko meseci najavljujete, a sindikati ih oštro kritikuju tvrdeći da će zakinuti i ovako mala radnička prava. Ostajete li pri najavljenim izmenama zakona o radu?
- Zakon radu svakako treba menjati, ali to ne mislim ja , već privrednici. Oko većine predloženih izmena treba pitati bilo kog privrednika, ili direktora i čuti od njih kakve im probleme u životu prave neke odredbe Zakona o radu i koliko su teško sprovodljive. Ne radi se o mojim željama nego o potrebi privrede. Jedno je sigurno, a to je da Vlada neće odustati od izmena Zakona o radu i to već na jesen, a da li će i u kolikoj meri o njima biti postignuta saglasnost sa socijalim partnerima, videćemo. Nije ni realno da se postiže potpuna saglasnost oko bilo čega a još bi neprirodnije bilo da se mi kao socijalni partneri na suprotnim stranama o svemu složimo. Kada će izmene doći na Socijalno- ekonomski savet, ne mogu sada reći, ali da će se o tome vodite prethodne konsultacije i razgovori sa poslaničkim grupama - hoće.

U analizama Nacionalne službe za zapošljavanje stalno se ukazuje na raskorak između slobodnih radnih mesta i nemogućnosti poslodavaca da nađu radnike. Kako je to moguće?
- U Srbije se povećava iz godine u godinu broj slobodnih radnih mesta i to jeste dobro. U prvih pet meseci ove godine broj slobodnih radnih mesta povećao se za 18 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što znači da privredni život teče i da se radna mesta otvaraju, što je posledica razvoja malih i srednjih preduzeća. Prošle godine imamo i rast zaposlenosti u privatnom sektoru za 11 odsto a istovremeno i pad zaposlenosti, što je dobra vest, u društvenom i državnom sektoru za 31 odsto. Vlada neće da brani postojeća radna mesta u preduzećima, jer je to nemoguće. Hoćemo otvaranje novih radnih mesta. Za zapošljavanje na tim novim radnim mestim a moramo imati profile kakve privreda traži. Sada smo u problemu. I pored velike nezaposlenosti, kada privrednici traže određene profile, mi ih nemamo. Moramo prestati da školujemo one koji nikome ne trabaju, i početi da obrazujemo ljude za zanimanja koja se traže i zbog kojih uvozimo radnu snagu iz inostranstva.

Kako i na koji način država namerava da se bori sa ovolikom nazaposlenošću?
- Preduzetnici su ti koji kreiraju radna mesta i zato s njima država mora da napravi “pakt”. Plan države je da rast bruto društvenog proizvoda bude između 6 i 7 odsto jer tek onda bi Srbija došla do zelene grane. Očekujemo porast zaposlenosti u narednom periodu od 1,5 odsto godišnje. Planiramo da stopa nezaposlenosti 2010. godine bude oko 10 odsto.

Ostale vestiArhiva